„Evropske države trebalo bi voditi u pravcu naddržave tako da narod ne zna šta se dešava. Ovo se može postići kroz sukcesivne korake, pri čemu bi svaki bio prikriven kao ekonomski cilj, ali što bi na kraju nepovratno dovelo do federacije.“
Žan Mone (jedan od tvoraca EU)
U zemlji koja ima samo 4,2 miliona stanovnika 12. juna 2008. rešiće se sudbina gotovo pet stotina miliona ljudi. Stanovnici Republike Irske biće jedini „građani“ Evropske Unije koji će imati prilike da se izjasne o onome što bi moglo postati osnovni zakonski akt Starog kontinenta. Sve ostale države članice jednostavno su ignorisale volju sopstvenog naroda i prepustile da pečat na ratifikaciju stave njihovi parlamenti. Neophodno je, međutim, da svih dvadeset sedam članica završi ratifikaciju pre nego što „sporazum“ postane pravno obavezujući.
Dakle, ukoliko Irci budu glasali protiv, onda sporazum neće stupiti na snagu bar neko vreme. Međutim, ukoliko pokleknu pred silnom propagandom u korist sporazuma i glasaju da bude prihvaćen, onda će sudbina nacionalnih država biti zapečaćena, a one nepovratno otići u propast. Više neće biti ozbiljnijih prepreka federalizaciji. Sjedinjene Evropske Države koje se (među federalistima) već dugo očekuju postaće stvarnost.
Mnogi ljudi s obe strane Atlantika, ako ne i većina, već decenijama naivno veruju da je EEZ/EU zona slobodne trgovine. To uopšte nije slučaj, što navedeni citat gospodina Monea jasno ilustruje. Kakve su, dakle, posledice pozitivnog ishoda glasanja u Irskoj?
Evropska Unija osmišljena je na lažima i prevarama, što je učinjeno na najvišim nivoima vlasti. Ovo obmanjivanje naroda traje od njenog nastanka, a na trenutak je prekinuto u četvrtak, 13. decembra 2007. u Lisabonu, glavnom gradu Portugala, gde su „velikodostojnici“ zemalja članica ovog „trgovinskog bloka“ potpisali Sporazum o reformi EU.
Takozvani sporazum zamenjuje Ustav EU koji su 2005. odbacile Francuska i Holandija. Nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši francuski predsednik Žiskar d’Esten pripadaju mnoštvu evropskih funkcionera koji su potvrdili da je „sporazum“ zapravo Ustav EU pod drugim imenom. Jedine razlike su u tome što su u novom dokumentu izostavljeni članovi koji se odnose na zastavu, himnu i moto Evropske Unije. Ipak, samo dva dana pre „istorijskog događaja“ u Lisabonu, šesnaest država članica otvorilo je karte i zatražilo da se vrate ova tri člana, pretvorivši time „sporazum“ u prethodni Ustav. Oni takođe žele da nametnu „zajedničku monetu“ svim ostalim državama članicama koje su zadržale domaću i predlažu da se praznuje „Dan Evrope“. Lider britanske Partije nezavisnosti Najdžel Faradž izjavio je: „Cela prevara konačno je izašla na videlo. Bedni pokušaji zataškavanja činjenice da je to zapravo ustav sada su razotkriveni. Vraćaju se zastava, himna i moto. To znači da je 96% od prvobitnog ustava sada taj isti ustav u celini. Dosta više s tim ‘Sporazumom o reformi’. Ovo je odbačeni Ustav EU koji se vratio na sva zvona.“ Danski premijer Anders Fog Rasmusen odlučno se usprotivio bilo kakvom referendumu o sporazumu, prepuštajući njegovu ratifikaciju danskim poslanicima. Novinarima je izjavio kako je „sporazum“ „dobar za Dansku.“ Danska je još 2005. godine planirala da održi referendum o Ustavu, ali posle negativnog izjašnjavanja u Francuskoj i Holandiji, odustalo se od referenduma. Dansko ministarstvo pravde zaključilo je da „sporazum“ nije pretnja suverenitetu Danske. Navodi se da je gospodin Rasmusen rekao: „Kada se odričete suvereniteta potrebno je održati referendum, ali kada se ne odričete suvereniteta, parlament će ratifikovati tekst.“ Potvrdio je i da će biti održan još jedan referendum o „zajedničkoj moneti“ (evro) i o opozivu odluka iz Mastrihta po pitanju odbrane, pravosuđa i unutrašnjih poslova.
Nema, dakle, pretnje suverenitetu? Hajde da razmotrimo posledice. Ukoliko suverena nacionalna država više ne kontroliše sopstvenu privredu, odbranu, pravosuđe i unutrašnje poslove, da li se ona zaista više i može nazivati suverenom nacionalnom državom? Odgovor je sasvim jednostavan – NE.
