Početna Sadržaj Osvetljenja Krah neoliberalizma

Krah neoliberalizma

1587
0
SHARE

Savremeni kapitalizam je upao u veliku ekonomsku krizu. Mnogi su bili iznenađeni kada su počele da se ruše kule od karata savremenog kapitalizma i kada je najsavršeniji sistem, kako su ga samouvereno nazivali njegovi ideolozi, iznenada tako jako oboleo da je počeo iz temelja de se trese. Gotovo preko noći nestajale su moćne kompanije, koje su nastajale pe dva veka, stotine hiljada ljudi je ostajalo bez posla i strah se veliki uvukao u građane kojima je, koliko juče, marketinškim kampanjama objašnjavano da žive u najboljem uređenom svetu.

Šta se to dogodilo? Da li je kriza slučajna? Šta će se dešavati? Koji su pravci izlaska iz krize? Da li je svetska kriza nameštena? Ko je to uradio? Zašto?

Pokušaću na jedan pregledan način da iznesem svoje viđenje nastanka i uzroka ove krize, da naznačim moguća scenarija razvoja krize i da ponudim rešenja koja mogu dovesti do spasa čovečanstva od velike pošasti koja ga je zadesila ovom svetskom ekonomskom krizom.

 

Uzroci krize

 

Naglo izbijanje svetske ekonomske krize postavilo je pitanje: da li se ova kriza mogla predvideti? Naravo, kada je nevolja nastala i kada je počela da se širi kao opasna epidemija, kada su, napokon, ućutali preplaćeni ideolozi najsavršenijeg sistema u istoriji čovečanstva, pokazalo se da je bilo pametnih i umnih ljudi koji su govorili da će nastati velika svetska ekonomska kriza i da ovakav razvoj savremenog kapitalizma sigurno vodi u kontrakciju sistema.

Nažalost, usled zaglušujuće buke ideologa blagostanja, progresa i pragmatizma nisu se čule reči mudrih ljudi, što je pokazalo da je moderna demokratija daleko od svojih izvornih demokratskih načela i da su manipulacija, špekulacija i marketinške kampanje uspele da potisnu na margine kritičko rasuđivanje i promišljanje onih hrabrih pojedinaca koji su sumnjali i nisu hteli da učestvuju u toj novoj istorijskoj prevari.

A da se radi o velikoj i smišljenoj prevari oligarhije SAD, to se danas jasno vidi.

Gde je problem?

Problem se nalazi u začaranom trouglu moći, interesa i manipulacije tri institucije SAD koje su se potpuno otrgle kontroli i koje su , opijene sopstvenom veličinom i značajem, dovele do današnjeg kraha. To su : Bela Kuća, Pentagon i Vol Strit. Oligarhije u ove tri institucije su se potpuno odmetnule i otrgle kontroli demokratske javnosti, da su one počele da oblikuju stvarnost prema sopstvenom liku i interesima, često međusobno ratujući oko prevlasti na političkom i ekonomskom tržištu.

Problem, dakle, nije u tome, kako to hoće da nam predstave primitivni ksenofobični provincijalci, zatucani u neke svoje lažne nacionalne veličine i osobenosti, da je SAD glavni izvor zla u svetu, pa tako nepravedno optužuju 303 miliona ljudi za nešto zašta oni nisu krivi, nego je problem skoncentrisan u sam vrh one tri institucije koje više nisu pod kontrolom građana i koje su bastioni manipulacije za upravljanje svetom.

Imperija u rastrojstvu, kako već dve decenije nazivam SAD, upala je, kao i svaka imperija koja je na svom zalasku, u ozbiljan problem ne zbog toga što su varvari ozbiljno ugrozili vitalne interese imperije, preteći da je razore i pokore, nego zbog toga što je imperija iznutra toliko već bila trula da je pravo pitanje jedino bilo kada će se ta imperija samo od sebe urušiti. Varvari dolaze kao spasioci jedne razorene i samouništene civilizacije koja je izgubila meru i smisao svoga postojanja. Varvari donose nove životne sokove koji će stvoriti neku novu priliku.

SAD su se podigle na položaj imperije tek u XX veku i zahvaljujući velikim svetskim ratovima, koji nisu vođeni na njenom tlu, oni su uspeli da postanu lokomotiva progresa savremenog kapitalizma. Zahvaljujući svom pobedničkom vođstvu uspeli su da se nametnu i da kreiraju svet prema svome liku i interesu.

Prva velika prevara smišljena je 1971 godine, u vreme Niksonove administracije, kada je doneta odluka da dolar više nema zlatno pokriće, kako je to bilo predviđeno bretonvudskim monetranim dogovorom saveznika. Tako je zao duh pušten iz boce, bez ikakve kontrole i polaganja računa, što je otvorilo ogroman prostor za manipulaciju i špekulaciju Federalnim američkim rezervama – FED i finansijskoj oligarhiji sa Vol Strita.

Šta je to praktično značilo?

Pošto dolar više nije ima zlatno pokriće, to je značilo da je mogao da se štampa u nekontrolisanim količinama i da više nije imao monetarno sidro koje će ga držati prikovanog za realnost da ne bi poludeo i otrgao se potpuno bilo kakvoj kontroli. Posebno je opasno bilo to što je dolar, umesto zlata, postao opšte platežno sredsvo, što je postao međunarodno sredstvo za plaćanje i što je tako SAD došla u privilegovani položaj u odnosu na druge države.

Dolar štampan na papiru od strane FED-a postao je opšta roba koja je nametnuta ostalom svetu. Papir je tako zamenio zlato. Vrlo vešta podvala smišljena od strane Vol Strita da se čitavo čovečanstvo stavi pod kontrolu papirnog dolara. Poseban problem je bio , tu prevaru su mnogi u svetu tek nedavno saznali, što Nacionalna banka SAD – FED nije bila državna i nacionalna institucija, koja treba da brani interese države i nacije, nego je bila privatna banka 13 porodica koje su njome upravljale.

To znači da je 13 porodica upravljalo planetom na prevaru, štampajući papirni dolar bez pokrića i upravljajući FED-om kao svojom privatnom kompanijom. To su bile najbogatije porodice, čije se bogatstvo meri desetinama hiljada milijardi dolara, a koje su činili Rotšildovi, Rokfelerovi, Morganovi, Kendijevi . . . i najmoćnija od svih i najveći privatni akcionar ove družine – engleska kraljica.

Prevara je uspela.

Dolar je ušao u sve domove sveta i niko nije pitao ko je vlasnik FED-a. Štampanim dolarima bez pokrića kupovan je životni standard građana Imperije, standard koji nije zarađen i koji je nastao na svetskoj prevari i pljačkanju preostalih država i naroda.

 

Dolar i zlato

 

Kako je to u praksi izgledalo?

 

Pogledajmo jednu, manje poznatu, računicu. Ukupna količina zlata koja je iskopana od nastanka civilizacije do danas iznosi oko 170. 000 t. Ako znamo da je jedna unca 31, 1 gram i da ona na današnji dan berzanski vredi 980 dolara, onda je lako izračunati da jedna tona zlata ima vrednost u dolarima, zaokružićemo zbog lakše računice, oko 30 miliona dolara. Znači ukupna količina zlata koja se nalazi u svetu ima vrednost izraženu u dolarima oko 5. 100 milijardi dolara. Naravno, čitava ta količina se ne nalazi u prometu, niti kod centralnih banaka država, otprilike , procenjuje se, da se samo 30% nalazi u promeru. , dok je ostalo zlato tezaurisanu u privatnim sefovima. Ali mi ćemo pretpostaviti da je čitava količina zlata u prometu, radi poređenja sa ostalim parametrima u ovoj uporednoj analizi.

Ukupan bruto domaći proizvod – BDP- planete u jenoj godini, recimo u prošloj 2008, iznosi 60. 000 milijardi dolara. To je ukupan zbir svega onoga što se stvori na planeti u svih 192 države za godinu dana rada svih ljudi.

Šta primećujemo?

Kada uporedimo ove dve cifre, onda vidimo da je godišnja valorizacija BDP čitave planete skoro 12 puta veća od ukupne valorizacije količine zlata na planeti. To znači da je za toliko puta potcenjena vrednost zlata, odnosno da je naduvavanjem inflatornog balona došlo do velikog rasta planetarnog BDP izraženog u dolarima, na štetu zlatnog standarda.

Takvo stanje na duži rok nije održivo.

Dalje, uzećemo drugi jedan podatak da uporedimo. To je podatak podatak o ukupnoj dolarskoj vrenosti hartija od vrednosti koje se danas kotiraju na berzama ili se prodaju kao, takozvani finansijski derivati : akcije, obveznice, opcije, fjučersi, municipalne obveznice, hedž fondovi i druge hartije. Ukupna količina svih tih, pompezno nazvanih, finansijskih derivata dostigla je zastrašujući iznos od 1. 400. 000 milijardi dolara.

