KONOPLJA

Branko Dragaš

Na veliki zahtev naših čitalaca, da napišem tekst o efektima uzgoja konoplje i velikim zaradama koje se ostvaruju po jednom hektaru, govorilo se o stotinama hiljada i milion evra po hektaru, što je izazvalo pravu pomamu kod investitora i poljoprivrednih proizvođača, trebalo mi je vremena da sve izučim, da stavimo sve kalkulacije na sto i da mi moj stručni tim za agrar, predvođen Dejanom Čorogarom, dipl.ing.poljoprivrede, akademikom Srpske kraljevske akademije i poljoprivrednim proizvođačem, koji mi je pomagao u pisanju ovog teksta, dostavi sve tražene podatke. ž

Da li se zaista može zaraditi na jednom hekraru od 600.000 do 1,2 miliona evra kako to tvrdi šarmantni Srbin iz Kanade Džon Bosnić?

Pogledajmo šta kažu brojke. Pre toga, nekoliko reči o samoj konoplji. Nekada se u Srbiji konoplja gajila na 50.000 ha i najviše -80% proizvodnje je bilo zastupljeno u Vojvodini, gde su bile fabrike kudelje, koje su osamdesetih godina izvoz radile preko državne banke u kojoj sam radio.

U Odžacima je bila berza za cenu konoplje u Evropi. Ko je uništio proizvodnju ekološke biljke od koje se pravi 24.000 proizvoda? Svi kažu da je Drug Tito, nakon povratka iz SAD, dobio zadatak da se uništi konoplja, kako bi se razvila hemijska industrija i nametnula proizvodnja najlona.

Umesto da nose odeću od prirodne konoplje, američki primitivci su građane ubacili u smrdljivi najlon.Industrijska konoplja daje na 1 ha skoro 10 tona zelene mase, daje mnogo više celuloze nego šuma, daje mnogo više vlakana nego pamuk i može da naraste do 3,5 m za 4 meseca.

Ekološka je biljka i nema korišćenja hemije u njenoj proizvodnji.Nema prskanja i nema nikakve obrade nakon setve. Proizvodnja konoplje u Srbiji je bila 2015 na 60 ha, 2016 na 250 ha i ove godine na 1.000 ha. Prognoze su da će se uzgoj konoplje vratiti na nekadašnjih 50.000 ha. To je dobro, kako za proizvođače, tako i za državu i potrošače.

Konoplja može da zameni sve materijale, jer se od nje pravi biorazgradljiva plastika.Ona se primenjuje u građevinarstvu jer je odličan izolator,prave se opeke i dobro upija vlagu.Koristi se u tekstilnoj, farmaceutskoj, prehrambenoj i drugim industrijama. Interesantno je da je novčanica dolara napravljena od konoplje.

Veliki povratak konoplje na svetsko tržište se dogodio kada je Kanada legalizovala proizvodnju konoplje i marihuane, kasnije i Amerika je legalizovala proizvodnju industrijske konoplje. Šta onda kaže kalkulacija?

Uzećemo pretpostavku da proizvođač ima svoju zemlju i da ima svoju osnovnu potrebnu mehanizaciju za obradu zemlje, dok sve preostalo iznajmljuje.Pratićemo kalkulaciju na jednom hektaru.

Usevi su na jesen skinuti i počinje priprema za setvu konoplje, koja se obavlja u peridou sredina aprila do sredine maja.

Pred samu zimu potrebno je da uradimo sledeće : 1. Bacanje đubriva 400 kg/ha ( 15x15x15 ili 16x16x16) – troškovi 140 evra/ha, 2. Duboko oranje, na 30-35 cm, 25 l nafte/ha – troškovi -32 evra/ha. Na proleće je potrebno da uradimo sledeće : 3. Drljanje zimske brazde – 6 evra/ha, 4. Azotno đubrenje 250 kg/ha KAN ili 150 kg/ha UREA – troškovi 70 evra/ha, 5.Rasipanje đubriva – 3 evra/ha, 6. Priprema za setvu ili setvospremiranje – 12 evra/ha, 7. Setva, međuredni razmak 25 cm, 30 kg semena FEDORA 17 – 300 evra/ha, 8. Sejalica – 5 l nafte/ha – 6 evra/ha, 9. Valanja sa kembridž valjkom – 6 evra/ha.

