Početna Sadržaj Reagovanja KONKRETNO

KONKRETNO

620
0
SHARE

KONKRETNO

Branko Dragaš, 18.11. 2013

Ovim tekstom odgovaram na nekoliko dilema, koje se otvaraju pitanjima ljudi koji prate moj rad. Lakše mi je na ovakav način da komuniciram sa vama, nego da pojedinačno odgovaram. Već sam tražio vaše razumevanje u jednom mom obraćanju ranije. Nemam vremena da vodim pojedinačne rasprave sa ljudima koji nisu razumeli moje stavove. Govorim o onima koji su dobronamerni. Za one koji su ostrašćeni i koji me, ne znam iz kog ličnog motiva, časte najgorim pogrdama, ne želim da raspravljam. Svoje nezadovoljstvo i hrabrost treba da usmere na one koji su na vlasti.

Zašto nemam vremena? Moram i to da objasnim. Vidim da je ogromno nerazumevanje. Ja nisam profesionalni političar ili profesionalni analitičar. Moja struka je ekonomija, tržišta i privreda. Svi znaju da radim kao manijak 20 sati dnevno na tržištu da bih opstao. Moja porodica ne živi od para poreskih obveznika.Moja porodica ispašta zbog mog javnog delovanja. Da li treba da vam kažem da sam 25 godina privatnik i da nikada nisam dobio nijedan posao od države. Jednostavno, moja kompanija ne može da prođe na tenderima, mada ponudimo najbolje uslove. To je tako. I ja sam na to pristao.To je cena mog javnog angažmana i moje nepotkupljivosti.

Moje pisanje i obraćanje javnosti, koje privlači sve veći broj ljudi, posledica je moje spoznaje društva i intelektualne kuraži da to što mislim , bez obzira koliko surovo bilo, otvoreno napišem. Ne radim to zato što mi je dosadno, pa sad nalazim neku dodatnu zanimaciju, niti to radim proračunato ,da bih se dokopao vlasti i materijalnih dobara, to jedno uz drugo uvek ide, nego to radim iz moje unutrašnje potrebe, jer ne mogu da trpim tolika ponižavanja i tolika zatupljivanja javnosti. Ispada, da smo svi mi debilni i da ne shvatamo o čemu se tu radi. Priznaćete da je to, ipak, vređanje naše inteligencije, zar ne?

Poznato je da sam najzabranjeniji srpski intelektualac.

Poslednja zabrana mog predavanja u REVOLUCIJI je najbolji dokaz da to stanje traje. Te zabrane su neprestalne skoro tri decenije. O tome sam napisao novi tekst. U svom dosadašnjem javnom radu napisao sam na hiljade tekstova. Osim pokojnog  Bogdana Tirnanića Tirketa mislim da nema novinara, koji ima više napisanih tekstova od mene. Ja nisam novinar i ne živim od pisanja. Sve sačuvane tekstove od 1990 do danas moraću da objavim. Neka pokolenja sude o mom radu.

Ovakva lična obraćanja su, nažalost, nužna kako bih odbranio sebe i svoj rad od nedobronamernih, koji me napadaju ili iz neznanja, što je manji problem, ili zato što su dobili zadatak da to moraju da rade. Primoran sam da se branim. Borac sam po karakteru. Spartanski vaspitan. Izbegavao sam čitav život tuče, ali sam išao do kraja, kada sam morao da se branim. Polemike su okršaji. I volim da ukrstim mišljenja. U fer borbi. Ali, ti koji izlaze na polemike, moraju biti stvarno sposobni da vode suštinske polemike. Brbljanja nisu polemike. Moja oštrina u mom pisanju nije dobra. Priznajem. Ali, dragi prijatelji, ja ne pišem o slikarstvu ili muzici, ja razotkrivam banditsko pljačkanje države i građana od organizovane grupe kriminalaca koji se zovu političke stranke i političari.

