Početna Tekstovi КРИСТОФЕР РАЈАН „ЦИВИЛИЗОВАНИ ДО БОЛА- ЦЕНА НАПРЕТКА“

КРИСТОФЕР РАЈАН „ЦИВИЛИЗОВАНИ ДО БОЛА- ЦЕНА НАПРЕТКА“

349
0

КРИСТОФЕР  РАЈАН

 „ ЦИВИЛИЗОВАНИ ДО БОЛА- ЦЕНА НАПРЕТКА“

 

 

Ево књиге која је потпуно поклопила светска, неолиберална, бестселер шкрабала Јувала Харариа, Стивена Пинкера и Ханса Рослинга.

Који су омиљени писци Бил Гејтса.

А које тај надристручњак за све и свашта непристојно хвали,  што онда омогућава ауторима да  продају своје књиге у стотину милиона примерака, док заглупљују народ.

 

Када се такве књиге продају у стотину милиона примерака, онда то значи, како тумаче наши необразовани малограџанери, да књиге заиста и вреде.

Читају популарне књиге малограџанери да би нахранили своју паланачку сујету.

Када читате популарне књиге, мисле они, онда сте и ви сигурно популарни.

Зомбирани провинцијалци, задојени лажима пропалог неолибералног капитализма о напретку, крсташким походом почињу да злостављају све образоване људе, који другачије од њих мисле.

Они органски не подносе људе који супротно од њих мисле.

Који ћуте и неће да се замерају.

Зато смо данас и  пропали.

 

Писао сам полемичку књигу „ КОМЕСАРИ  БЛЕСАРЕ“, где сам развалио перјанице неолибералне идеологије, све од  збрчканог Светислава Басаре до горе наведених пропагандиста  цивилизацијског напретка.

Прочитајте књигу и биће вам све јасно.

 

Овим текстом желим да вам скренем вашу пажњу на ову књигу Кристофера Рајана.

Сматрам да је одлична за разумевења суштинске критике, толико хваљеног од мејнстрим квазиинтелектуалаца корпоративног фашизма, оствареног Напретка и Прогреса.

Артур Милер је писао : „ Може се сматрати да је једно доба завршено, када су му темељне илузије исцрпљене до краја.“

Слажем се, само бих уместо речи – илузије, ставио реч -лажи.

Значи, неолибералани капитализам је  дошао до самог свог краја, јер је исцрпео све могуће лажи и преваре.

Остало је само да, бранећи отети капитали и присвојену моћ, досадашњи Управљачи света изазову нови светски рат.

Након затварња човечанства током наметнуте пандемије и програмираног, изазваног рата  у Украјини, то им је још једино остало да приреде поробљеном и обесправљеном човечанству.

У жељи себе и свој капитал да спасе.

 

Рајан нас враћа, на моје лично задовољство, у период  ловачко- скупљачких племена, дакле, неких 12.000 година уназад, како би, наводећи велики број научника из различитих области, потврдио да се ради потпуно другачијем друштву у првобитној Заједници.

Друштву које се фундаментално разликовало од данашњег друштва.

Заједници  које је током развоја цивилизације, нажалост, уништена и које не желимо више ни да се сећамо.

Борислав Пекић нам је објаснио да је цивилизација од тога доба пошла погрешним смером и да јој, ако настави даље да срља у властиту пропаст, нема спаса.

Бела Хамваш пише о свим вредностима Заједнице у тој давној, изгубљеној Баштини.

Коју можете да пронађете и у мојој причи ТАВОДЕ.

 

Тај нестали, изгубљени, потиснути свет Заједнице осећамо дубоко у себи.

Ако сте, наравно, добри људи!

Ако сте зомбирани идиоти, малограџанери, ЕУ талибани или похлепни јапијевци, онда немате душу и само мајмунски опонашате богате кловнове неолибералног капитализма у распаду.

Изгубили сте људске особине, због папагајског понављања наметнутих флоскула.

 

Аутор каже да су у тим давним временима, употребљаваћу за ту заједницу у даљем тексту мој назив – Таводе, постојале  три карактеристике тог друштва : једнакост, покретљивост и захвалност.

 

„ Вођство не може да се наметне и по правилу је незванично и неприродно, израсло из ПОШТОВАЊА и САГЛАСНОСТИ.“  / стр.39/

 

Данашња друштва, без обзира на идеолошку обојеност, пропала су јер нема поштовања и сагласности.

Зато, господо другови, све што радимо за спас Србије мора да садржи у себи обнову Поштовања и Сагласности.