Politička i ekonomska elita Evrope radi na ovom polju još od završetka Drugog svetskog rata. U svim državama članicama ličnosti se možda razlikuju, ali retorika je uvek ista: „Nema gubitka suvereniteta, dobro je za narod, dobro je za privredu i tako dalje.“
Hajde da pogledamo o čemu se radi u tom „sporazumu“. Po čemu se taj dokument i prvobitni ustav zaista razlikuju? Nemački advokat Klaus Heger, istraživač i pravni savetnik Nezavisne demokratske grupe u evropskom parlamentu je po pitanju oba dokumenta doneo sledeće zaključke:
Prema njegovoj analizi Ustav je dao Evropskoj Uniji 105 novih „nadležnosti“. Isto važi i za „sporazum“. Izbačeni su simboli EU (zastava, moto i himna), a ubačene su klimatske promene. Ostale 104 oblasti su iste.
Donošenje odluka za koje je potrebna kvalifikovana većina zamenjuje „jednoglasnost“ u nove 62 oblasti Sporazuma o reformi. Jedan više nego što je u Ustavu. Izbačena su „prava intelektualne svojine“, a ubačene su energija i klimatske promene. Ostalih šezdeset je isto.
Njegov zaključak – ustav EU pod drugim imenom.
Šesti i poslednji „sporazum“ predstavlja opelo za suverenitet zemalja članica EU. Nemojte se zavaravati po ovom pitanju, a ma koliko da „izabrane“ vođe tvrde suprotno, to je to. Ovo je vrhunac posle mnogo godina spletkarenja, obmanjivanja i kovanja zavera protiv naroda Evrope. U čemu je onda štos? – upitaće se mnogi. Nastavite da čitate i saznaćete.
Ovaj „sporazum“ je do sada najbrže napisan i najtajniji dokument EU. Protivljenje činjenici da je EU od nastanka policijska država i priznanje da je tako sve su češći, a oni (zaverenici) znaju da je brzina od presudne važnosti. Toni Bler je pristao na to u junu 2007. kada je Britaniji zadao „poslednji udarac nožem u leđa.“ Ministri inostranih poslova prihvatili su sve uslove septembra 2007, a 13. decembra, tri meseca kasnije, predstavnici svih zemalja članica potpisali su ovaj dokument, a sada preostaje samo ratifikacija, što će i biti učinjeno.
Dakle, ukoliko ishod glasanja u Irskoj bude pozitivan, a sve ostale države članice urade kao što je nagovešteno, tj, ako ratifikuju ovo izdajstvo i sramotu, kako će to uticati na naše živote? Naši nacionalni parlamenti postaće izlišni jer će sva preostala moć biti preneta na Brisel. To će i formalno označiti kraj istorijskih država Evrope koje su članice EU. Nacionalne ambasade širom sveta biće pod patronatom birokratije EU. Stari okruzi i provincije će se stopiti i utopiti u „administrativne regije EU“. (Nedavno spajanje danskih opština je probni balon, kao i parlamenti Škotske i Velsa koji su preneli svoja ovlašćenja, čemu će se ubrzo pridružiti „iskorenjivanje“ Engleske i uspostavljanje sličnih regionalnih skupština).
Evropska Unija će preuzeti policiju, vojsku, nuklearno naoružanje, novčane rezerve i naftu u Severnom moru, kako je predviđeno u sporazumu. Pripadnici vojske i policije moraće da se zakunu na vernost EU, a ukoliko to odbiju, dobiće otkaz. EU će imati punu kontrolu nad vojnim pitanjima, opremom i objektima.
Biće dozvoljene samo panevropske partije. Independističke partije biće stavljene van zakona, kao što je to učinjeno u presudi Evropskog suda pravde (predmet 274/99), prema kojoj je protivzakonito kritikovati EU. (Čak i pre glasanja u Irskoj, vesti iz Brisela nagoveštavaju da se već pripremaju planovi kako bi se eliminisale „evroskeptične grupe u Parlamentu EU).“ EU će imati pravo da ukine nacionalne parlamente i skupštine.
Mnogi ljudi ostaće bez posla kada evropsko pravilo o „prekvalifikaciji“ o sopstvenom trošku postane univerzalno (uključujući i plaćanje za potvrdu o navedenoj prekvalifikaciji). Stotine hiljada malih firmi moraće da se zatvore zbog primene bezbroj u praksi neostvarljivih propisa EU. Oko 107.000 zakona EU će od mnogih ljudi načiniti prestupnike, jer je nemoguće držati se ovolikog broja zakona. Bićemo izloženi čestim kaznama i hapšenjima, što će biti posledica neminovnog nepoznavanja propisa. Uzmite sledeće primere: od januara 2006. protivzakonito je popravljati sopstvene vodovodne instalacije, struju, pa čak i sopstveno vozilo. Ukoliko kupite čamac duži od dva metra, a koji je napravljen pre 1999, moraćete da platite 4.000 evra ili ćete otići na šest meseci u zatvor. Kada policijska država EU bude još više pokazala zube, svako od nas će živeti u strahu od hapšenja ili da će biti krivično gonjen zbog mnoštva prekršaja, uključujući i one sitnije.