Žetva počinje sredinom septembra sa specijalnim kombajnom, koji se iznajmljuje 10. kombajniranje – 250 evra/ ha, prinos 2,5 t/ha, 11. Sušenje je u ličnoj režiji, sami sušimo i nema troškova, 12. Odnošenje osušenog cveta na preradu u Novi Sad na jedinu mašinu koja postoji – 1,5 t /ha x 250 evra = 375 evra, 13. Vožnja traktorom i vraćanje na rastojanju 100km i nazad – 72 evra, 14. Pakovanje u džambo vreće – 50 evra, 15. Košenje stabljike na njivi – 50 evra/ha, 16. Grabuljanje balerinom – 15 evra/ ha, 17. Baliranje u Big bale – 80 evra/ ha, 18. Utovar Big bale – 15 evra/ha, 19. Prevoz Big bale do kupca – 40 evra/ ha, 20. Porez na imovinu zemljišta – 20 evra/ha, 21. Taksa za odvodnjavanje – 9 evra/ha.

Koji je rad utrošen za ovu proizvodnju na jednom hektaru? Izračunali smo potreban rad : 1. Razbacivanje đubriva – 15 minuta, 2.Duboko oranje – 270 minuta, 3. Drljanje – 30 minuta, 4. Razbacivanje mineralnog đubriva – 15 minuta, 5.Setvospremiranje – 60 minuta, 6.Setva – 45 minuta, 7. žetva – 30 minuta, 8.prevoz do kuće – 30 minuta, 9. sušenje fizički rad – 60 minuta, 10. Utovar – 60 minuta, 11.Prevoz robe traktorom Novi Sad – 180 minuta, 12. Vraćanje robe traktorom – 180 minuta, 13, Ubacivanje u džambo vreće – 60 minuta, 14. Prevoz do kupca i vraćanje 120 minuta. Svega utrošenog rada – 1,155 minuta ili 20 sati x 3 eva/h = 60 evra. Amortizacija -60 evra/ha.

Ukupni troškovi proizvodnje na jednim hektaru konoplje iznose – 1.671 evra/ha. Sada ćemo da izračunamo prihode od konoplje na jednom hektaru : 1. Suvi cvet – 1.500 kg x 2 evra/ kg = 3.000 evra, 2. Zrno 200 kg/ ha – može da se dobije 50 l hladno ceđenog ulja +150 kg proteina -1.500 evra, 3.Stabljika bale – 10 bala x 75 evra = 750 evra. Ukupan prihod – 5.250 evra. Profit : 5.250 evra – 1.671 evro = 3.579 evra/ ha.

To je moguća zarada proizvođača po jednom hektaru, pod uslovom da je njihova njiva i da ne plaćaju zakup i da imaju svoju osnovnu mehanizaciju, dok ostalu mehenizaciju za konoplju iznajmljuju.

Gde su te stotine hiljada evra i 1, 2 miliona evra po jednom hektaru zarade o kojoj priča Džon Bosnić?

Vidimo iz naše analize da je uzgajanje konoplje profitabilno za proizvođače i da je isplativost nekoliko puta veća nego na ostalim ratarskim proizvodima. Šta kažu stručnjaci iz ove oblasti? Da li je ova naša računica tačna?

Pronašao sam intervju dr Maje Timotijević, predsednice Udruženja „ Konoplja“ od 25.avgusta 2019.godine, koji je objavio portal AGROMEDIJA, gde dr Timotijević kaže : „ da gajenje konoplje donosi veliki benefit poljoprivrednim proizvođačima i da podiže njihovu konkurentnost na tržištu.

Uzgoj industrijske konoplje predstavlja šansu za mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, jer na malim površinama može da se ostvari veći prihod i do 4 puta u odnosu na konvencionalne useve. Preradom industrijske konoplje vrednost proizvoda podiže se i do 10 puta.

