KRITIKA
piše : Branko Dragaš, 02.05.2012
Većina ljudi ne voli da ih neko kritikuje. Nijedna vlast ne voli kritiku.Najveći neprijatelj svake vlasi ste ako ih argumentovano i dosledno kritikujete.Vlast vas tada prezire.Vi više ne postojite za tu vlast.Možete da kradete ili da lažete birače,možete da se bogatite preko noći i da zastupate nakaradne ideje, režimu to neće smetati.Puštaće vas da nastupate u javnosti.Ali ako njih kritikujete,onda ste njihov naveći neprijatelj.Ako ste u tome dosledni i nepotkupljivi, onda će vas sigurno zabraniti. Moja malenkost je tako zabranjena već dve decenije.
Zabranjen sam jer sve znam o njima. O prošlom i sadašnjem režimu. Znam kako su se bogatili i znam da ništa nisu imali kada sam ja bio veliko ime istočnoevropskog bankarstva. Razlika između onih prošlih i ovih danas je u tome da su ovi danas,evrounijati i tržišni fundamentalisti,pokvareniji,brutalniji,perfidniji i da su opljačkali ogroman novac države i građana.Oni prošli su prema meni imali veliko poštovanje,priznavali su moju stručnost,ali nisu mogli da shvate zašto sam opozicija.Ovi današnji beže od mene kao Đavo od krsta.Potpuno su zatvorili sve mogućnosti da građani Srbije čuju moja stručna mišljenja i da nema pojedinih hrabrih novinara, da nema moga sajta i FB,gde mi pomažu prijatelji i čestiti momci,kojima se moj javni rad čini smislen,mali broj ljudi bi znao šta ja zaista radim.Međutim, pošto sam veliki borac i ne predajem se lako,pošto znam kakvi debili upravljaju Srbijom i kuda vode naivan i zaveden srpski narod,pošto znam kako će se ta avantura završiti, uporno nastavljam da se borim za svoje ideje o direktnoj demokratiji,slobodnom tržištu, pravednoj državi,dobroj zajednici i moralnoj obnovi društva.
Suština društvene kritike je da se iznosi drugačije mišljenje o nekoj pojavi u društvu i da se, istovremeno,nudi bolje rešenje.Ako nemate bolje rešenje,konkretno i operativno, onda nemate prava da kritikujete,jer je to onda blebetanje,lupetanje i brabonjanje. Ako kritikujete kako se ponaša jedan totalitarni režim, bez obzira koje ideološko odelo obukao i kako se zamaskirao,onda vi to radite kao istinski zastupnik slobode,demokratije i republike i tražite da se sruši taj totalitarni režim kako bi se oslobodilo društvo, jer verujete u ideju o zajednici,slobodnom čoveku, o poimanju dobra i poštenja u društvu.Vas lično ne zanima da li ćete baš vi biti taj koji će srušiti totalitarni režim ili će to biti neko drugi,koji čita vaše ideje i koji hoće da ih sprovede u delo,vas zanima da se taj čin napokon i dogodi.Bitno je da totalitarni režim nestane.Vas kao istinskog slobodnog čoveka i mislioca ne zanima materijalna valorizacija rušenja tog totalitarnog režima, nego vas zanima sam čin oslobađanja društva i oslobađanja izmanipulisanog čoveka.Vas zanima takvo društvo u kome čovek neće da bude izmanipulisan, koga neće držati u zabludi, da ne bude nasilno narkotizovan, nego vi svojom razornom i suštinskom kritikom budite čoveka,ohrabrujete ga,učite ga,vežbate i prosvećujete društvenu zajednicu.
