INTERVJU: MLAĐEN KOVAČEVIĆ, ČLAN AKADEMIJE EKONOMSKIH NAUKA
Ekonomista koji nije bio na „srpskom Davosu“ smatra da tamo niko od ekonomista, političara i privrednika nije rekao ništa novo, i da smo sve to čuli već sto puta
Ekonomski forum na Kopaoniku nije „srpski Davos“, već „srpski Hajd park“, s tom razlikom što u Engleskoj možete besplatno da kažete šta god poželite, dok na našoj planini morate dobro da platite ili da ste na nekoj visokoj funkciji da biste dobili šansu da govorite. Ovako Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, komentariše prošlonedeljna dešavanja na Kopaoniku. Kovačević u intervjuu za „Akter“ kaže da je Ekonomski forum na Kopaoniku skup političara, privrednika i ekonomista gde svako priča svoju priču, bez neke zajedničke koncepcije.
„Onoliko koliko sam pratio, niko na Kopaoniku nije rekao ništa novo, a da to već nismo čuli sto puta. Na primer, Đelić je najavio da ćemo doneti zakon o restituciji. To ponavljaju već deset godina. Još je 2005. godine donet Zakon o prijavi nacionalizovane imovine, i sećam se da je Mirko Cvetković, tada ministar finansija, rekao da će do kraja 2007. godine doneti zakon o denacionalizaciji. Ni sada ga ne bismo doneli da nas ne pritiska EU. Zatim su pričali o nekom novom modelu privrednog rasta, a niko se nije pitao zašto smo došli u situaciju da taj model ne funkcioniše. Sada je za sve naše probleme kriva svetska ekonomska kriza, a pre tri godine i Đelić i Dinkić su govorili da nas kriza neće pogoditi i da je ona u stvari naša velika šansa.
Premijer je sa Kopaonika uputio kritiku ekonomistima koji samo znaju da kritikuju, a ne nude nikakva rešenja. Da li ste se osetili prozvanim?
„Još od 2001. godine kritikovao sam ovaj neoliberalni ekonomski model. Smatrao sam da nije dobro ići u naglo otvaranje tržišta, brzu privatizaciju, deregulaciju. Ali uvek sam predlagao i rešenja. Pre svega da se napusti takav model, zatim smo sve vreme ukazivali na to da se olako zadužujemo. Imali smo okrugli sto gde smo apelovali da se sve preduzme da se zaustavi politika precenjene vrednosti dinara. Da devize od privatizacije ne odu u potrošnju već u investicije i izgradnju infrastrukture. Pre četiri godine sam takođe upozorio da nema osnova za naš impresivan privredni rast kada imamo sve više nezaposlenih. Problem je što su svi ekonomisti koji su kritikovali rad vlade na neki način otpisani. A korišćeni su ekonomisti koji su širili pozitivnu energiju i oni su kasnije dobijali i materijalne i društvene nagrade.
Ko su ekonomisti koji dolaze na Forum na Kopaonik?
„Jedan od organizatora tog skupa je Savez ekonomista koji je nekada bio deo Socijalističkog saveza. Po nekoj najširoj definiciji, svi koji su završili ekonomski fakultet članovi su tog saveza. Koliko znam, Savez ekonomista nema nijednog čoveka koji je zvanično član saveza, postoji samo rukovodstvo koje se godinama zadržava na istim funkcijama. Zaista ne znam da li je neko od prisutnih ekonomista na Forumu član Akademije ekonomskih nauka ili je možda član Naučnog društva.
Kako komentarišete optimističan ton premijera kada je pričao o ekonomskim perspektivama?
„Premijer već godinama stalno obećava bolje rezultate. I cele prošle godine je govorio da je Srbija izašla iz krize, što nije bilo tačno. Pogledajte industrijsku proizvodnju u januaru koja baš nije za pohvalu. Srbija nikada nije imala manje površina pod pšenicom kao prošle jeseni. Iako guverner prognozira da inflacija od aprila pada, sa tako malo zemljišta pod pšenicom samo u idealnim klimatskim uslovima možemo da očekujemo zadovoljavajući rod. Preti nam opasnost da ne bude pšenice, pogotovo što je cena na svetskom tržištu visoka. Cena struje se od aprila povećava, očekuje se da i cena nafte raste, a pored svega niko ne zna kakva će nam biti poljoprivredna proizvodnja. To su sve pokazatelji zbog kojih možemo samo da očekujemo povećanje stope inflacije.
Da li ste vi nekada bili na Forumu na Kopaoniku?
„Bio sam čini mi se 1994. godine. Ali otkako je došla nova vlast i otkako izražavam mnoge kritike i sumnje u njihov model ekonomskog razvoja, proglasili su me defetistom. Niko ne zove ni mene ni moje kolege koji su kritički nastrojeni prema Kopaoniku, jer ne žele da neko pokvari tu idilu, tu simbiozu političara i ekonomista.
Da li biste mogli da izvojite neko izlaganje koje vam se svidelo na Kopaoniku?
„Da, izdvojio bih dobro izlaganje Dušana Vujovića iz Svetske banke. Smatram da je bio zanimljiv i govor šefa kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefora, koji je ukazao da Srbija mora da radi više na razvoju poljoprivrede