Без тога моралног начела нећемо да успемо.

Немојте зато да се љутите на мене што сам строг и дисциплинован, придржавам се само овог начела из изгубљене Заједнице.

 

„ Деца се поштују као независни појединци и о њима се старају не само њихови биолошки родитељи, него и одрасли који нису са њима у сродству.“

/ стр.40/

 

То сам доживео одрастајућу код мојих ђедова, баба и рођака у Стрмици.

Деца нису била размажена и дебилна дерла, него су били равноправни и независни појединци, поштоване личности, које је Заједница уважавала и слушала, јер су била корисни Заједници.

Учили су нас од малена да радимо и да волимо Заједницу.

 

Таводе су имале вечну захвалност природи, јер је природа била извор живота.

Живели су у складу са природом и поштовали њене природне законе.

Вечни напредак цивилизације нас је довео у стање да данас уништавамо природу.

Капиталистички свет на природу гледа непријатељски, силује је и хоће да што више извуче из природе, због своје болесне материјалистичке похлепе.

Природа то више неће да трпи.

И почела је да нас сурово кажњава.

 

Таводе су живеле у „ једнакости, кретању, обавезном дељењу минималне имовине, отвореном приступу основним животним потрепштинама и захвалности према природи…вође су једноствно они чије се мишљење у датом тренутку цени више од осталих. Моћ је нешто што прелази од човека човеку, не нешто што може да се приграби, наследи или купи.“ / стр.41/

 

 

Прочитајте ово пажљиво.

Неколико пута.

Ко прати мој рад, зна да се управо залажем за овакву Заједницу.

Хоћу да поново обновимо ове принципе Заједнице.

Директна демократија и владавина стручних људи, који мисле својом главом у интересу Заједнице, једини је пут нашег спаса.

Ништа нисам измислио.

Све је то постојало у временима наших древних предака Тавода, Лепенског вира и Винче.

 

Вође су се издвајале интелигенцијом и храброшћу.

Данас владају глупани и мекушци.

 

Таводе славе великодушност и узајамно поштовање.

Напредак цивилизација је човека претворио у егоцентричног манијака, који свет мери кроз промет дебелог црева.

Далеки наши преци су „ сами одлучивали колико ће радити неког одређеног дана…или хоће ли радити уопште.“ / стр. 46/

 

Шта кажете?

 

Према подацима за мај месец ове године, преко 78% Американаца невољно иде на посао и гутају антидепресивне отрове да некако издрже да би могли да раде.

 

Сматрали су да је „ најбоље место за чување вишка хране у стомаку мог пријатеља….да ћете најбоље поправити квалитет свога живота ако помажете другима.“ / стр.47/

 

Неговали су неке заједничке идеје и веровали да „…заједница мора да се темељи на САРАДЊИ, а не на надметању,  да уско породично језгро увек треба да буде обухваћено широм заједницом, да имовина треба да буде заједничка, да жене не треба да буду подређене мушкарцима, да се чак и најпростијем физичком послу мора признати одређено достојанство.“

/ стр.50/

 

Напредак цивилизације довео је до тога да је, гледано од Колумбовог открића Новог света до 1600.године, побијено 56 милиона домородаца или 90% изворног становништва све три Америке.

Шпански освајачи су бацали децу псима да их поједу, силовали жене, мушкарце убијали и све их је то – засмејавало!

 

„ Они који су на себе  гледали као на цивилизоване сматрали су нецивилизоване нижим од људи,  те да су намењени за једнократну употребу.“ / стр.76 /

 

Малтус је 1798.године заступао став да нема смисла да се помаже сиротињи, јер ако би богатство било равномерно распоређено и ако би сви имали довољно да једу, геометријском прогресијом би растао број становника у односу на природне ресурсе, тако да је оскудица и гладовање неизбежно.

Касније су археолози побили ово Малтусово становиште, јер су утврдили да се људска популација не удвостручује у сваком поколењу, већ се удвостручује сваких четврт милиона година, не сваких 25 година. То значи не у сваком поколење, него једном у десет хиљада поколења. / стр.88/

 

Шта је за аутора онда вечни напредак?

 

„ Наратив о вечном напретку захтева да обожавамо преваранте, силоватеље и пљачкаше које су лаковерни историчари прерушили у „ освајаче“, „осниваче“ и „ цивилизаторе“. Подижемо споменике и освећујемо гробнице да бисмо памтили те људе који су мењали свет, али заправо већина тих споменика чува сећања на мрачна дела поремећених лудака гоњеним распомамљеним егом и незаситом похлепом.“ / стр.98/

 

Мудри Александар Херцен је закључио : „ Историја је аутобиографија лудака.“

 

Данас смо сведоци истинитости ових речи.