Vas,dakle, da budem do kraja precizan, ne zanima da Kurta zameni Murtu, niti da se Kurta i Murta dogovore,kao što to rade na ovim izborima politički ološ, vas zanima da se zameni sistem u kome su na vlasti Kurta i Murta, da Kurta i Murta nikada ne budu na vlasti,da ne dođu u priliku da prave koalicije,jer su loši i zli ljudi.Loši ljudi vode lošu politiku. Kada se vodi loša politika, onda to nije dobro po zajednicu.To što je dobro Kurti i Murti i njihovim partijskim strankama, to ne znači da je srušen totalitarizam. Naprotiv, to može samo da znači da je jedna forma totalitarizma zamenila drugu.Suštinski se tu ništa nije dogodilo. Sve je ostalo isto, samo njega nije više bilo. Umesto da kradu oni, počeli su da kradu mangupi iz naših redova. Novi totalitarizam za nove prevare. To je osnovni razlog mog razlaza sa Đinđićem. Đinđić nije bio dorastao istorijskom trenutku, njegova sujeta i pohlepa su ga ograničavale,njegovo nepoznavanje istorijskih tokova, njegovo nerazumevanje povesti,vulgarni pragmatizam,opsednutost ljudima sa dna društva,nemanje nikakve vizije niti strategije delovanja,potpuno odsustvo menadžerskih sposobnosti, neshvatanje privrede i slobodnog tržišnog poslovanja, sve to je dovelo da stanja da je zadržan nepromenjen totalitarni sistem u društvu,da je uništena svaka kritička misao, da su mediji stavljeni pod kontrolu i da je Srbija krenula u potpunom pogrešnom pravcu. Danas većina građana shvata,prema istraživanjima čak 73% građana, da se Srbija nalazi na pogrešnom putu,ali ta ista većina ne vidi izlaz,jer politički režim namerno stvara svoju nesposobnu opoziciju,svoje satelite,koji treba da stvore utisak da postoji sukob ideja, ali istina je da nema nikakvog sukoba ideja i da se sve radi po unapred dogovorenom planu. Kada je Đinđić shvatio svoju grešku,jer je,ipak, imao visprenost da uoči gde je kapitalno pogrešio,kada je hteo nešto zaista temeljno da promeni,bilo je kasno,jer su svi zauzeli svoja mesta, pa je izveden na streljanje i surovo uklonjen da bi se nesmetano omogućilo funkcionisanje totalitarnog sistema.Gvozdena peta je uzvratila udarac i probuđeni filosof je morao da bude uklonjen. Pakleni plan uništavanja Srbije je nastavljen. Tu se ništa nije promenili, niti će se promeniti posle izbora.
Moja suštinska kritika neoliberalnog totalitarizma,koji na mnogim mestima pokazuje svoje fašističko lice, opasna je po sam totalitarni sistem i zbog toga je doneta odluka da se zabranim i da niko ne usuđuje da polemiše samnom.Jednostavno, ponašaju se kao da ne postojim i kao da to što pišem njih ne dodiruje. To je, prema njihovom mišljenju,najbolje rešenje za njih. Niko od njih nema valjanu argumentaciju da se suprostavi mom kritičkom rasuđivanju, iznetim podacima koji su nemilosrdno surovi i odslikavaju realan život, a moje poznavanje njihove prošlosti,pocepanih jakni i farmerki,novca koji sam im davao da prežive i svedočanstvo o tome da nisu imali ništa,dok danas imaju bogatstvo i moć,dodatno ih uzrujava i čini isključivim.
Totalitarni režim prezire svaku stručnu kritiku i svakog čoveka koji ima moralnu vertikalu. Totalitarni režim prezire sve ono što oni nemaju.Njihova vlast se bazira na monopolima,prevari, zastrašivanju i manipulacijama.Može li se tako večno vladati? Ne može. Ali, to ne zanima pripadnike vlasti.Njih zanima,shodno utilateralnoj logici potrošačke civilizacije, da njima danas i sada bude dobro.Njih samo zanima ovaj trenutak u kome mogu da kradu,lažu i otimaju. To što su,poslednjih dve decenije od uvođenja višepartijske demokratije, svi politički lideri otišli na đubrište istorije,što ih je javnost zaboravila,što su mnogi doživeli tragične sudbine, što se bavljenje politikom u Srbiji pokazalo kao opasan i rizičan posao, to narkotizovane pojedince na vlasti ne zanima.Njih interesuje da ovog trenutka ubrizgaju još jednun dozu narkotika i da dožive iluzije o sreći i zadovoljstvu. Zato su političari na vlasti opasni i zato je važno da se što pre probude građani iz omamljenosti,opsena i zabluda i da shvate gde se nalazimo i kakva se opasnost nadvila nad našim glavama.
To je razlog zašto pišem.Ne bih ovo radio da to radi neko drugi.Ne bih ovo radio da živimo u slobodnoj društvenoj zajednici u kojoj nema totalitarizma.Ali pošto mnogo manje ima ljudi koji rade na buđenju građanske svesti,neki nam samo smetaju svojim infatilizmom i estradnošću, onda sam primoran da to radim. Primoran sam iz svog unutrašnjeg moralnog habitusa.Primoran sam iz svoje moralne vertikale i svog moralnog dostojanstva.Primoran sam jer to neko mora da radi.
