KORUPCIJA

Branko Dragaš

Korupcija razara Srbiju. Osnova pljačke političkog totalitarnog sistema je preko korupcije.Komunistička crvena buržoazija je imala vikendice, automobile i luksuzne vile i stanove. Prevaranti u spoljno-trgovinskim kompanijama udbaških firmi bogatili su se, kao zvanični predstavnici tih državnih kompanija, tako što su se ugrađivali u cenu robe i uzimali provizije od stranih kupaca ili tako što nisu prenosili na vreme devizne prilive izvoznicima iz Jugoslavije, nego su te devizne prilive zadržavali kod stranih banaka, uz dogovor sa njihovim bankarima, oročavali i dobijali sigurne provizije. Tako su mnogi spoljno-trgovinski mešetari došli do kuća i kapitala.

Sve u svemu, njihov kapital je mogao da naraste na nekoliko miliona dolara ili maraka.Samo najbezobzirniji i najalaviju su mogli da otmu od državnih kompanija do 10 miliona dolara kapitala. Pripadnici Službe državne bezbednosti su to znali i pojedinačno su reketirali te komunističke kapitaliste. Uzimali su po nekoliko stotina hiljada dolara. Vrlo mali iznos prema visini otetog kapitala.

Komunistička birokratija se zadovoljavala dobrim ručkom, parfemom ili kovertom od nekoliko stotina maraka. Ali, političke pozicije nikome nije htela da prepušta.Više od tih materijalnih privilegija nisu smeli da uzimaju.Plašili su se osvete starih komunista, koji su bili čestiti i nisu znali da unovče svoje učešče u Revoluciji.

U peridu 1984-1989.godine radio sam na jugoslovenskom finansijskom tržištu i učestvovao sam u postavljanju Tržišta novca i hartija od vrednosti. Svakoga dana smo, nas dvojica bankara iz Beograda i bankari iz Zagreba i Ljubljane, okretali stotine miliona dolara i maraka, jer su svi veliki privredni, trgovački i spoljno-trgovački sistemi radili preko četri velike banke u kojima smo mi bili, danas bi se taj naš posao zvao -dileri i brokeri na finansijskom tržištu.

Interesantno je da to ovde spomenem, zbog mladih generacija koji počinju da grade svoju poslovnu karijeru, da nikada nas četvorica bankara, koji smo godinama zajedno radili i okretali novac na finansijskom tržištu pokojne Jugoslavije, nismo ručali zajedno, niti je neko od nas uzimao bilo kakvu proviziju od naših klijenata. To je tada bilo nezamislivo. Radili smo za platu, prestiž i za profesionalno dokazivanje. Znam da danas to mnogima izgleda smešno, ali takva smo generacija bili i takvo je vreme bilo.

U periodu od šest godina, koliko sam proveo u Jugobanci, nisam uopšte išao na godišnji odmor, jer sam razvio posao koji je tražio potpunu, svakodnevnu posvećenost i prisustvo.Moja plata je bila slična plati šefa obezbeđenja, ali mene to tada uopšte nije zanimalo, jer sam bio ispunjen poslom koga sam stvorio i koji se sve više razvijao. Nisam imao običaj ni da idem na poslovne ručkove sa velikim brojem klijenata sa kojima sam radio. Ne samo zbog toga što nisam imao vremena, nego i zbog toga što sam to smatrao, u mom poslu, neprimerenim.

Kada su 1990.godine nacionalsocijalisti došli na vlast, onda se sve promenilo. Ja sam na početku te godine postao privatnik i svedok sam kako je naša privreda opljačkana i kako je naše društvo propalo.Nacionalsocijalistička propaganda o ugrožeosti Srba, potpuno je potisnula socijalna i radnička pitanja, pa su obmanuti i zavedeni radnici postali topovsko meso jedne lažne, isprazne, demagoške i proračunate nacionalsocijalističke ideologije, koja je počivala na pljačkanju države, društvenih preduzeća i zavedenih građana.

Prema mojim podacima u periodu 1990-2000.godina nacionalsocijalistički režim je opljačkao Srbiju za 110 milijardi dolara. Pljačka je počela odmah na početku te 1990.godine i glavni učesnici u toj pljački su bili deca Crvene buržoazije, koja su preko noći, zahvaljujući vezama svojih roditelja, obično generala JNA, postajali kapitalisti.

Radeći u državnim kompanijama, najčešće u onim spoljno-trgovinskim, videli su kako su njihove starije kolege komunisti , predstavnici u inostranstvu,uzimali novac, pa su oni otvorili svoje of-šor kompanije, najčešće na Kipru, preko kojih su počeli da prave finansijske kombinacije, koje njihove starije kolege nisu smeli ni da sanjaju.Naravno, podrška je morala da dođe iz Služe, odnosno pojedinaca u Službi, koji nisu znali da prave kombinacije na finansisjkim tržištima, ali koji su štitili leđa sinovima generala.