Upravo tako – 1. 400. 000. milijardi dolara?!

To je cifra od koje zastaje dah i koja mora , ozbiljne i odgovorne ljude, posebno da zabrine.

Finansijski derivati su toliko veštački naduvani da čovečanstvu preti velika opasnost da se, ukoliko izbije eksplozija, u jednom trenutku uništi čitava svetska privreda. Ta atomska finansijska bomba nastala je u grozničavoj pohlepi gramzivaca sa Vol Strita da, varajući i špeklulišući , radi sopstvenih u milijardama dolara isplaćenih bonusa , razviju virtualnu ekonomiju koja nije imala nikakvog realnog pokrića u privredi.

Sve te, dakle, hartije bez vrednosti će sigurno u jednom trenutku izgoreti, jer su naštampani finansijski derivati koji nemaju zlatno pokriće, dok će cena zlata u narednom periodu drastično da poraste kako bi stigla valorizaciju izraženu u dolarskom iznosu BDP. To je matematički proračun. I tu nema nikakve dileme.

Možda će taj skok cena zlata biti i mnogo veći, setimo se samo perioda 1971-1980, pošto smo u ovoj našoj instant analizi pošli od pretpostavke da se čitava količina zlata nalazi u opticaju, dok je realno stanje da svega trećina zlata služi za valutna pokrića naštampanih novčanica, a ostalo zlato je tezaurisano.

Zaključak, dolar nestaje kao valuta i njega će zameniti prvo zlato i srebro, a onda neka nova, zdrava valuta.

Uostalom , kada pročitate američki ustav videćete da je zvanična novčanica srebrni dolar, a ne bezvredni papir koji se štampa sumanuto bez ikakvog pokrića.

 

Neoliberalizam

 

Kada su prevaranti sa Vol Strita, tako moram da ih nazovem jer boljeg izraza u ovom trenutku nema, smišljeno ukinuli, uz podršku političke oligarhije, zlatno pokriće dolara, oni su otvorili Pandorinu kutiju zla i počeli su da čine zločin, ubeđeni da su smislili najoriginalniji perpetum mobile i najbolji privredni sistem u istoriji civilizacije. Čitava mašinerija plaćenih ideologa je upregnuta u medijsku kampanju da dokažu i pokažu koliko je taj savremeni kapitalizam savršen sistem koji nema alternativu i svi koji to ne shvataju su opasni neprijatelji progresa čovečanstva, nazadnjaci, mračnjaci i primitivci koji su ostaci zastarelog shvatanja i koji ne razumeju posmodernu ekonomiju.

Vrhunac uobličavanja jedne nove ideologije, jer bilo je potpuno jasno da se rađa jedna nova ideologija na planeti, nastao je 1988 objavljivanjem Vašintongskog konsenzusa, iza koga su stajali Trezor, odnosno ministarstvo finansija SAD, tačnije FED ili , najpeciznije, onih 13 porodica koji upravljaju svetom.

Tu novu ideologiju uobličio je nobelovac monetarista Milton Fridman i ta nova ideologija neoliberalizma svodila se na potpunu deregulaciju privrede, proterivanju države i državnog nadzora iz privredne delatnosti, oslobađanje tržišta i veličanje slobode tržišta samog po sebi, sveopštoj privatizaciji koja je trebala potpuno da ukine državnu svojinu i da, kako su isticali, na kraju, ukinu i samu državu.

 

Neoliberalizam je inaugurisan kao ideologija slobode tržišta, preduzetništva, privatne inicijative i deregulacija, čiji je, zapravo, osnovni postulat bio da oni koji su bogati budu još bogatiji, a oni koji su siromašni budu još siromašniji. Sposobima su se smatrali oni koji pobeđuju na tržišnoj utakmici, koji su nemilosrdni, praktični, odlučni i smeli u svojim profesionalnim namerama, dok je ostvarivanje što većeg profita za što kraće vreme bilo osnovno životno načelo japijevaca.

Naravno, istina je bila potpuno drugačija. Praksa i tržište nisu bili tako idealizovani kako su prikazivali neoliberali. Svi ti koji su se prikazivali kao veliki slobodni igrači koji, navodno, stvaraju ogromni kapital na slobodnom tržištu svojom vanserijskom sposobnošću i kombinacijama, bili su samo privilegovane sluge mnogo moćnijih, tajnih gospodara, koji su im, upravljajući iz senke, nameštali unapred utakmice, potkupljivali sudije, svirali penale čim bi utakmica počinjala, dopingovali igrače i sve činili samo da bi po svaku cenu došli do uspeha, odnosno do što većeg kapitala.

Makijavelistička filosofija cilj opravdava sva sredstva, doživela je u neoliberalizmu svoje uskrsnuće, tvrdeći kako što veće ciljeve treba ostvariti za što kraće vreme.

Tako je sistemski stvorena čitava jedna generacija pohlepnih menadžera koja nije imla nikakve moralne obzire, niti ugrađene društvene kontrole, posebna kasta privilegovanih konkviskadora koji su bili spremni da sve učine kako bi se domogli uspeha. Stvoreni su novi osvajači sveta koji su krenuli da pokore tradicionalne države i njihva bogatstva.

Neoliberalizam je bio krstaški pohod japijevaca sa Vol Strita na preostala bogatstva planete i zbog toga su oni morali da sruše sve na putu što im je smetalo u ostvarivanju njihovih osvajačkih planova.

Šta im je to najviše smetalo u osvajanju?

Države i nacionalni identitet. To je bilo nešto što se nije moglo preko noći uništiti i zbog toga su oni krenuli da ga potkopavaju, urušavaju, iskorenjuju i potkupljuju. Ideolozi neoliberalizma su smislili poluge za uništavanje nacionalne ekonomije , jer im je nacionalna država predstavljala veliki problem u daljoj ekspanziji, dok su nacionalni identitet rešili da sruše trujući zdravo društvo holivudskim kičerajem i prostaklukom.

Glavne poluge za uništavanje nacionalnih ekonomija su bile : spoljnotrgovinska liberalizacija, ubrzana i divljačka privatizacija, vezanost domaće valute za stranu, deregulacija i uspostavljanje satelitske vlade koja će izvršavati sve preuzete obaveze. Naveo sam samo osnovne poluge za uništavanje nacionalne ekonomije, poluge koje su direktno dovele do toga da su čitave države i narodi stavljeni u dužničko ropstvo.

Sve je počinjalo postavljanjem namesničkih vlada koje su sprovodile ekonomsku politiku MMF-a, odnosno politiku koja će dovesti do razaranja nacionalnih privreda i rasprodaja strateških državnih resursa. Isti scenario se primenjivao u svim zemljama koje su prihvatale šok terapiju i koje su prepisivale recepte MMF-a. I svuda je isto završeno- krahom i bankrotstvom nacionalnih privreda.

Bio je to pakleni plan onih koji upavljaju svetom, ne zbog nekakvih njihovih velikih svetskih zavera, nego iz jednostavnih i praktičnih interesa moćnih oligarhija. Demokratija je dobijala karikaturalni oblik. Uspostavljao se demokratski totalitarizam tajkuna i političkih oligarha koji su branili ideologiju neoliberalizma. Namesničke vlade su sprovodile okupaciju zemlje iznutra i polagale su račune svojim gazdama napolju. Građani su držani pod manipulacijom i propagandom o evropskim i evroatlanskim inegracijama. Stvaran je mit o Evropi i o društvu blagostanja do koga se ne stiže radom, štednjom, učenjem, zalaganjem i odricanjem, nego podaničkom poslušnošću i služenjem moćnijima.

Neoliberali su postali tržišni fundamentalisti i opasni talibani. Proterivali su i progonili sve koji su drugačije mislili, sve koji su sumnjali u njihove propagandne trikove i laži i sve one koji su smatrali da operacija bez anestezije neće uspeti i da će se, na kraju, čitava ta neoliberalna ideologija srušiti kao kula od karata jer počivala na prevarama i manipulacijama. Kao svaka ideologija i neoliberalizam je ima svoje gurue, idole, komesare i dželate koji nisu prezali, radi ostvarivanja vlastitih interesa, da potpuno razore ne samo državu, nego i društvo u celini.

Interesantno je napomenuti i to, da je neoliberalizam doveo do raslojavanja ne samo između razvijenog i nerazvijenog sveta, nego i unutar same Imperije u rastrojstvu. Tako je, recimo, raspon plata između radnika i menadžera 1972 iznosio 1: 7, da bi danas taj raspon dostigao i do 1 : 4. 000, odnosno raspon je bio i veći ako se uzmu bonusi koje su menadžeri sebi isplaćivali u 2008. U posedu smo podatka da su menadžeri bankrotiranih kompanija sebi isplatili u 2008 više od 18 milijardi dolara bonusa, dok su je državna intervencija za tri ugrožene automobilske kompanije, koje u lancima dobavljača zapošljavaju 3, 1 milion ljudi, bila 17 milijardi dolara.