To je proizvod koji se lako prodaje i lako izvozi.“ Šta tvrdi predsednica udruženja „Konoplja“? Ona tvrdi da se ostvari veći prihod i do četri puta na proizvodnji konoplje, što se uklapa u naš profit od – 3.579 evra po jednom hektaru.

Vidimo da ni doktorka Timotijević ne govori o zaradama od nekoliko stotina hiljada evra ili čak 1,2 milion evra po hektaru kako to uporno tvrdi Bosnić. Dr Timotijević je otišla korak dalje i rekla je da se preradom industrijske konoplje vrednsot proizvoda podiže i do 10 puta.

Pretpostavimo da je to baš deset puta više, što znači da se preradom vrednost diže na svega 35.790 evra, ali to je mnogo manje od 600.000 evra do 1, 2 miliona evra po hektaru, koliko nam obećava Bosnić.

Kako je Bosnić došao do ovako velike zarade na jednom hektaru? On je računao da se prerađuje dalje cvet konoplje i da se iz njega dobija CBD ulje. Šta je CBD ulje? To je – kanabidiol. CBD ulje konoplje nije psihoaktivno ulje, ne proizvodi euforičnost i psihoaktivno dejstvo, legalizovano je za ljudsku upotrebu u mnogim zemljama.

Ne želim da ulazim u medicinske efekre CBD ulja, jer za to nisam stručan. Navodim samo pisanje BBC NEWS od 05.avgusta 2019.godine u kome se kaže : „ Neki CBD proizvodi sadrže i veoma malo sastojaka koji se reklamiraju.Jedan uzorak od 250 miligrama, kupljen u lancu apoteke u tržnom centru u Londonu, u sebi nije sadržao nimalo CBD-a, a prodavao se za 50 funti. Samo 38% testiranih proizvoda sadržano je količinu CBD-a 10% u okviru količine koja se reklamira na bočici.“

Znači, ima mnogo špekulacije oko prodaje CBD ulja.Ali, to sada isključujemo. Koliko košta litar CBD ulja? Bosnić tvrdi da se može litar da proda za 5.000 evra.U našoj kalkulaciji dobili smo 1,500 kg cveta konoplje iz koje se može dobiti, prema procenama moga stručnog tima, najviše 2% CBD ulja za konoplju dobijenu iz semena FEDORA 17.Tih 2% od dobijenog cveta je 30 litara ulja x 5.000 evra = 150.000 evra.

Bosnić tvrdi da postoji seme iz Mađarske koje može da daje 6% CBD, što bi, u našem, modelu, ako to seme zaista i postoji, donelo prihod od 450.000 evra po hektaru.Bilo kako bilo, taj prihod je fantastičan.

Za dobijanje CBD ulja, mora da se cvet konoplje izvozi u Češku i da se tamo vrši ekstrakcija i dobija ulje.Zašto se ne kupi ta mašina za dobijanja CBD ulja, ako je posao toliko profitabilan? Tih mašina ima u Kini i ne verujem da su skuplje od najgore računice za dobijanja CBD ulja, što znači da se samo sa jednog hektara prerade cveta konoplje investicija u tu mašinu sigurno isplaćuje.

Nezvanično, kruže glasine sa tržišta da te mašine već ima u okolini Beograda i da ona radi punom parom. Meni je potpuno logično da je neko uvezao takvu mašinu i da pravi CDB ulje, jer je posao visoko profitabilan.

Ali, gde su tu proizvođači i njihova potencijalna velika zarada? Videli smo da je primarna proizvodnja zaista profitabilna i da tu ima dobre zarade, ali da je zarada mala prema mogućoj ostvarenoj zaradi u preradi i plasmanu CDB ulja na domaćem i stranom tržištu.

Našao sam na jednom domaćem sajtu, da je cena CBD ulja 3% od 10 ml – 3.126 dinara i da je cena CBD ulja od 15% – 11.794 dinara.Na jednom američkom sajtu sam našao da se cena kreće od 0,09 $/ mg do 0,26 $/ mg.