Психопата води Србију у потпуну пропаст, док грађани ћуте и ништа не предузимају.

 

Археолог Марк Нејтан Коен тврди, на основу деценијског истраживања,  да :

„ чак и најсиромашнија документована ловачко-скупљачка заједница уноси више калорија  него данашње сиромашно урбано становништво.“

Рајан се на ово истраживањ надовезује и пише да „ наша врста је прешла из стања у коме је било нормално да се сви хране добро у такво где су готово две милијарде нас преухрањено и гојазно, а притом им често недостаје неопходних хранљивих састојака, док више од осамсто милиона хронично гладује или дословно умире од глади.

У ком је тачно смислу то „ напредак“?“ / стр.138/

 

Цивилизација је, како истиче, мамац – варалица.

 

„ Цивилизација нас је убедила да уништавамо оно што је бесплатно да би нам касније биле продаване прескупе, а неквалитетне копије – често финансиране новцем који смо зарадили убрзавајући уништавање бесплатне верзије“.

/ стр.149/

 

У књизи се наводе разна истраживања на животињама, пацови, павијани, мишеви, скакавци, утицају кокаина и других дрога  на њих и однос према животној средини, па закључује „ Ова истраживања чврсто упућују да зависност од наркотика можда има више везе с трауматичним искуствима и животним простором , него са магичним својствима наркотичних супстанци.“ / стр.154 /

 

Исто је и са човеком.

Који није слободан и који не напредује у дубоко подељеном, неправедном, поквареном, тоталитраном и агресивном свету, без душе и моралне вертикале.

 

„ Услед свих ових звона и фанфара, живот је овде често студен, празан, изолован, бесмислен и варварски “, па, стога, закључује : „Хомо сапијенс много наликује на врсту која се изгубила.“ / стр.155/

 

Психолог Наша Нервејс „ верује да је чињеница да су данашњи студенти за 40% мање обдарени емпатијом него што су били студенти пре свега 30 година, што је последица све неприлагођенијег родитељског поступања према деци. Скорашњи скок поремећаја пажње и хиперактивности, агресивног понашања, анксиозности и дечије депресије указује нам на то да нешто озбиљно није у реду – а постаје све горе.“ / стр.169/

 

Деца нису крива.

Криви су родитељи што су пристали да буду изманипулисани робови у америчком корпоративном фашизму.

Који је поробио и заглупипо читав свет.

Криви су родитељи јер су пристали да буду поткупљени у потрошачком конформизму.

Због тога, према мишљењу аутора, преко 8 милиона америчке деце пате од менталних поремећаја. / стр.171/

 

Родитељи се муче да сачувају и подигну децу у оквиру једног паталошког друштвеног система.

Ако не променимо тај накарадни друштвени систем, постоје озбиљне индиције да човечанство може биолошки да нестане.

Значи, речима мудрог Његоша свет се налази на прекретници, „ иште свет ново дејствије, дужност рађа нова попеченија.“

 

Антрополизи су изучавањем уочили да наши преци „раде три до четри сата дневно…да немају појам напорног рада, јер се они играју…игра постаје рад…продуктивно својство пружа допринос целој заједниции сви га цене.“

Када је некоме од њих потребна кућа, сви мушкарци из села се окупе и за две-три недеље направе кућу.“ / стр.196/

 

Нема никакве присле на појединца у Заједници.

Сваки члан Заједнице бира и може слободно да се придружи или не придружи  заједничком раду у заједници.

Заједнички уживају у слободном времену.

Нема досаде.

Рад више није мука, него непрестална игра.

Нема више никакве везе између онога ко производи и онога који прима економске плодове.

Заједнички уживају у створеним вредностима. / стр.198/

 

Решења постоје.

Морамо да се супроставимо Злу и да одбранимо Добро.

Данас смо на прекретници.

Не можете више да се кријете и да тргујете.

Или сте на страни агресивног Зла или заједно бранимо Добро.

Када прочитате књигу са свим примерима из историје људског рода, онда ћете знати шта морамо да чинимо.

И знаћете шта је зиста Напредак.

Све, дакле, зависи само од нас.

Немојте да сагињете главу и да се пристајете на таворење.

Побуном доказујемо да смо људск бића.

Која мисле својом главом.

 

Београд, 7532 г. гумник.