Globalizacijom je došlo do daljeg raslojavanja na planeti, tako da je, uprkos tehničko-tehnološkoj revoluciji, povećan broj ljudi koji gladuju na 1, 2milijarde, broj ljudi koji nemaju vodu na 1, 5 milijardi i broj ljudi koji žive na svega 2 dolara dnevno na 64 odsto svetskog stanovništva. Istovremeno, rekordno je povećan broj milijardera u svetu, tako da smo dobili zabrinjavajuće podatke da je 2% najbogatijih ljudi na planeti kontrolialo 82% svih bogatstava planete. Samo u Imperiji u rastrojstvu 1% najbogatijih je kontrolisalo preko 58% bogatstva američke države. Na drugoj strani, skoro 50 miliona građana SAD nije imalo socijalno i zdravstveno osiguranje, a 9 miliona je živelo u zatvorima.

Neoliberalizam je stvorio kazino kapitalizam, a štampanjem dolara bez pokrića i naduvavanjem finansijskog mehura, izdavanjem finansijskih derivata, trošenjem preko mere, sve to je dovelo do izbijanja velike ekonomske krize. Oni kojji nisu bili pokupljeni od tog sistema videli su šta se dešava i kuda takvo srljanje vodi, a oni koji su bili inkorporirani u taj sistem nisu videli ništa ni kada je svetska ekonomska kriza uveliko buktala.

Neoliberalni kazino kapitalizam je morao da propadne i morala je da nastane ovakva ekonomska kriza.

 

PC i mobilni telefoni

 

Podsetiću da je niz kriza bilo tokom osamdesetih godina XX veka i da su sve one nastale iz istog uzroka što se štampao dolar bez pokrića i što je potrošnja građana bila nekoliko puta veća od njihovih realnih primanja. Tržišni fundamentalisti su tvrdili da se može živeti na kredit, da građani mogu sebi da priušte odmah sve blagodeti komercijalne civilizacije i da život nema smisla van potrošačke civilizacije koja je, opet, pokretač razvoja čovečanstva.

Bile su to pogrešne pretpostavke za razvoj čovečanstva, ali se vladajućoj ideologiji mogli suprostaviti samo slobodni intelektualci koji su ukazivali na ove pogrešne postavke i koji su opominjali da to može da se završi tragično po čovečanstvo. Jednostavno rečeno, nije se moglo trošiti više nego što se zarađivalo i nikakvi povoljni bankarski krediti nisu mogli da ublaže činjenicu da su građani sveta upali u dužničko ropstvo i da će skupo platiti trošenje bez validnog pokrića. I stari naš nepismeni narod je dobro nao da je dug zao drug i izbegavali su bankarske kredite, ubeđeni da jedino tako mogu sačuvati svoju slobodu i lično dostojanstvo.

Nažalost, neoliberalizam je pomodno razvio propagandu da je dobro da se bude zadužen i čitave generacije su odrastale u uverenju da treba trošiti iznad svojih mogućnosti i da treba budućnost potrošiti danas odmah. Što pre, jer jedan je život i život nije imao reprizu.

U takvom poimanju sveta, pojavljuju se niz ekonomskih kriza koje kulminiraju velikim padom berzi, a u jesen 1989 kapitlizam počinje da dobija ozbiljne simptome bolesnika koji grozničavo traži lek za svoje spasenje. Nije iznenađujuće što se upravo te godine dešava raspad socijalističke sovjetske imperije, šro se otvara jedno novo tržište, željno i gladno svega i svačega, i što razvijeni svet dobija mogućnost da svoje proizvode plasira na to novootvoreno tržište u usponu. To nije bilo slučajno. Krah sovjetskog socijalizma je bio planiran i on se desio po scenariju koji je davno utvrđen i koji je otvarao nove perspektive neoliberalnom kapitalizmu.

Ali ono što je tih godina uistinski spasilo neoliberalni kazino kapitalizam propasti i sloma bilo je pojava dve nove planetarne robe : PC računara i mobilne telefonije. Ta nova internet revolucija je dovela do korenite promene čovečanstva. Taj ciklus je trajao od 1990 do 2000 godine i to je period , možemo slobodno reći, najintezivnijeg tehnološkog razvoja u istoriji čovečanstva. To je period koji je otvorio mnoge čovekove snove i koji je pokazao puteve nove civilizacije.

Ali Imperija u rastrojstvu taj desetogodišnji period nije iskoristila da izvrši korenite reforme sistema, da zaustavi sumanuto štampanje dolara bez pokrića, da usaglasi rashode sa prihodima, da izvrši socijalno uravnotežavanje privrednog razvoja, da napravi pravedniju raspodelu u globalnom selu i da stvori sve pretpostavke za opštu humanizaciju društva, koristeći se svim prednostima novih tehnologija.

Nažalost, to se nije dogodilo.

Umesto toga, dobili smo sveopšte raslojavanje, sukobe, kriminal, korupciju, opšte beznađe, strah, gubitak identiteta i svetsku ekonomsku i društvenu krizu.

Građani su se enormno zadužili i više nisu mogli da nose te svoje narasle dugove. Neko je morao da ih zaustavi u tom narkotizovanom zaduživanju. Ali takvih nije bilo. Tržišnim fundamentalistima to nije odgovaralo. Najveći njihov neprijatelj je bo onaj koji je odbijao da uzime kredite. Odbijanjem da uzmete kredite , odbijali ste da budete u sistemu i pod kontrolom. Odbijali ste da upadnete u dužničko ropstvo i da izgubite slobodu. Slobodan čovek koji misli svojom glavom je najveća opasnost za totalitarne sistema.

Neoliberalni kazino kapitalizam je izgradio savršeni totalitarni sistem. Građani su sami hrlili da stave kreditnu omču sebi oko vrata.

Neoliberalizam je doveo čovečanstvo na sam rub ponora.

Ogromno bogatstvo koje je stvarano u tom desetleću završilo je u rukama nekolicine milijardere, dok su građani. , stremeći da u korak prate tehničko-tehnološka dostignuća i da u njima uživaju, morali da se stalno zadužuju i da postanu savremeni robovi. Građani su upali u dužničko ropstvo i nisu mogli više da kupuju jer su bili prezaduženi, tako da dolazi do novog kraha na berzama tokom 2000 i 2001, naročito u avgustu 2001.

Propadanje velikih kompanija iz nove ekonomije, miljenica korumpirane političke oligarhija : Enron, Tyco, Wordco i druge, dok njihovi menadžeri pohlepnu uzimaju svoje ogromne bonuse, zatvarajući oči pred činjenicom da su upravo oni uništili te kompanije i da su oni odgovorni za krizu koja je nastala, samo je jasno pokazalo pravo lice neoliberala, njihovu pohlepu, sujetu, neznanje i podmuklost.

Imperija u rastrojstvu je bila u panici.

Šta će se desiti?

Odgovor je vrlo brzo stigao.

 

Nova prevara

 

Događaji se u leto 2001 odvijaju filmskom brzinom. Nije više bilo vremena za prevelika premišljanja, jer su iz sata u sat propadale mnoge moćne kompanije i pitanje dana je bilo gde sve to može da se zaustavi.

A onda je usledio septembar 2001 i režirani udar na Imperiju u rastrojstvu. Gangsteri na vlasti, jer nemam bolji termin da objasnim svu njihovu podlost, pokvarenost i kriminalno ponašanje, izmislili su i izvršili teroristički napad na srce Imperije, ubeđeni da će tom novom manipulacijom uspeti da skrenu pažnju sa događaja na berzi, da će dodatno da mobilizuju američku javnost i da će otvoriti mogućnosti za otvaranje jednog novog profitabilnog ratnog područja. Gangsteri na vlasti su rat doživlajvali kao dobar biznis i dobru podršku bankrotiranoj američkoj ekonomiji, pa su određeni pripadnici tajnih službi osmislili sofisticirano i marketinški atraktivno rušenje trgovačkog centar u Nju Jorku, žrtvujući nevine ljude, radi postizanja svojih ličnih interesa i ciljeva.

To nije bilo ništa novo u američkoj istoriji. Oni su uvek bili spremni da žrtvuju nevine građane kako bi ostvarili neke svoje interese. Tako je bilo 1898 kada su potopili svoju oklopnjaču i pobili svoje ljude samo da bi otpočeli rat sa Španijom i oduzeli im Filipine i Kubu. Tako je bilo i 1941 kada su, opet namerno i programirano, mada su imali sve podatke na stolu, ostavili da izginu njihovi vojnici u Perl Harburu kako bi SAD uvukli u svetski rat. Tako je bilo i 1960 kada su u Tokinskom zalivu potopopili sopstvenu krstaricu samo da bi otpočeo rat u Vijetnamu.