Bosnićeva ideja je, ako sam je dobro razumeo, da se proizvođači udruže i da ne prodaju cvet, nego da prodaju finalni proizvod CDB ulje u malim bočicama. To je odlična ideja i potpuno je podržavam. Da li je ona realna?

Postaviću drugo pitanje, koje me muči tri decenije. Zašto se drugi proizvođači ne udruže i ne prodaju svoj proizvod na svetskom tržištu? Recimo, moji drugari malinari. Pogledajmo kako izgleda računica kod malinara.

Rađeno je prema zvaničnoj objavljenoj ceni kompanije Crops Požega za avgust 2019 godine, gde vidimo da se cena za fizička lica kretala od 100 dinara/kg MEKER druga klasa do 207 dinara/kg MEKER prva klasa isporučeno do 15.00 časova.

Uzmimo najbolji prinos maline od 32 t/ha u ariljskom malinogorju. Uzmimo, radi lakše računice, da je 50% prva klasa i da je 50% druga klasa. To znači da će malinar prihodovati za prvu klasu 16.000 kg x 207 dinara = 3.312.000 din : 118.0 = 28.068 evra i za drugu klasu 16.000 x 100 dinara = 1.600.000 dinara : 118,0 = 13.560 evra.

Odnosno, ukupan prihod će da bude 41.628 evra/ha. Ako bi se malinari Arilja udružili i svoju robu izvezli i prodali je u Dubaju, onda bi cena u prodavnici bila za pakovanje 340 grama – 36,95 AED,emiratskih dirhema ili 27 evra za kg. Ako, recimo, pretpostavimo, prema Bosnićevom modelu, da bi od te zarade malinarima u Arilju prosečno pripalo „ samo“ 10 evra/ kg, onda bi oni prihodovali 32.000 kg/ ha x 10 evra/kg = 320.000 evra/ha.

Zar malinari iz Arilja ne bi voleli da zarade umesto 41.628 evra/ha u izvozu 320.000 evra/ha? Zamislite sada da se ja pojavim i da kažem kako se može na jednom hektaru maline da zaradi 320.000 evra? Da li bi me malinari ozbiljno shvatili? Naravno, da bi mi se smejali i smatrali me da sam neozbiljan.Mislim da je Bosnićeva namera krajnje dobronamerna, jer je on uočio gde je suština problema našeg izvoza, o tome pišem 36 godina, ali tako, nažalost, ne funkcioniše ni domaće ni svetsko tržište.

Uprkos mojim pokušajima da se malinari udruže i da zajedno izađu na svetsko tržište, poslednji pokušaj je bio u novembru 2000.godine, kada sam najveće proizvođače i hladnjačare okupio u Kotraži na dogovor, država je odustala od te moje ideje.

Prvi problem je, dakle, u totalitarnoj vlasti koja to neće da dozvoli, jer se veliki novac uzima na obaranju otkupne cene maline u Srbiji. Zašto su kriminalci radili izvoz maline? Zašto danas vrh vlasti kontroliše izvoz maline?

Kada bi na čelo države došla Vlada narodnog spasa, koja bi ujedinila proizvođače, hladnjačare i izvoznike maline, onda bi se mogla da ostvari mnogo veća izvozna cena za sve u lancu. Ali, nikako cena iz maloprodaje na stranom tržištu.To nam neće dozvoliti ni strani distributeri i veletrgovci, koji na našim proizvođačima odlično zarađuju.

Ta cena može da se ostvari samo na jedan način, koga sam predlagao poslednjih tri decenije, da država, zajedno sa Srbima iz rasejanja, otvori 4.000 restorana po svetu i 4.000 srpskih prodavnica, koji će direktno prodavati našu robu u maloprodaji.Za sada smo daleko od realizacije tog posla.

Moramo prvo da srušimo velizdajnike sa vlasti i da se oslobodimo okupacije. Nije dobro proizvođačima konoplje nuditi ono što oni ne mogu nikada da ostvare. Dovoljno je, za početak, da dobiju prihode koje sam naveo u mojoj analizi. Proizvođaći konoplje će sa time da budu vrlo zadovoljni.