КРАЋЕ!
Пише ми један читалац.
Добронамерно ме саветује да пишем краће текстове.
Сматра да би људи више читали моје текстове.
Ако су краћи.
Трудим се свим силама да пишем што краћ текстове.
Али постоје теме које не могу да стану у кратку форму.
Теме су превелике а форма је претесна.
Приморан сам зато да пишем дуже текстове.
Даље, искрено, моје писање је намењено онима који хоће да се образују.
Који хоће да стекну већа сазнања, него што су информације са интернета.
Понављам то стално, из књига се учи право знање, док се са интернета размењују кратке информације.
Трудим се, рецимо, да велику историјску грађу,коју сам темељно изучио, сажмем у што јаснију форму за читање.
Трудим се да неразумљиве економске термине и проблеме, приближим сваком грађанину.
Који хоће да учи и да проширује своја сазнања.
Нисам популиста.
Не подилазим народу.
Пишем и говорим оно што мислим.
Без задње мисли или неког скривеног плана.
Пишем и говорим искрено и отворено.
Јавно наступам не због себе, јер ти јавни наступи ми само доносе невољу.
Јавно наступам у намери да помогнем унесрећеној Србији и заведеном народу.
Ако народу моје мишљење и решења требају.
Ако му не требају, ако има нека боља решења, уопште се не љутим.
Моје све прогнозе за последњих три деценије су се показале тачним.
Боље да нису.
За праве књижевне сладокусне, сва срећа таквих још увек има, пишем есеје.
То је форма у којој се најбоље осећам.
Ширина и слобода писања есеја ми даје могућност да се најбоље изразим.
И да темељно образложим своје идеје.
Није важно да ли су те идеје политичке, економске, историјске или филозофске.
Потпуно ми је свеједно.
Важно је да разбијамо заблуде, предрасуде, лажне вредности и страхове.
Важно је да победимо лењост, глупост, примитивизам, завист и поданички менталитет.
Ви, који читате, процењујете да ли је то добро или није.
Како читаност мојих текстова постаје све већа, то ме охрабрује да истрајем.
Све већи број људи из земње и расејања прати мој рад.
На тај начин – НАТАПАМО друштвену збиљу.
И припремамо догађаје који ће да уследе.
Знамо из историје да се неки велики историсјки догађаји припремају вековима.
Толико им је требало за натапање.
Када се догоде,нико се више не сећа оних који су натапали.
И не треба да се сећа.
Њихова историјска улога се завршила тим натапањем.
Налазимо се пред великим историјским догађајима.
Потпуном слому тоталитарног политичког система.
Настајању једног новог доба у човечанству.
Када се буде све одиграло, моја јавна улога је завршена.
Тада могу да се повучем из јавности и посветим писању моје литературе.
Коју жељно исчекују људи који су читали моје књиге.
Литература је права форма мог уметничког израза.
Где су ми све слободе дозвољене.
Немам никаква ограничења.
Пишем само за оне посвећене.
Који још увек читају књиге.
Београд, 7527.година, коледар, дан десети