Istorijske prevare su se nastavile. U septemru 2001 izvršili su napad na sopstveni trgovački centar i pobili nekoliko hiljada ljudi samo zbog toga da bi mobilisali društvo za rat u Iraku. Optuženi su njihovi obučeni teroristi oko Osame bin Ladena i Irak kao država koja ga podržava i koja, navodno, ima atomsko i hemijsko oružje opasno po čitav svet.

Bila je to vrhunska prevara marketinških stručnjaka Pentagona. Rat je mogao da počne. Naravo, danas je svakom umnom čoveku jasno da je to sve bilo izmišljeno kako bi otpočeo rat za naftna polja u Iraku, pa je i ta ratna vlast Imperije u rastrojstvu bila sačinjena od poslovnih ljudi koji su dolazili iz naftnih multinacionalnih kompanija. Nije onda čudo što je američki potpredsednik Dik Čejni lično komandovao operacijama pljačkanja nafte u Iraku i što je njegova kompanija Halibarton za nekoliko godina zaraila na desetine i stotine milijardi dolara.

Uglavnom, nova prevara i izbijanje rata dovelo je do zaustavljanja kraha berzi, jer niko ozbiljno , u povišenoj ratnoj psihozi, gde se propagandno veliča odbrana savremene civilizacije od opasne zaraze terorizma u svetu, ne prati berzanske indekse.

Pomračeni umovi su namerno širili paniku u građanstvu, kako bi skrenuli pažnju sa same suštine nastalog problema, verujući da će na taj način kupiti vreme do neke nove smišljene prevare.

Naravno, građani i privreda su se i dalje neprekidno zaduživali, a dolar je nastavio da se štampa bez ikakvih pokrića.

 

Hipotekarni krediti

 

Nova prevara se zvala – hipotekarni krediti. Nju je smislio guverner FED-a, Alan Grispen, čovek koji je od 1997 do 2006 bio na čelu ove najmoćnije privatne finansijske institucije na svetu i koji je, tek nedavno , kada je svetska ekonomska kriza izbila, pokorno priznao da je bio u krivu i da je sve poteze pogrešno vukao. Bilo je to marketinško pokajničko priznanje za javnost, ali suština je, ipak, bila u tome da Alan Grinspen nije pogrešio, već da je radio prema skrojenom planu, ubeđen da će tako kupiti novo vreme i da će u odlaganju uspeti da pronađe neko trajno rešenje problema.

Dragoceno vreme je tako nesuvislo trošeno. Rešenje se nije naziralo.

Dugovi stanovništva i privrede Imperije u rastrojstvu su se uvećavali. Geometrijska kriva dugova dobijala je svoj eksponencijalni oblik. Vreme prevara je bilo sve kraće. Sve više štampanih dolara je moralo da se ubacuje u sistem koji je, kao nekakvo biblijsko čudovište, gutalo sve veće količine dolara. Začarani krug zla se nije mogao da prekine.

Hipotekarni krediti su bili klasična bankarksa prevara. Kasnije su se pretvorili u veliku svetsku prevaru . Posle kraha hipotekarnog tržišta izbila je svetska ekonomska kriza. Suština te bankarske prevare kriminalaca sa Vol Strita, koji su, bez marame na licu, opljačkali fondove vodećih svetskih banaka, sastojala se u tome da se građevinarstvo fokusira kao grana koja će pokrenuti razvoj i rešiti neolibaralni kazino kapitalizam svih naraslih problema

Alan Grinspen je otpočeo pljačku snižavanjem kamatnih stopa na uzete kredite, novim rastom zaduženosti građana i gradnjom novih kuća i stanova u Imperiji. Istovremeno, brokeri na tržištu nekretnina otpočeli su smišljeno naduvavanje mehura povećavajući iz nedelje u nedelju cene nekretnina u Imperiji. Tako je 2002 godine napravljeno 2 miliona stanova, sledeće isto toliko, 2004 i 2005 po 2 miliona kuća i stanova, da bi se tržište 2006 zasitilo i da bi stala svaka dalja prodaja. Tih pet godina činilo se da je rešeno pitanje krize u kapitalizmu, tržište nekretnina se zahukatvalo, cene stanova i kuća su rasle, građani su uzimali nove kredite na bazi hipoteka koje su neprestalno rasle, višak novca je odlazio u potrošnju novih automobila, putovanja i luksuzne provode, banke su davale kredite na vozačku dozvolu i činilo se da je nastalo pravo blagostanje u društvu.

Ali te 2006 godine prestao je rast naduvanog hipotekarnog balon, tržište se zasitilo i počeo je strmoglavi pad tržišta. Pad koji se završio krahom 09. avgusta 2007 go, kada je objavljen bankrot hipotekarnog tržišta.

Veliki broj kuća i stanova više nije mogao da se proda, velika hiperprodukcija dovela je do velike ponude. Veliku ponudu nije mogla da prati opadajuća tražnja. Usled velike ponude došlo je do pada cena nekretnina. Pad cena nekretnina doveo je do rasta bankarskih kamatnih stopa. Građani više nisu mogli da otplaćuju tolike rate kredita i počeli su da masovno vraćaju kuće i stanove bankama. Banke su, umesto pozajmljenog novca, dobijale nekretnine. Banke su postajale nelikvidne. Trebao im je gotov novac da isplate svoje klijente, pa su počele da rasprodaju vraćene nekretnine. Cena nekretnina je još više pala. Tako se ponuda još više uvećavala u uslovima nikave tražnje, što je dovelo da daljeg povećavanja kamatnih stopa i kraha tržišta nekretnina.

Poznate su slike sa ulica Imperije gde ljudi ostavljaju kuće i podižu šatore na ulici da bi uselili svoje porodice. Samo u Klinveldu je za kratko vreme 70. 000 kuća vraćeno i to je dovelo do potpunog urušavanja tržišta nekretnina.

Ali, reći će neko, to je problem Imperije. Šta to zanima ostale?

Greška. Živimo u globalnom selu koje je povezano internetom i svi smo delovi jedne iste civilizacije.

Davno je bilo vreme kada su propadale moćne imperije i kada druge države i narode to uopšte nije zanimalo. Recimo, kada je propadala rimska imperija to nije zanimalo kineske , japanske i mongolske careve. To je bio problem Rima. Danas to više nije slučaj. U savremenoj civilizaciji, gde smo svi internet vezama okovani, , više nema pustog ostrva na koga se možemo sakriti jer je sve umreženo u sistem. Propast Imperije u rastrojstvi istog sekunda se odražava na propast čitavog sistema u svetu, jer je Imperija lokomotiva razvoja koja nas vodi u ponor, pošto su mašinovođe obnevideli od pijanstva i bahatosti.

Da problem kraha tržišta nekretnina ne ostane samo problem Imperije, postarali su se mešetari sa Vol Strita koji su opasni virus prevare preneli na svetska tržišta.

Kako ?

Vrlo jednostavno. Kada su veštački naduvali tržište neketnina i kada su milione nesretnika iz Imperije uvukli u prevaru, odlučili su da te prazne pakete, koji nisu ništa vredeli, vešto preprodaju ostalim zemljama, prvenstveno razvijeniim i njihovim bankama i investicionim fondovima. Ponuda je bila vrlo primamljiva. Novac koji strani investitori plasiraju u SAD je bio obezbeđen hipotekama čije cene su iz meseca u meca neprestalno rasle. Niko ništa nije posumnjao. Oni koji su znali šta se sprema bili su potplaćeni od mešetara sa Vol Strita. Piramidalni sistem ulaganja je uvukao milione investitora iz čitavog sveta.

Udica je bila bačena. Milioni velikih i malih investitora je pohrlilo da svoja slobodna novčana redstva plasira u unosan biznis. Bila je to vrhunska svetska prevara. Vol Strit je dobio saglasnost političke oligarhije Imperije za ovakvu svetsku prevaru.

A onda je, prirodno, usledio krah.

Laž se više nije mogla sakriti.

 

Kriza

 

Matematički je bilo jasno da će nastati kriza u Imperiji. Podaci da su prazni paketi hipotekarnih kredita preprodavani ostalm investitorima u svetu ukazivali su da će doći do širenja te krize u svetu. Tako se i desilo. Vol Strit više nije mogao da skriva istinu i objavljeno je 9 . avgusta 2007 da je došlo do kraha tržišta nekretnina. Obelodanjena je svetska prevara. Svetski investitori su tek tada shvatili da su prevareni i otpočela su bankrotstva. Prvo u Imperiji, a onda, vrlo brzo, u čitavom svetu, posebno u razvijenim zemljama. Padali su kao kule od karata nekada moćne banke, investicioni fondovi, hipotekarne institucije i osiguravajuća društva.

Administracija Imperije i FED su se pokazale, pritisnuti velikom nevoljom, potpuno nesposobne da upravljaju nastalim problemom. Vol Strit se držao po strani i nastavili su da isplaćuju bonuse svojim pohlepnim menadžerima, kao da se ništa nije dešavalo i kao da se nije urušavao svetski finansijski sistem.

Sistem je počeo da se raspada.