Zapamtite, neko mora da bude kritički korektiv lošoj vlasti.Tu nema nikakvih mojih ličnih interesa.Naprotiv, moje javno iznošenje kritičkih stavova o totalitarnim režimima dovelo me je u poziciju da izgubim svoju banku i kompanije koje sam vodio.Znači, uprkos tome što sam imao šta da izgubim, ja sam morao da pripadnicima moje zajednice iznosim moja shvatanja savremenih političkih događaja, da opominjem građane na zablude i prevare,da im ukazujem na puteve spasenja i izbavljenje.Morao sam to da radim jer sam posedovao znanja i svest o tome šta se dešava u zajednici. Nisam mogao da ćutim i gledam svoje lične interese,jer je to bilo u suprotnosti sa mojom životnom filosofijom.Mojim učenjem da interes zajednice mora da bude sadržan u mom ličnom interesu.Ne mogu da budem srećan,ta glupa reč koju svi eksploatišu, ako je većina ljudi u mojoj zajednici nesrtena.Ne mogu da budem uspešan na razvalinama ljudskih nesreća i na propasti same zajednice.Moja kritika potiče iz mog životnog stava i učenja o društvenoj zajednici koja je potrebna čovečanstvu, a ne iz mog političkog očaja,jer se nalazim na dnu društva,nepriznat,bez novca i ugleda, i težim da se dokopam moći i bogatstva tako što ću rušiti postojeći totalitarizam da bih sam postao deo novog totalitarizma. Radi se o tome da mora svaki totalitarizam da se ukine
Nažalost, ta moja plemenita ideja rušenja svakog totalitarizma u društvu nije našla političku podršku.Nekadašnja nesposobna i isfrustrirana opozicija,finansirana od stranih obaveštajnih službi koje su želele da unište srpski nacionalni identitet i državu, jedva je dočekala da ispuni naloge svojih gazda, a za uzvrat su dobili moć,novac i medije. Tako su propale reforme u Srbiji. Propale su reforme koje nisu ni započete. Ugušena je svaka kritika režima i potkupljeni su intelektualci da rade za novi režim.Nažalost, većina intelektualaca je faustovski potpisala ugovor sa Đavolom i izdali su Hrista za nekoliko srebrnjaka.To nije bilo ništa novo. Toga smo imali dosta u istoriji čovečanstva.
Ostati dosledan sebi i svom učenju, svom pogledu na svet, strašno je teško u totalitarnom društvu. Rekao sam već, vlast ne može da podnese one koji iznose kritičko mišljenje iz svog ubeđenja, uverenja i svoje životne filosofije. To je suštinsko negiranje svake totalitarne vlasti i svi koji to rade su zabranjeni.Zabranjeni jer nas se vlast plaši. Naša kritika je opasna. Može se brzo raširiti kroz nezadovoljno društvo. I može dovesti do rušenja totalitarne vlasti. Vlasti koja hoće sve da uvuče u svoje prljave političke kombinacije.Mi nećemo da uđemo u njen brlog, ne mogu da nas potkupe i ne želimo da radimo poslove sa njima. To je sasvim dovoljno da budete potpuno nezavisni i da možete kritički da promišljate.Nije lako,ali je to jedini put. Kako vlast vremenom pokazuje svoje totalitarno lice i kako sve veći broj građana shvata da su prevareni, onda nam ne preostaje ništa drugo nego da istrajemo u odbrani svojih ideja. Jedno je sigurno, i ovaj totalitarni sistem će propasti. On je bankrotirao,ali niko o tome javno ne sme da govori.Svi se nadaju da će neka čarobnma vila iz bajke da nas uvede u blagostanje. To je iluzija.Buđenje iz ove iluzije će biti bolno.
Moj zadatak je da nastavim dalje. Širim dalje svoje učenje i ostajem otvoren za sve sledbenike. Nećemo se predati, jer branimo veliku istorijsku ideju.Ljudsku ideju. Smisao našeg života je uspostvlajnje slobode čoveka u oslobođenoj zajednici. Pobedićemo ih svojom dobrotom,ljubavi i požrtvovanjem.Kada nevolja bude najveća, dobri ljudi će morati da se uključe u spas zajednice. To što se danas ne vide ti dobri ljudi ne znači da ih nema. Oni su tu i čekaju svoju priliku. A dok čekamo, moramo se organizovati. Na novim principima organizovanja. Oni koji brane zajednicu ne mogu biti organizovani kao sekta ili kao mafijaška organizacija.To je istrošen istorijski model.Nije doneo dobrobit zajednici. Nama treba nešto sasvim novo.Nešto drevno i iskonsko.Nešto što je nekada zajednica imala i što je vremenom izgubila. To moramo vratiti. Slobodnog i učenog čoveka koji nosi zajednicu. Takav čovek nam treba. Čovek koji će biti izložen kritičkom mišljenju slobodnih i učenih ljudi zajednice. Čovek koji će upravljati zajednicom jedan dan i prepustiće upravljanje zajednicom drugim ljudima. Suština političkog delovanja neće biti da jedna privilegovana grupacija upravlja zajednicom, nego da svaki član zajednice dođe u priliku da upravlja zajednicom. Kada svi upravljaju, niko ne upravlja. Politika kako se danas odvija gubi svoj smisao. I mi otvaramo jedno novo doba ljudske istorije.
Beograd, 02.02.2012
