Kako MMF diktira
– Likvidaciju banaka i rasprodaju domaæeg bankarskog sektora od nas zahteva MMF. Labus, Dinkiæ i Jelašiæ rade po njihovim direktivama – kaže Branko Dragaš.
– Da banke nisu morale u steèaj, kako su to eksperti po diktatu MMF uradili, najbolji primer je Japan. Godine 1997. èetiri velike Japanske banke imale su dug od 1.000 (hiljadu) milijardi. Ove èetiri banke su kreditirale polovinu japanske privrede, a guverner Japanske centralne banke ih je sanirao. Naše èetiri banke, kao što sam veæ rekao, nisu imale veæa dugovanja od potraživanja. Dugovanja nisu bila ni približna onima koja su imale japanske banke, a guverner ih je zatvorio. Razlog što su ih zatvorili je predstojeæa jeftina kupovina potraživanja tih banaka u odnosu na preduzeæa koja treba da se privatizuju.
Tržišni uslovi su trenutno takvi da se sada može postiæi najbolja cena prilikom prodaje sitnih banaka na našem tržištu, pa je to možda i razlog što su država i vlasnici manjih banaka prodali u prethodnom periodu Atlas banku i druge banke – kaže ekonomista Branko Pavloviæ, koji zastupa male akcionare u postupku mnogih privatizacija. – Kada na naše tržište doðu velike bankarske kuæe malim bankama biæe smanjen obim poslovanja, samim tim tada æe uslovi za prodaju banaka biti znatno nepovoljniji. Moram da priznam da mi nije jasno zašto agencija za privatizaciju ne uèestvuje u privatizaciji državnih banaka – kaže Pavloviæ.
Branko Dragaš, ekonomista i bankar po struci, smatra takoðe, da su trenutno uslovi za bankarsko poslovanje u Srbiji izuzetni i to objašnjava na sledeæi naèin:
– U svakom manjem gradu imate u centru od 27 banka pa naviše, sve te banke ne bi otvarale filijale da im se ne isplati. Naši graðani u državi imaju na raèunima 1,5 milijardi evra. Kod graðana u slamarici ima, po predviðanjima struènjaka, još 4,5 milijardi, u sivoj ekonomiji nalazi se sedam milijardi evra, a naša dijaspora poseduje 50 milijardi dolara. Devizne doznake godišnje iznose skoro tri milijarde. Ovi statistièki podaci govore o tome koliko je unosno baviti se bankarstvom u Srbiji, a sledeæa anegdota mogla bi da potkrepi celu prièu: Moj prijatelj, koji je švajcarski bankar, jednom prilikom mi je preneo detalje iz razgovora s kolegom, austrijskim bankarom iz Rajfajzen banke: „Mi uzimamo pare od glupih graðana Srbije i investiramo u još gluplju Srpsku državu. Veruj mi, to je unosan posao“. Treba podsetiti da su èetiri velike razvojne banke pre otprilike pet godina oterane u steèaj, a da nije bilo razloga za to. Jer, njihova su potraživanja bila veæa od njihovih dugovanja – kaže Dragaš.
Dragaševim tvrdnjama ide u prilog i izjava koju je Nacionalu dala bivši predsednik Beogradske banke Borka Vuèiæ.
– U trenutku odlaska u steèaj Beogradska Banka a.d. je imala odobren program konsolidacije i sanacije Beogradske bankarske grupe, a njena potraživanja bila su znatno veæa od dugovanja. Program sanacije je bio odobren kao takav od skupštine banke i od NBJ – kaže Vuèiæeva.
Revizija steèaja
Da li je bilo razloga za steèaj banaka pitali smo u Agenciji za sanaciju, likvidaciju i steèaj banka:
– Èetiri razvojne banke nisu ispunjavale uslove za sanaciju, zato su i otišle u steèaj. Iz steèaja je moguæe izaæi i ponovo dobiti dozvolu za poslovanje od Narodne banke samo de jure, ali u praksi takav sluèaj nije postojao – rekla je Nacionalu Dobrila Hajdukoviæ, pomoænik steèajnog upravnika iz ove agencije.
– S ovim se nikako ne bih složio, nije bilo razloga za steèaj, kako sam veæ objasnio – prokomentarisao je Branko Dragaš i dodao – Ja èak predlažem državi da se napravi tim za reviziju steèaja èetiri velike banke. Treba uzeti po deset dobrih kadrova iz Beobanke, Investbanke, Beogradske banke i Jugobanke i napraviti reviziju ovog steèaja. Primer Beobanke najbolje govori o tome. Njena imovina je i do dva puta veæa od njenih dugovanja. I sami znate koliko košta kvadratni metar u Knez Mihailovoj, a Beobanka je tamo imala više hiljada kvadratnih metra, plus imovinu po celoj državi. Ja tvrdim da od èetiri razvojne banke možemo da napravimo minimum dve zdrave i uspešne.
Borka Vuèiæ je ovo prokomentarisala na sledeæi naèin:
– Bilo je primera da su preduzeæa koja su bila u steèaju prodata i rehabilitovana, ne vidim razlog zašto ovo ne bi uradili i s bankama. U vreme kad su èetiri razvojne banke otišle u steèaj u celom svetu su banke bile sanirane. Integrisanje banaka i otpisivanje dugova desilo se u Japanu, Švajcarskoj, Americi. Samo su kod nas dužnike oslobodili duga, a u steèaj oterali poverioce.
Kako MMF diktira
– Likvidaciju banaka i rasprodaju domaæeg bankarskog sektora od nas zahteva MMF. Labus, Dinkiæ i Jelašiæ rade po njihovim direktivama – kaže Branko Dragaš.
Japanski sluèaj
Da banke nisu morale u steèaj, kako su to eksperti po diktatu MMF uradili, najbolji primer je Japan. Godine 1997. èetiri velike Japanske banke imale su dug od 1.000 (hiljadu) milijardi. Ove èetiri banke su kreditirale polovinu japanske privrede, a guverner Japanske centralne banke ih je sanirao. Naše èetiri banke, kao što sam veæ rekao, nisu imale veæa dugovanja od potraživanja. Dugovanja nisu bila ni približna onima koja su imale japanske banke, a guverner ih je zatvorio. Razlog što su ih zatvorili je predstojeæa jeftina kupovina potraživanja tih banaka u odnosu na preduzeæa koja treba da se privatizuju.
Beogradska banka
– NBJ je, još dok je Dinkiæ bio guverner, prihvatila sanaciju Beogradske banke, ali je ta odluka kasnije naprasno promenjena i banka je oterana u steèaj – kaže Borka Vuèiæ, bivši predsednik Beogradske banke.
Srpski Nacional Utorak, 07.06.2005.