Tako su pripadnici Službe počeli da se ozbiljno bogate i da akumuliraju sve veći kapital.Totalitarna Miloševićeva vladavina je počivala na političkim, nacionalističkim manipulacijama zavedenog naroda i na kontroli novčanih i robnih tokova. Uvedene sankcije su stvorile idelane uslove za velika i brza bogaćenja privilegovanih pojedinaca i kompanija, koje su radile sa režimom,kompanija koje su opsluživale režim, uzimajući veliki deo profita isključivo za srpske tajkune. Iza tih tajkuna su stajali pojedini pripadnici Službe, koji su se, zajedno sa njima, bogatili i koji su postajali akcionari u tajkunskim kompanijama.

Naravno, skriveni akcionari da se ne bi otkrili.U uslovima uvedenih sankcija, Milošević je shvatio da ne može sve sam da kontroliše, jer bi to dovelo zemlju do potpunog kolapsa,uplašio se da bi u tom programiranom haosu sigurno izgubio vlast, pa je dozvolio da kompanije i građani učestvuju u razbijanju nametnutih sankcija.Kako bi država i narod preživeli sankcije i pogrešnu politiku vlasti, Milošević je dozvolio da se svi pretvore u švercere i preprodavce. Snalažljivom i preduzetničkom srpskom duhu, koji je vekovima navikao da se bori protiv mrske okupatorke vlasti i da državu doživljava kao svog najvećeg neprijatelja, odgovaralo je da pokaže svu svoju urođenu ingenioznost.

Mogao bih roman da napišem o tome kako su se kršile sankcije i kako je roba ulazila i izlazila iz Srbije.Pritisnut ,dakle,sankcijama, Milošević je liberalizovao šverc, ako se to tako može da kaže, do određenog nivoa novčanog prometa. Kada bi se poslovi razvili do velikih obrta, onda su pripadnici Miloševićeve familije i visoki predstavnici SPS-a zahtevali da se preuzmu te kompanije.

Na početku ove vladavine, dovoljno je bilo da se, recimo, navodim ovo kao praktičan primer, obezbedi po šleperu 1.000 maraka korumpiranoj partijskoj birokratiji u vlasti, da bi vam oni dozvolili da uvezete neku robu. Nikoga od njih nije zanimalo koliko se zarađuje na tim uvoznim poslovima.Dolaskom na vlast neoliberalnih japijevaca i tržišnih fundamentalista, koji nisu potekli iz privrede kao Miloševićevi tajkuni, nego su potekli iz politike, koji su, odmah po dolasku na vlast izreketirali Miloševićeve tajkune i tako , preko noći, došli do ogromnog novca, uvedena su nova pravila. Uzimala se na početku provizija 10% od obima posla, ne od ostvarenog profita, pa tako imamo slučajeve gde su mnogi ministri i predsednici opština nazvani Mister 10%, da bi se pri kraju vlasti žute mafijaške hobotnice provizija penjala i do 30%, što je izazvalo opšti bes poslovnih ljudi.Znam primer jedne beogradske opštine, prema kazivanju ljudi iz te opštine, da su Demokrate uzimale dnevno 100.000 evra u kešu za davanje građevinskih dozvola, legalizaciju objekata i za sve druge dozvole koje bi građanima i privrednicma trebale.Dozvola je bilo sve više i plaćanja su bila sve veća.Znam poslovne ljude iz sveta, koji su se opredelili da rade u Srbiji, ali su odustali jer nisu hteli da plaćaju tolike provizijepolitičkim razbojnicima na vlasti.

Prema mojim procenama u periodu 2000-2012.godine Žuta mafija DS je opljačkala državu i građane za 150 milijardi evra.Pokušaj danas istih tih ljudi da se dokopaju vlasti i da nastave krađe tamo gde su bili zaustavljeni, predstavlja potpuno ludilo predstavničke parlamentarne demokratije, koju moramo da zamenimo novim političkim sistemom i nekim novim ljudima.Pokazalo se da političari dolaze na vlast prevarama građana i da na vlasti svi političari na isti način kradu građane i državu. Nisu važne ideologije, otimačina je uvek ista.

Vrhunac ludila srpske politike dobijamo kada se na vlast vraćaju nacionalsocijalisti i ratni huškači Vučić, Dačić i Nikolića, koji su dovedeni od strane Velikog Brata da prizanju nezavisnost terorirstičke države Kosovo.Vremenom je samo Vučič ili Aca Dramoser, kako sam ga nazvao, što je najbolje pokazao svojim prenemaganjem i plakanjem na nedeljnom mitingu u Nišu, dokazao je da je na sve spreman samo da bi zadržao vlast, uspostavio svoj Kult ličnosti i postao Veliki Uzurpator, koji kontroliše sve novčane i robne tokove u državi. Pošto je imao iskustva iz perioda nacionalsocijalizma i pošto je video kako su Žuti organizovali pljačku kroz proces kriminalne privatizacije, Dramoser je napravio takav feudalni sistem koji omogućava njemu, koji je nepikosnoveni Kralj Ibi, da ubira prihode od svakog feudalca.