Naravno, velikim korporacijama će biti još bolje dok zapošljavaju ogroman broj doseljenika iz EU i izvan nje. Isplaćivaće minimalne zarade na račun domaćeg stanovništva i tako oboriti plate. Povrh toga, ove korporacije praktično će imati monopol nad zapošljavanjem (zajedno sa državom) i moći će da diktiraju uslove zapošljavanja bez straha da će im se neko usprotiviti. Državni poslovi i neizbežna korupcija koja će pratiti ovaj monopol stvoriće nove granice među klasama, što će omogućiti da bogataši i njihovi sateliti postanu još bogatiji, dok će većina zapasti u siromaštvo. Povećaće se porezi kako bi se finansirao ogroman porast birokratije.
Neće biti povoljnog rešavanja žalbi kroz lokalne „demokratske“ kanale jer neće biti nikakve lokalne demokratije niti bilo kakve druge. „Administrativne regionalne vlade“ se neće birati (videti plan regionalizacije EU na sajtu EU). Naš jedini glas će ići u nemoćni Evropski parlament. Nama će vladati neizabrani komesari EU, koji neće biti „odgovorni pred narodom“ ni na jednom nivou. Ukoliko budemo demonstrirali ili protestovali mogu nas uhapsiti i preseliti u neki drugi region EU. Evropski nalog za hapšenje i razni drugi propisi uvedeni širom EU posle 11. septembra daće vlastima apsolutnu moć nad nama. Ubistva nevinih ljudi Filipa Prauta i Žana de Menezesa biće potpuno legalna prema zakonu EU. Zastrašivanje i sve jača antimuslimanska osećanja širom EU počinju da podsećaju na odnos prema Jevrejima u predratnoj Nemačkoj. Federalna evropska država postaće veoma neprijatno mesto za život.
Posle federalizacije, otprilike petnaest godina od danas, Evropa bi se mogla srušiti pod teretom sopstvene birokratije i korupcije. Proizvodnje će biti toliko malo da nikakvi porezi neće moći da održavaju ogromnu, nesposobnu, korumpiranu i rastrošnu mašineriju vlasti. Mnogi će biti gurnuti u siromaštvo i na ivicu gladi. Potpuni nedostatak sistema kontrole vlasti otvoriće vrata svakojakim vrstama potencijalne diktature.
Ma koliko da EU izgleda čudovišno, ona je tek „odskočna daska“ prema „svetskoj vladi.“ Pre nego što ovaj članak odbacite kao „sejanje straha“ ili „teoriju zavere“, obavestite se koliko vodećih političara vaše zemlje pripada tajnim organizacijama kao što su Bilderberg, Trilateralna komisija, Rimski klub ili Kraljevski institut za međunarodne poslove.
Sve navedene organizacije potpuno su posvećene jednoj svetskoj vladi, a federalnu Evropu vide kao neophodan evolutivni korak usmeren ka tom cilju. Članstvo ovih organizacija je kao lista najmoćnijih igrača na svetu. Danski čitaoci, na primer, biće veoma iznenađeni kada otkriju koji pripadnici njihove političke i finansijske elite odlaze na sastanke Bilderberga, koji vodi po broju mahinacija kako bi se podstakla federalizacija Evrope. Da biste saznali koji su od vaših izabranih predstavnika članovi neke od navedenih grupa, jednostavno unesite ime te organizacije na bilo kom priznatom pretraživaču interneta. Onda se zavalite i spremite se za šok.
Živimo u vremenu u kome ljudi kao da su se odrekli svake odgovornosti za sopstvene živote u korist vlasti. Ovo se dešava od završetka Drugog svetskog rata, ali se znatno ubrzalo od osamdesetih godina dvadesetog veka. Ova „društvena neodgovornost“ nas je dovela do 13. decembra 2007. u Lisabonu, gde su se naše tzv. vođe potpisom odrekle vekovnih prava i sloboda u ime „velikog plana.“ Ukoliko budemo sedeli ne čineći ništa, ostatak života će nam se pretvoriti u košmar koji smo sami stvorili, jer u konačnoj analizi, mi smo oni koji će predati sopstvena prava i slobode u ruke „vukova“.
Buduća dobrobit celog kontinenta je u rukama irskog naroda. Potrebna im je naša podrška. Moraju znati da nisu sami. Vreme je da počnemo da pišemo svojim „izabranim“ predstavnicima, da pronađemo vremena da proučimo šta ta EU zapravo jeste. Vreme je da isključimo televizor i uzmemo neku knjigu o EU ili da pogledamo mnoge internet sajtove o ovoj „naddržavi u nastanku“. Učinite nešto. Razgovarajte s prijateljima, susedima ili porodicom. Uradite bar nešto pre nego što bude prekasno, a vreme je skoro isteklo.
3. jun 2008.