Nije više bilo vremena za gubljenje. Berze su počele da posrću.

Administracija Imperije i FED su odlučili da nastali problem reše tako što će nacionalizovati finansijske kompanije koje su bile u problemima i doneli su odluku da ubace nove količine štampanih dolara u sistem koji se urušavao preko noći. Taj recept je bio pogrešan. Poređenja radi, postupili su kao uplašeni vatrogasci koji su počeli da gase požar u zapaljenoj zgradi cisternom benzina. Požar se tako nije mogao ugasiti.

Velika greška je napravljena što se nisu držali nekog principa u toj svojoj pogrešnoj strategiji, nego su, zahvaćeni panikom, neke kompanije nazionalizovali, ali neke su pustili niz vodu. Prekretnica je bila, nekadašnja moćna, finansijska kompan Braders Limers koja je otišla u bankrot i za sobom povukla na hiljade profesionalnih investitora u propast

Možemo slobodno reći da se od februara 2008 kriza sa hipotekarnog tržišta prenela na finansijsko tržište i da je pogodila bankarski sektor i osiguravajuća društva. Tokom te godine, kriza se raširila kao zaraza po čitavom finansijskom sektoru u svetu i mnoge svetske banke i osiguravajuća društva su se našla pred bankrotstvom. Takođe, mnoge države su bile pogođene kolapsom svetskih finansija i našle su se pred vratima bankrota.

Najupečatljiviji primer je Island. Ribari sa Islanda su umislili da su veliki bankari i vešto su privukli ulagače, najviše Engleze, čije pare su preprodali i uložili u šuplje hipotekarne kredite u Imperiji. Kada je to tržište propalo, država Island se našla u velikoj nevolji. Građani su izašli na ulice i otpočeli su masovni protesti koji su pretili da se pretvorili u socijalnu revoluciju. Pošto je Island bio važna strateška tačka za NATO, odlučeno je da im se pomogne u prevazilaženju nevolje. MMF im je ubrizgao 4 milijardi dolara novčane pomoćo iz novih štampanih dolara . Požar se tako samo privremeno stavio pod kontrolu. Vatre su i dalje gorele.

Slično se dešavalo i u ostalim državama. Nekadašnji ponos neoliberala Irska doživela je sunovrat. U Španiji je 1, 3 miliona kuća i stanova ostalo prazno. U SAD 19 miliona stambenih objekata je ispražnjeno. Oblakoderi su zjapili prazni. Kriza se zahuktavala. U nevolji su se našle Mađarska, Ukrajina, Turska, Pakistan. . . Evropska unija je bila drastično pogođena i briselska administracija je tražila od država članica da usaglase svoje delovanje. Kako to i biva u životu, kada izbije nevolja onda se jasno pokaže da svako gleda svoje interese i da svako spašava vlastitu kožu. To se desilo i ovom prilikom, tako da su države evropske unije počele da nacionalizuju i ubacuju evre bez pokrića, kako bi spasile finansijski sistem koji se raspadao. Prenele su isti pogrešan recept iz Imperije, ubeđeni da je to spas za finansijski sistem. U Nemačkoj i Italiji pojavili su se ozbiljni pokreti koji su tražili da se ukine evro i da se ponovo vrate na marku i liru. Ali, ni to nije moglo da reši problem. Teško obolele finansije sveta nisu mogle da se izleče aspirinima.

To se već videlo krajem 2008, . Finansijska kriza se prenela u realan sektor. Bilo je jasno da će se to dogoditi. Neoliberalni ideolozi su smatrali da će se kriza zaustaviti u finansijskom sektoru i da će nacionalizacija i štampanje novca bez pokrića izlečiti oboleli sistem. Naravno, to se nije ogodilo. Krajem 2008 godine, zbog pogrešno primenjene terapije, kriza je zahvatila realne sektor.

Najpre je pogođena autoindustrija. Za samo šest meseci prodaja automobila je pala za polovinu. Automobilske kompanije su počele da zatvaraju pogone, fabrike i da otpuštaju radnike kako bi zaustavile sunovrat i izbegle bankrot. Podaci da na zalihama u svetu ima automobila koji ne mogu da se prodaju, sa takvim padom prodaje , u narednih 27 godina, najbolji su dokaz hiperprodukcije robe koju nije imao ko da kupi.

Tokom 2008 u SAD je preko 2 miliona ljudi ostalo bez posla.

U prvom kvartalu 2009 ostalo je bez posla oko 2 miliona radno sposobnog stanovništva, odnosno peko 660. 000 ljudi mesečno ostajalo je bez radnih mesta.

Kriza se, uprkos intervencijama, sve više širila

U proleće 2009 vodi se presudna bitka u Imperiji za opstanak tri nekadašnja automobilska giganta: Krajslera, JM i Forda. Ukoliko dođe do bankrota ova tri giganta, a izvesno je da se bankrot ne može izbeći, ostaće bez posla 3, 1 milion ljudi, pošto oni imaju u svom sistemu veliki broj dobavljača koji će, takođe, bankrotirati. Poseban problem je taj što je nešto više od milion penzionera izgubilo svoje penzione fondove, ali oni to ne znaju. Oni misle da poseduju svoju životnu ušteđevinu. Oni, zapravo, ni ne shvataju da imaju smo fiktivne iznose, kompjuterske brojeve, koje ne mogu da pretvore u opipljivi novac. Ukoliko bi svi penzioneri došli da im se isplate njihova novčana sredstava, bili bi odbijeni jer tih sredstava nema. To bi bio veliki udar na stanovništvo. Nastala bi neopisiva panika. Poverenje bi bilo potpuno urušeno. Građani bi napali preostale banke i nastala bi takva opsada koja bi dovela do velikih nemira i socijalnih prevrata.

U prvoj polovini 2009 nastavljeno je urušavanje realnog sektora, nastavljeno je ubacivanje štampanih dolara i evra u oboleli sistem, na trenutak je zaustavljen raspad svetskih finansija i zatvaranje berzi, ali trajnog rešenja nema. Ni čuveni sastanci u Davosu, niti sastanci lidera G-20 nisu doneli nikakav boljitak. Svetska kvazielita je pokazala da nema rešenja.

Upravljači sveta su odmeravali situaciju. Ako su hteli da se poigraju sa vatrom, sada su imali požar koji se širio. Ako su hteli da zaustave Kinu, Rusiju, Brazili i Indiju u njihovom prebrzom razvoju i osvajanju svetskog tržišta, sada su imali urušavanje sopstvenog tržišta i paniku koja se nije mogla kontrolisati.

Ni pobeda medijski isforsiranog predsednika Obame nije donela ništa novo, čak je u danu kada je držao inagurativni govor došlo do najvećeg pada berze, ni 20. 000 milijardi dolara koji su ubačeni u sistem na kraju 2008 i u prvih pet meseci 2009, ni nasilna nacionalizacija, ni lažni statistički izveštaji o nekakvom oporavku, ništa to nije moglo da izleči tečkog bolesnika.

Teški bolesnik mora da se leči radikalnim i korenitim merama, ali neoliberali nisu bili spremni da otpočnu tu operaciju i tako su samo trošili dragoceno vreme i problem odlagali. Smatrali su da će se problem vremenom sam rešiti.

Ali, problem je sve više narastao.

Ozbiljni ekonomisti smatraju da će kriza potrajati. Tako nobelovac profesor Samjulsom smatra da će kriza trajati do avgusta 2014 godine.

Samo političari i njihovi marketinški stručnjaci šire lažne iluzije o kraju krize.

Smatram da sredinom 2009 otpočinje drugi talas krize koja će dovesti do velikih lomova u svetu.

Razvijeni svet posrće pod nagomilanim dugovima.

 

Dugovi

 

Suština krize se dugo sakrivala. Niko nije smeo da saopšti svojim podanicima, koji su se nalazili u dužničkom ropstvu, da ne mogu da žive iznad svojih mogućnosti, da ne mogu da troše više nego što su prihodovali, da ne mogu da se beskonačno zadužuju, da ne mogu da rasipaju, da ne smeju da pojedu budućnost svojih pokolenja i da je vreme obilja prošlo.

Brojke su bile porazne. Brojke koje nisu saopštavane da ne bi uznemirili javno mnjenje. Dugovi u Imperiji u rastrojstvu su narasli na preko 120. 000 milijardi dolara. Polovina tih dugova su unutrašnji dugovi, a druga polovina su prikriveni spoljašnji dugovi. Građani Imperije o tome ništa ne znaju. Njima se lažno prikazuju umanjeni dugovi i obećava se da će se brzo izaći iz krize.

Međutim, nema brzog izlaska i nema malih dugova.