Milošević i Žuti nisu tako radili.Naime, Kralj Ibi dozvoljava svojim podanicima u opštinama da rade šta hoće, ali uz uslov da moraju da mu mesečno donose dogovorenu količinu novca, koja količina novca će se donositi određuje se prema snazi opštine i broju stanovnika koji žive u toj opštini.Tako smo se vratili u srednjevekovni feudalizam.

Feudalci u svojim opštinama su kabadahije koje mogu da primenjuju sve metode da bi što više novca oteli od privrednika i građana. Centralna vlast je propisla da provizije mogu da idu i do 50%, tako da su privrednici i građani potpuno opterećeni tim davanjima korumpiranoj vlasti.

Korupcija se spušta do običnog referenta u opštini ili nekom javnom preduzeću. Referent, prema dogovoru sa vrhom stranke, dogovara koliko moraju privrednici i građani da donesu novca u kešu ako hoće da dobiju neophodne dozvole. Recimo, ako hoćete nešto da gradite u Srbiji, morate da uračunate sve namete koje morate da plaćate državi, ali i reket koji morate da platite partijskoj birokratiji, ako hoćete posao da završite.

Bez plaćanja reketa, nemoguće je bilo šta da završite u Srbiji. Prema međunarodnim anketama, sprovedenim od nekoliko renomiranih istraživačkih kuća u svetu, Srbija spada u najkorumpiranije zemlje na svetu. Građani imaju veliki problem sa partijskom birokratijom jer ništa ne mogu da završe ako ne plate reket. Moji rođaci mi se žale da ne mogu da se priključe na struju, napravili su kuću, opremili je i omogućili da mogu da žive u jednom delu kuće, sve su radili da se što pre usele kako više ne bi plaćali stanarine, jer su godinama podstanari, stvorili su sve uslove da mogu da se odmah usele, ali nemaju struju. Pošto imaju dvoje dece, oboje rade kod privatnika, pomažu ih roditelji, nisu u mogućnosti da plate reket partijskoj birokratiji u opštini.

Reket je 30 evra po kvadraturi kuće. To znači, da za kuću od 150 kvm treba obezbediti 4.500 evra u kešu. To je cifra koju oni ne mogu da obezbede a da ne ugroze životni standard svoje porodice. Nisu se uselili. I ne znaju kada će se useliti. Korupcija je postavljena na svakom mestu u državi. Svi znamo da se to dešava. I svi ćute. Zašto ljudi ćutite

Čega se više plašite? Ko treba da se bori za vaše interese? Niko ne sme da se pobuni i da prekine taj odvratni lanac mafijaškog reketiranja. Kako veleizdajnička vlast nije pokrenula proizvodnju, kako je prošle godine pobeglo iz Srbije 70.000 kvalifikovane radne snage i kako se ove godine očekuje da pobegne čitavih 100.000 radnika, jer ne mogu ljudi da prežive Dramoserove lažne reforme, onda veleizdajničkoj vlasti nije preostalo ništa drugo nego da laže, manipuliše, cenzuriše i sve više otima od privrede i građana.

Sve poluge državnog sistema su postavljene za organizovanu pljačku.Veleizdajnički režim je odneo iz zemlje u periodu 2012-2018.godine preko 50 milijardi evra. Pljačka postaje sve bahatija i osionija.

Više pljačku uopšte niko ne želi ni da sakrije. Korupcija i pljačka postaje sastavni deo politike. Kako uništiti korupciju? Vrlo jednostavno. Promenom političkog sistema koji stvara korupciju, lustracijom, konfiskacijom imovine političara i tajkuna, koji su se obogatili u periodu 1989-2019. godine i javnim žigosanjem svih tih kriminalnih tipova. Kina svake godine osudi na smrt od 1.200 do 1.600 korumpiranih skotova.

Najveći broj njih su političari i direktori državnih preduzeća. Rizici u korupciji postaju sve veći, ali, ipak, uvek ima onih koji žele da rizikuju. Svi se nadaju da oni neće biti uhvaćeni. Kako iskoreniti korupciju?

Pored strogih zakonskih kazni, korupcija se iskorenjuje rastom životnog standarda, rastom plata i stalnom kontrolom javnosti.Kako riba uvek smrdi od glave, potrebno je prvo očistiti politički vrh. NI KURTA NI MURTA! Pored toga, postoji tehnološka mogućnost u elektronskom dobu da se novim softverskim programima potpuno iskoreni korupcija.