KRAJ EU KAKVU ZNAMO: NEMAČKA I FRANCUSKA CRTAJU NOVU MAPU EVROPE
petak, 11 novembar 2011 09:15 .“Gradijan“ je objavio nezvaničnu informaciju da su počeli pregovore o raspadu evrozone koji potvrđuju strah da je „Italija prevelika da bi je spasili
„
Ekonomska situacija u Evropi došla je na prelomnu tačku. Britanski list „Dejli telegraf“ piše da su nemački i francuski zvaničnici raspravljali o planovima za radikalne promene u EU koje bi uključile stvaranje integrisanije i potencijalno manje evrozone. I britanski „Gradijan“ je takođe objavio nezvaničnu informaciju da su počeli pregovore o raspadu evrozone koji samo potvrđuju strah da je „Italija prevelika da bi je spasili“.
– Moramo da postupamo veoma oprezno, ali ipak moramo da utvrdimo preciznu listu onih koji ne žele da budu deo kluba i onih koji jednostavno to ne mogu da budu – kazao je EU zvaničnik.
Visoki zvaničnici u Parizu, Berlinu i Briselu razmatraju opciju da jedna ili više članica evrozone napuste monetarnu uniju, dok će njeno jezgro koje čine najstabilnije evropske privrede nastaviti sa dubljom ekonomskom integracijom, uključujući tu i zajedničku poresku i fiskalnu politiku.
– Francuska i Nemačka su intenzivirale konsultacije u vezi sa ovim pitanjem u poslednjih nekoliko meseci, na svim nivoima – kazao je neimenovani EU zvaničnik za agenciju Rojters.
Ko bi otišao, a ko ostao?
U slučaju raspada evrozone u sadašnjem obliku, za očekivati je da bi u monetarnoj uniji ostale Nemačka, Francuska, države Beneluksa, Austrija, Finska, a uz njih bi se verovatno „šlepale“ i male, relativno stabilne članice poput Slovenije, Slovačke, Estonije, Malte i Kipra. U sadašnjem obliku u evrozoni verovatno ne bilo mesta za Grčku, Portugal, Irsku, a možda ni za Italiju ni Španiju.
Na ove informacije odmah je reagovao Štefan Zajbert, portparol nemačke kancelarke Angele Merkel, koji, kako bi smanjio paniku i neželjene posledice po berze, naveo da se Nemačka zalaže za stabilizaciju celog bloka.
Sama Merkelova je izjavila da je situacija postala „neprijatna“ i pozvala države članice evrozone da ubrzaju planove za jaču političku integraciju.
– Ovo je prelomni period za novu Evropu. Pošto se svet tako puno menja, mi moramo da budemo spremni da odgovorimo izazovima. To će značiti više Evrope, ne manje Evrope – kazala je Merkelova.
Međutim, predsednik Francuske Nikola Sarkozi otvoreno je u utorak u Strazburu govorio o promenama. On je rekao da bi „Evropa u dve brzine“ – evrozona koja napreduje brže u odnosu na 27 država EU – bila jedini model za budućnost.
Sarkozi je tada ponovio raniji stav da Grčku nije trebalo pustiti u evrozonu, i da je to bila „greška“.
Odlazeći italijanski premijer Silvio Berluskoni podržao je danas bivšeg evropskog komesara Marija Montija za budućeg premijera.
„Gardijan“ piše da je, uprkos najavi Silvija Berluskonija da će napustiti funkciju premijera Italije čim nacionalni parlament usvoji mere štednje, pad poverenja investitora u treću po veličini privredu evrozone digao kamate na nivo na kojem su Portugal, Grčka i Irska tražile ekonomsku pomoć od EU i MMF.
Lukas Papademos novi grčki premijer
Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, uputio je novi poziv EU da se „ujedini ili suoči sa tim da postane nebitna“ pred nadolazećom ekonomskom krizom u Italiji.
– Svedoci smo fundamentalnih promena u ekonomskom i političkom poretku koje su me ubedile da Evropa treba da sada zajednički napreduje ili rizikuje rasparčavanje. Evropa mora ili da se transformiše ili će početi da gubi značaj. Mi se nalazimo u odlučujućem trenutku gde ćemo se ili ujediniti ili suočiti sa tim da postajemo nebitni – tvrdi Barozo.
Ćirić: Postoji opasnost da kriza u Italiji utiče na Srbiju
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je danas da postoji realna opasnost da kriza u Italiji utiče na naš izvoz usled pada tražnje i dodao da ona ipak neće uticati na započete projekte u Srbiji.
– Kompanije iz Italije su medju najvećim investitorima u Srbiji, a ta zemlja jedno je od najvećih izvoznih tržista kako za srpske proizvode tako i za proizvode koje italijanske kompanije kod nas proizvode – kazao je Ćirić.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoskić izjavio je danas da je Srbija već zahvaćena drugim talasom ekonomske krize
Austrija: Italija prevelika da bi je EU finansijski spasila
Italija je prevelika da bi je finansijski spasila Evropska unija, pa zato zvanični Rim mora da podnese velike žrtve, izjavila je juče austrijska ministarka finansija, Marija Fekter.
– Italija zna da, s obzirom na veličinu njene privrede, ne može da se nada pomoći sa strane. Zato se sad u toj zemlji radi na primeni oštrih mera štednje – rekla je ona, prenela je agencija AFP.
Klaus: Održavanje evra košta više nego što bi koštao raspad evrozone
Predsednik Češke Vaclav KlausIstovremeno predsednik Češke Vaclav Klaus danas je upozorio da održavanje, kako je naglasio, lošeg projekta zajedničke evropske valute košta daleko više nego što bi koštao raspad evrozone.
Klaus je rekao i da će Evropa postati „periferija sveta“, ako nastavi da stavlja naglasak na prava pojedinaca.
– Zapadna civilizacija je napravila fatalnu grešku kada njen model nije u prvi plan postavio ekonomsku efikasnost, nego zahteve pojedinaca, raznih interesnih grupa, pa i celih država – kazao je Klaus.
Češki predsednik upozorio je da će sa takvim modelom, ukoliko ne dodje do radikalne transformacije Evrope, neprestano rasti javni rashodi, a sa njima i zaduženje država.
– Evropa će postati perfijera sveta koji se dinamično razvija – upozorio je Klaus i ponovio svoju tezu da je stvaranje zajedničke evropske valute i evrozone bila loša ideja.
– Na žalost, ne postoji ni najmanje intersovanje da se napusti evro, a cena za to je enormna i biće sve veća. Održavanje evrozone košta daleko više nego što bi koštalo njeno raspuštanje – rekao je Klaus.
Autor N. V.
Izvor Blic, 10. 11. 2011.