Recimo, samo na viza kartici građani duguju 1. 000 milijardi dolara. Takvih karica u Imperiji ima dvadesetak vrsta i dugovi su skoro isti. Na minusima u bankama građani duguju 5. 000 milijardi dolara. Krediti za kola su dostigli 2. 000 milijardi dolaraDubioza na hipotekarnim kreditima je 15. 000 milijardi dolara. Javni dug države se približava 12. 000 milijardi dolara, koliko skoro i iznosi godišnji BDP. Svi u Imperiji žive na dug, a ogromne prohteve podanika FED ispunjava štampanjem dolara bez pokrića.

Dugovi se, dakle, gomilaju i odlaže se rešavanje ovog problema. Ubacuje se sveže štampan novac u sistem koji ne funkcioniše. Niko nije spreman da iznese suštinu problema. A svi znaju o čemu se radi. Svi čekaju da se nešto desi.

Šta može još da se dogodi? Kako se osloboditi tereta dugova?

 

Državni kapitalizam

 

Najveći poraz doživela je neoliberalna ideologija onoga trenutka kada je država otpočela nacionalizaciju privatnih kompanija. Sve što su do tada propovedali i za šta su se borili tržišni fundamentalisti palo je u vodu. Pokazalo se pravo lice neoliberalizma. Laž se više nije mogla sakriti. Svetska prevara se otkrila.

Pune dve decenije nametali su ostalim državama i narodima recepte koji nisu važili za njih. Cilj tih šok-terapija je bio, kao što sam već istakao, slom nacionalnih ekonomija i brisanje nacionalnih identiteta. Rušenjem nacionalnih ekonomija otvoreno je tržište za multinacionalne kompanije, a brisanjem nacionalnog identiteta građani jsupostali konzumenti potrošačke civilizacije u kojoj su vladale multinacionalne korporacije.

Kada je nastala kriza, politička oligarhija Imperije je, brže bolje, počela da primenjuje sve ono protiv čega se decenijama na rečima borila.

Ovde moram da istaknem svoje iskustvo sa tog , takozvanog slobodnog tržišta u razvijenim zemljama. Naime, godinama sam imao male kompanije u zemljama EU i SAD i godinama smo se susretali sa ogromnim preprekama za uvoz najkvalitetnije robe iz nerazvijenih zemalja na ta razvijena tržišta. Recimo, najkvalitetnija bugarska vina smo pokušali da izvozimo početkom devedesetih u SAD i trebalo nam je preko osamdeset papira, dozvola, sertifikata, potvrda i , na kraju, nismo uspeli, nego smo prvo morali robu da ubacimo u Kanadu, pa tek odatle da izvozima za SAD. Isti slučaj je bio i sa drugim gotovim proizvodima, osim sirovina koje su bez ikakvih problema prelazile granicu razvijenih tržišta.

 

Sve ovo navodim kao prmer da nikada tržište razvijenih država nije bilo slobodno, nego je uvek bilo pod velikim administrativnim preprekama i zabranama , a najveća prepreka je bila standardizacija koja se, na kraju svih kraju, pretvarala u zaštitu tržišta razvijenih država. Globalizacijaje bila velika prevara političke oigarhije i multinacionalnih kompanija razvijenih država.

 

Svetska ekonomska kriza je ogolila tu prevaru.

 

Pošto nisu imali valjana rešenja da ponude za strukturalnu promenu savremenoga kapitalizma, politička oligarhija je, uplašena dubinom krize i brzinom njenog širenja, odlučila da otpočne državni intrvencionizam u privredi kako bi, štampanim dolarima bez pokrića, spasila sistem koji se urušavao. Sve marketinške parole o slobodi tržišta, preduzetništvu, konkurenciji i globalizaciji pale su u vodu. Svako je hteo da spasi samo svoju kožu i otpočela je neograničena i nekontrolisana intervencija nacionalnih država u svoju privredu. Svako je hteo da spasi samo svoja preduzeća. Hiljadre milijardi doštampanih dolara i evra su upumpavane u privredni sistem koji je , preko noći, propadao.

Državni kapitalizam je nastajao u središtu neoliberalne ideologije. Socijalizacijom nastalih gubitaka pokušavao se spasiti sistem bez perpektive. Sistem koji se bazirao na raslojavanju, manipulacijama, špekulacijama, monopolima i pljačkanju siromašnih naroda i nerazvijenih država . Pohlepni kazino igrači su uspeli da naprave novu prevaru i da preplašenu poltičku oligarhiju primoraju da parama poreskih obveznika i štampanjem novca na račun svih građana pokriju narastajuće gubtke koje su oni stvorili. Neoliberalni fuamentalisti su pokazali svoje pravo kriminalno lice. Kada su, privilegovani na monopolizovanom tržištu, pravili profite, onda su sebi isplaćivali astronomske bonuse. Međutim, kada su njihove kompanije bankrotirale, zbog pogrešno vođene poslovne politike, oni su nastavljali sebi da isplaćuju bonuse, dok su gubici pokrivani na teret države , odnosno poreskih obveznika. Bio je to spas za pohlepne tajkune i njihove političke mentore.

Državni intervencionizam je nastavljen. On je samo privremeno odložio slom savremenog kapitalizma. Kupuje se vreme i produžava agonija. Cena se uvećava, jer svako kupljeno vreme vrlo brzo će doći na naplatu. Vatra se ne može gasiti cisternama benzina. Nešto novo mora da nastane. Ali, toga novoga još uvek nema. Svi zatvaraju oči pred istinom i samo hrabri pojedinci iznose svoja rešenja.

 

Jedini način da se dugovi izbrišu je inflacija i devalvacija dolara.

To će morati vrlo brzo da usledi. Verovatno će istovremeno morati da se stvori neka zamena za dolar, neka nova valuta.

 

Šta još može da se desi?

 

Scenario raspleta

 

Kada govorimo o mogućim raspletima iz sadašnje krizne situacije, onda to posmatramo sa stanovišta onih koji upravljaju svetom i onih koji su doveli do velike svetske ekonomske krize. Šta oni smišljaju? Koja su rešenja najbolja za njih? Vol Strit, Pentagon i Bela Kuća imaju pet mogućih scenarija izlaska iz ove krizne situacije :

 

  • Svetski rat – političkoj oligarhiji Imperije bi odgovarao da izbije svetski rat, recimo, najidealnije bi bilo da zarate Rusija i Kina, a da Imperija snabdeva zaraćene strane oružjem i namirnicama, pa da na taj način, kao nekada, povrati izgubljenu slavu. Na sreću, ni Kina ni Rusija nisu voljne da ratuju. Ali opasna žarišta su Ukrajina , Pakistan i Indija i Severna Koreja.
  • Svemirska energija – njima bi odgovaralo da svemirski brod na Marsu nešto iskopa, to prebaci na zemlju i da Imperija godinu dana ima energetski izvor i da ne zavisi od uvoza energenata iz sveta i da, ako je ikako moguće, deo energije preprodaje ostatku sveta Ali te svemirske energije još uvek nema.
  • Nova roba – spas se može pronaći u masovnoj proizvodnji neke nove robe, poput nekada PC računara i mobilnih telefona, koja će se proizvoditi u SAD i prodavati čitavom svetu. Koja je to roba? Roboti? Previše su skupi i nisu još dovoljno praktični za svakodnevnu upotrebu. To treba da bude roba od opšteg interesa za čovečanstvo. Roba koja neće biti skuplja od 500 dolara i koja će trebati svakom čoveku. Trenutno nema takve robe.
  • Građanski rat u Imperiji – to je najgore moguće rešenje. Ali, ne treba ga isključiti. Pojedini ruski stratezi, koji su predvideli svetsku ekonomsku krizu, uveliko pišu o tome i predviđaju podelu SAD na šest novih nezavisnih država. Građanski rat bi bio poguban za Imperiju, ali i za ostatak sveta. Rasna, etička, verska i klasna podeljenost Imperije dovela bi do rata svakog protiv svakog i to bi bila nekoliko hiljada puta gora priča nego namerno izazvana balkanska klanica. Ne želim da razmišljam o ovom scenariju. Stradali bi ponovo nevini građani, dok bi se oligarhija izvukla i ostala nekažnjena.
  • Reforme kapitalizma – prema mome mišljenju ovo je jedini scenario koji donosi trajno rešenje, koje otvara nove perspektive kapitalizmu i koja kažnjava samo pohlepnu političku oligarhiju i svetske tajkune za zlo koje su naneli svetskoj privredi. Treba izvršiti reformu kapitalizma iz temelja, reformu koje će dovesti do uspostavljanja moralnog ili narodnog kapitalizma.

 

Koji će scenario pobediti? Teško je to danas reći. Iskreno se zalažem za reformu kapitalizma i pobedu narodnog kapitalizma. Sve ostalo nas ponovo vodi na početak. Sve isto : revolucija, komunizam, nacizam, fašizam, socijalizam, kapitaliza . . . I , opet, u krug. Sve iznova. Samo uz mnogo veći broj žrtava. I smanjivanje stanovništva na , takozvanu zlatnu milijardu. Sve je moguće. U istoriji čovečanstva jedino se trajno održala –ljudska glupost. Ljudska glupost je neprolazna i neuništiva pojava. Ljudska glupost je kosmička pojava. Borba protiv ljudske gluposti treba da bude prioritet savremenog čovečanstva.

 

Narodni kapitalizam

 

Ako sam već označio temeljnu reformu kapitalizma kao način izlaska iz sadašnje svetske ekonomske krize, onda je red i da navedem neke elemente tog narodnog kapitalizma .

Pod narodnim kapitalizmom podrazumevam :

 

  • Privatna svojina i sloboda preeduzetništva,
  • Državna i mešovita svojina,
  • Ukidanje monopola i slobodna konkurencija,
  • Pravedna i poštena globalizacija,
  • Nacionalna ekonomija i nacionalni identitet,
  • Zabrana privatizacije prirodnih resursa,
  • Stvaranje održive ekološke planete,
  • Podizanje srednje klase,
  • Stvaranjem nove planetarne elite,
  • Iskorenjivanje siromaštva, bede, prosjačenja i prostitucije,
  • Podizanja životnog standarda najsiromašnijim slojevima,
  • Besplatno osnovno lečenje,
  • Besplatno školovanje,
  • Smanjivanje državne administracije i nameta,
  • Razvoj nauke i tehnike,
  • Vladavina prava i pravda
  • Duhovni preporod i moralna katarza,

 

Narodni kapitalizam je akcionarski tip kapitalizma u kome se otklanjaju sve suprotnosti neoliberalnog kazino kapitalizma . On treba da omogući ravnomerniji razvoj planete, razvoj naučnog i tehničkog progresa, ulazak u novu eru svemirskih putovanja, naseljavanje ljudi u svemiru, lečenje današnjih neizlečivih bolesti, transfer energije i svojih misli kroz vreme i prostor, dok će čovek, istovremeno, uspeti da sačuva svoju izvornu prirodu, svoj smisao i suštinu, ljubav prema bližnjem i zajednici i svoju misiju u kosmosu.

Da li je to moguće?

Apsolutno.

Duhovnim preporodom i moralnom katarzom čovek može da postigne to jedinstvo da bude moderan i da sačuva vrednosti koje ga čine čovekom.

 

 

Pohlepa

 

Savremeno čovečanstvo je upalo u sopstvenu zamku. Zamku pohlepe. Neoliberalni kazino kapitalizam je deformisao savremenog čoveka pretvarajući ga u pohlepnu životinju koji treba što više i što češće da zadovolji svoje nagone. Pohlepno čovečanstvo guta odjednom sve, ne bira, ne ostavlja, živi životom, grabi, otima, uzima, prisvaja što više za sebe i što više uzima sve je praznina njegova veća, ponori u duši su sve dublji i nezadovoljstvo sopstvenim životom je sve veće. Dokaza za to imamo bezbroj. Filmski glimci, uspešni sportisti, mega zvezde, bogati biznismeni i ljudi koji su se dokopali slave, bogatstva i moći nisu srećni, piju sedative. leče se od depresije, alhohola, droge i mnogi pokušavaju da se samounište jer ne vide smisao u životu.

Najveća svetska manekenka Naomi Kembel je dostigla sve, ima novac, ugled, slavu, priznanje i moć, ali je duboko nesretna i ne može nijedan dan da provede bez psihjatrijskog nadzora. Čuveni glumački par Bred Pit i Anđelina Džoli imaju isto sve, ali on se lečiod alhohola, a ona od depresije. Nemački 73 –ogodišnji milijarder, koji je u svetskoj krizi sa 7 milijardi evra pao na 2 milijarde evra, izvršio je ubistvo bacivši se pod voz.

Zašto je sve to tako?

U čemu je problem?

Bolesno društvo pravi bolesne pojedince. Bolesni pojedinci su očajni, uprkos svome postignutom uspehu. Ali šta je uspeh? Po koju cenu je postignut taj uspeh? Pohlepno prisvajanje i uzimanje više od života ne znači da ćete ispuniti čitav život. Život nije u otimanju i uzimanju samo za sebe. Život se sastoji u davanju. Ispunjen čovek ima ispunjen život. Čovek bogat vrlinama ima bogat život. Novac nije cilj života. Novac je sredstvo koje treba da posluži boljem životu. Novac treba da nam služi, a ne mi da služimo i robujemo novcu. Komercijalna civilizacija je namerno zamenila teze i čoveka pretvorila u konzumenta potrošačke civilizacije. Holivudka propaganda je stvorila grabežljivog, sebičnog, sitničavog i pohlepnog potrošača. Izgubljena je mera, svrha, smisao i sam život u tom pohlepnom proždiranju svakodnevnice.

Savremeni čovek je obučen da sve oko sebe uništi samo da njemu bude ugodno i da uživa u ugrabljenim blagodetima. Tako je uništena priroda, Tako je došlo do pojave ozonske rupe i klimatskih promena. Otopljavanje je nastalo kao kazna za prekomerenost i proždrljivost čovečanstva.

Komercijalna civilizacija je napogrešnom putu. Potrebno je da se vratimo na pravi put. Put izbavljenje i spasa čovečanstva. I zbog toga kažem da je kriza poslata od Boga da kazni pohlepu i da čovečanstvu vrati ljubav i meru. .

Kriza je novi izazov za posrnulo čovečanstvo. Kriza je velika prilika da se nešto promeni i da se spreči uništavanje čoveka kao živog bića na planeti. Priroda će nekako preživeti, ali ostaje otvoreno pitanje hoće li sumanuti ljudski rod da preživi kataklizmu koju je sam stvorio.

Borba za novog čoveka i ljudsku zajenicu počinje danas. Nema vremena da se čeka. Vreme nam je isteklo. Moramo nešto učinit iza sebe i svije pokolenje. Moramo nešto učiniti da ljudsko biće.

 

Duhovni preporod

 

Vreme blagostanja je prošlo. Vreme obilja je završeno. Čovečanstvo ne može da živi iznad svojih mogućnosti. Vreme pohlepe, otimanja, uzimanja, prevare, krađe i grabeži mora da nestane. Umesto brige samo za sebe i svoje potrebe, moramo pronaći svoje središte u zajednici ravnopravnih ljudi. Rekao sam zajednici ravnopravnih a ne jednakih ljudi, jer nikada univerzalne jednakosti neće biti, niti treba da bude. Svi se ljudi razlikuju i ta različitost treba da nas spoji u jedinstven sklad koji će nam omogućiti da sačuvamo planetu i čoveka kao ljudsko biće u nestajanju.

Duhovni preporod je jedini spas za posrnulo čovečanstvo. Duhovni preporod i uzdizanje posrnulog i ozdravljenje obolelog čoveka može da dovede do ozdravljenja čitave zajednice i spasa čovečanstva. Duhovni preporod je jedini način da izađemo iz sadašnjih nagomilanih i nereševih problema.

Ekonomsku krizu možemo vrlo brzo rešiti, ali ako ne uspemo da duhovno obnovimo čovečanstvo, onda će se ta kriza za neko kratko vreme ponovo pojaviti u još gorem i težem obliku.

Duhovni preporod treba da počne odmah i to od svakog čoveka ponaosob. Ne treba čekati da vas neko povede ili povuče. Svako mora da učini napor i da pobedi sam sebe. .

Zadatak ove generacije je da napravi zaokret ka – novom dobu.

Dobu u kome će se ceniti poštenje, požrtvovanje, ljubav, rad, odricanje, zajednica, poštenje, pravda, moral i svaki čovek bez obzira na versku, nacionalnu, rasnu ili neku drugu pripadnost.

Novo doba u kome neće biti manipulacije i špekulacije.

 

Opasnosti

 

Moram i ovo da istaknem. Ukoliko čovečanstvo bude tražilo brže i jednostavnije puteve za svoje ozdravljenje, ukoliko ne bude izvršen duhovni preporod o kome sam gore govorio, onda postoji velika opasnost da upadnemo u veliku nevolju i da, tražeći prečice i olakšice, upadnemo u novi totalitarizam koji će konačno potpuno uništiti čovečanstvo.

 

Ne isključujem mogućnost da čovečanstvo ponovo pogreši pravac kretanja. Ne isključujem mogućnost da se, u trenucima najvećih izazova, kada se milioni ljudi budu nalazili na ulicama u bedi, siromaštvu i očaju, ne naraste neki novi totalitarni pokret i neki novi mesija i izbavitelj, vođa i lider, koji će ponuditi lakši put. Ne isključujem mogućnost, dakle, da se pojavi novi nacizam, novi fašizam i novi komunizam koji će, uplašenog i siromašnog čoveka, uterati u tor i ponuditi mu topltu i sigurnos stada.

Biće to veliki nazadak za čovečanstvo i novo veliko iskušavamnje.

Biće to put u pakao iz koga nema izlaska.

Hoće li se to dogoditi, ostaje da se vidi.

Duboko se nadam da će pamet, ipak, nekako nadvaladati.

Ali, ne treba isključiti ovu opasnost.

 

Srbja i neoliberalizam

 

Poslednje utvrđenje u odbrani urušenog svetskog neoliberalizma ostala je Srbija. Zapravo, režim u Srbiji. Neolliberalizam je u Srbiji došao na vlast nakon petooktobarske kontrarevolucije, kada su iz Imperije u rastrojstvu poslat novac i logistika za rušenje despotskog režima, i do danas je, gotovo devet godina, na delu neoliberalni koncept kojim je slomljenja kičma nezavisne države Srbiji. Naime, upravljači sveta su, zbog svega što se dešavalo u poslednjih dve decenije, zbog zločinačkog NATO bombardovanja, doneli odluku da se konačno i trajno porazi remetilački faktor na Balkanu, da se Srbi, napokon, pokore i da se kazne za sve nevolje koje su im naneli proteklih decenija.

Jedini pouzdani način da se to zaista i desi je bio da se primeni neoliberalni koncept i na vlast dovede namesnička vlada koja će sprovesti unutrašnju okupaciju Srbije. Tako se i dogodilo. Nakon rušenja despota, umesto da dođe do izgradnje demokratije i vladavine prava, nastao je totalitarni neoliberalni režim koji je rasprodao kapitalna dobra u državi, zadužio državu i građane i Srbiju danas doveo do potpunog kolapsa.

 

Srbija je danas na pragu socijalne revolucije.

Nametnuti neoliberalni koncept i nametnuti nestručni i pohlepni političari su Srbiju uništili.

Ugrožena je državnost Srbije i Srbi su na putu nestanka

Ukoliko se ne izvrši duhovni preporod i ekonomske reforme u Srbiji, postoji velika opanost da država Srbija nestane i da se ponovo svedemo na Beogradski pašaluk, što je san dva veka onih koji upravljaju svetom.

 

Šta će biti sa Srbijom i Srbima?

Ko o tome odlučuje?

 

Zabluda je da o tome odlučuju neki moćni centri u svetu. Istina je da odlučujemo samo mi sami.

Srbi sami biraju svoju sudbinu. Srbi sami biraju šta će da urade i kako će da se ponašaju. Izbora velikog nemamo. Ako sve ostane po sadašnjem, ako se ništa ne promeni, ako nastavimo da se samouništavamo, svađamo, neradimo i trošimo više nego što proizvodimo, sigurno ćemo doživeti subinu Hazara i nestaćemo kao narod, jer smo bili nesposobni da imamo svoju državu i nismo bili sposobni da se samoorganizujemo i opstanemo.

Ako počnemo iz korena da se menjamo, ako promenimo nametnuti koncept i nametnute ljude bez znanja i iskustva, pohlepne, pokvarene i podle, ako napravimo duhovni preporod i sprovedemo istinske ekonomske reforme, ako se poštemi, vredni, radni, štedljivi, iskusni, pametni i dobri ljudi uključe u preporod Srbije, ako odredimo viziju u narednih sto godina šta nam je činiti, ako budemo iskreni i posvećeni interesima države, nacije, porodice i svojim ličnim interesima, onda je to pravi pit ozdravljenja Srbije.

To je jedan veliki izazov za ovu generaciju.

Smatram da je veliki zadatak pred nama i spreman sam da u njemu učestvujem.

 

 

Gde ulagati?

 

Za sve one koji su uplašeni i koji se plaše kataklizme, evo pouzdanog saveta gde da investiraju slobodna novčana sredstva koja, ukoliko ostanu u hartijama, mogu da propadnu :

 

  • znanje – sve što imate ulažite u znanje vas i vaše dece, to je najbolja investicija,
  • zlato i srebro – kupujte jer će to biti jedini novac koji vredi i cena će mu skočiti najmanje 10 puta,
  • selo : zemlja, voda i šuma – potrebno da bi mogli da prehranite porodicu i prijatelje,
  • energija – minihidroelektrane, biomasa, energija vetra i sunčana energija,
  • nekretnine- u velikim gradovima za izdavanje

 

Ako sam vam pomogao da se opredelite, nemojte mi zahvaljivati.

Pomozte nekome koji ne bude ovo čitao.

I širite ideju dalje.

 

Moj obračun sa njima

 

I na samom kraju, imam potrebu da napišem i o mome obračunu sa neoliberalizmom. Punih 25 godina sam na finansijskom tržištu, skoro 20 godina sam privatnik, nikada nisam radio za državu, nisam primaoplatu iz budžeta, uvek sam zarađivao na tržištu i zapošljavao na hiljade ljudi koji su radili u poslovnom sistemu koji sam ja stvarao, u opozocji sam trideset godina, opozicija sam ljudskoj gluposti, primitivizmu, bahatosti, manipulaciji, špekulaciji, krađi i laži, ali među prvima sam predvideo krah neoliberalnog kazino kapitalizama i pročitao sam na vreme prevaru sa Vol Strita.

Bilo je to daleke 1991, kada su svi u Imperiji gledli supersoničnu lokomotibvu razvoja, imao sam tu sreću da ručam u Nju Jorku sa izvršnim direktorima Vol Strita i tada sam shvatio da su oni spremili jednu veliku svetsku prevaru. Opomenuo sam javnost, pisao i govorio šta se sprema. Ali, sve je bilo uzalud. Medijska blokada i manipiulacija demokratijom učinile su svoje. Politička oligarhija i tajkuni su vešto potkupili kreditima savest čovečanstva.

Kriza je skinula mistični i magleni veo sa te velike prevare.

A kada sam u južnoj Kini, tačnije u džunglama južnokineske provincije u aprilu 1993, posetio radne koncetracione logore u kojima je 4. 000 dece između 9-14 godina šilo patike za Adidas Ribok i Najke, shvatio sam samu suštinu tog neoliberalizma. Shvatio sam svu njegovu opasnost i podlost.

Nažalost, ni te moje reči nisu uspele da otrezne zadojenu i opijenu javnost.

 

Nakon petooktobarskog prevrata, već 09 oktobra 2000, napisao sam kritički tekst o vlasti koja dolazi sa ulice, koja sa automatima ulazi uinstitucije sistema i otima lično za sebe vlast, uz pomoć okorelih kriminalaca, novoj vlasti koja jakobinskim kriznim štabovima pravi termidor u privredi. Prvi sam se sukobio sa tržišnim talibanima, njihovim mentorima, nevladinim grupacijama za podršku reformama, institutima za slobodna tumačenja vladinih mera i čitavoj toj bulumenti birokrata, profresora, naučnih radnika, partijskih komesara i estradnih intelektualaca koji su branili jedan pogrešan i nametnut neoliberalni koncept. Naravno, svi su oni vrlo lepo profitirali na tome konceptu i napravili lične kapitale i karijere.

 

Taj koncept i ti ljudi su uništili Srbiju. To je jedina istina.

Građanima Srbije je to tek danas jasno.

Moj obračun sa njima je pokazao da ima poštenih, pametnih i iskusnih stručnjaka koji misle svojom glavom i koji nude nešto drugo, neki drugi koncept i neke druge, bolje ljude, ali ti ljudi su bili medijski izolovani i satanizovani. Naši predlozi nisu mogli da prođu pred inflacijom eksperata i japijevaca, koji su otpočeli operaciju bez anastezije, kako su se svojevremeno samohvalisali.

Srbija nije mogla da to izdrži.

Danas su sve maske pale.

Neoliberalizam je krahirao.

Svuda u svetu to priznaju.

Samo tržišni talibani na vlastiu Srbiji pokušavaju da zadrže točak istorije Oni fanatizovano. nastavljaju dalje. Oni se plaše svake promene, jer moraju da odgovaraju pred zakonom i građanima Srbije za sve zlo koje su nam naneli.

Srbija je na prekretnici. Uprkos svemu, veliki sam optimista.

Sledi jedan izuzetno dinamičan i interesantan period u razvoju Srbije.

Moja borba za vladavinu prava, demokratiju i pravnu državu se nastavlja.

Istvovremeno, nudim novi koncept-narodni kapitalizam.

Novi koncept i nov ljude za spas Srbije.

 

Zaključak

 

Neoliberalni kazino kapitalizam je bankrotirao. Ideologija neoliberalizma je mrtva Svetska kriza je kazna za pohlepu. . Ne može se više trošiti nego što se proizvede. Zlatno pokriće mora da se vrati. Ne može se štampanjem dolara rešiti kriza. Dolar nestaje kao valuta. Vreme obilja je završeno. Šovečanstvo je ugroženo. Nastaje novo doba. Narodni kapitalizam je spas. Ulažite u znanje. Duhovnim preporodom do spasa čovečanstva. Vladavinom prava i razvojem demokratskih i građanskih institucija do civilnog društva. Srbija je na prekretnici. Srbiji trebaju novi koncept i novi ljudi.

 

Beograd, 31. maj 2009

Branko Dragaš

SHARE