Kada neko ovako unesreći Srbiju i kada nam unište živote, pa šta očekujete od mene? Mene koji sam sve to predvideo. Koji sam opominjao. Koji sam molio građane da se uozbilje i da ne budu povodljivi. Molio ih da ne prodaju svoj glas zlotvorima za šoljicu kafe. Pa, recite,šta treba da radim? Da ćutim? Da im se uvlačim? Da pišem panegirike? Bračo i sestre, gospodo drugovi, ne mogu zlikovce i bandite, politički ološ i probisvete, da nazovem drugim imenima, osim onima koji njima pripadaju. Nisam oštar prema drskosti, bezobrazluku i prostakluku tih baraba. Mislim da sam prema njima blag kakvu kaznu oni zaslužuju.

Poseban problem je što sam gotovo uvek prvi ili među prvima ukazivao šta će se desiti. A prvi nosači vatre se najstrože kažnjavaju. Mogao sam da izaberem konforniji život. Imao sam 1989 fantastičnu ponudu od Miloševića. Koja mi se nudila i narednih nekoliko godina. Lično je Borka Vučić dobila zadatak da me ubedi. Odbio sam. Bio sam oštar i prema Borki  sa kojom sa bio prijatelj. Poznavali smo se dugo. Nisam radio nikakve poslove sa njom i mogao sam sve da joj kažem. Poručio sam Miloševiću da bi Borka Vučić bila mnogo korisniji državni bankar u mojoj vladi, nego u njegovoj.Smatrao sam da takav totalitarni sistem nema perspektivu i da će uništiti Srbiju. Sve ostalo je istorija.

Mogao sam da izaberem bilo koju funkciju posle 2000 godine. Svi su znali kakav je bio Đinđićev i moj odnos. Sve sam odbio. Zašto? Zato što sam video da se sprema nova prevara naroda. Napustio sam taj promašeni koncept u februaru 2001.Zabranjen sam. I ta zabrana traje do danas. Sve ostalo je istorija.

Zašto sam ovo sve naveo?
Moram.
Primoran sam da ponavljam, dok me proizvoljno napadaju. Bez ikakvih argumenata.

Na osnovu svega gore navedenog, sada mogu da odgovorim na neke vaše nedoumice.

1.BILO KO – Jedan građanin piše, da ne treba mnogo insistirati na tipu političke organizacije, važno je samo da srušimo ove izdajnike.  Bilo ko, samo ne ovi. Greška! Velika greška! Greška koju smo tako skupo platili posle 2000 godine. Ne smemo više da ponavljamo te greške. Sami vidite iz mojih nekoliko poslednjih tekstova da sam se usmerio na kritiku patriotskog bloka i da sam predložio ko treba da bude politička alternativa. O izdajnicima sam sve napisao. Svaka saradnja srpskog intelektualnog odroda sa njima je veleizdaja. Nema saradnje!

Međutim, ja želim da idemo napred. I zato pišem kakva treba alternativa da bude. I ko treba da bude alternativa. To je presudno važno za zpas Srbije. Da li ste videli da ekonomski ubica Dinkić sprema opoziciju? Da li znate kakve su zadatke dobili Tadić i Jeremić? Veliki Brat će izdajnike šutnuti čim završe poslove oko Kosmeta.

Zar da nasednemo na nove prevare? Nove Kurte i Murte?
Zato je važno da se te stvari danas reše, jer kada bude došao veliki istorijski cunami, onda nećemo imati vremena to da rešavamo i ponovo ćemo napraviti velike greške. Moje namere su dobre i ja hoću da danas sve objasnimo i rasčistimo.

Jedan primer iz savremene politike. Uzeo sam slučaj u Italiji, jer je odličan za poređenje. Političari su isto građanima ogadili politiku. Na izborima u februaru pojavio se Pokret pet zvezda kao ne-partijski pokret, model za koga se zalažem, koga je predvodio komičar Bepe Grilo. Šarlatan. Cirkusant. Zajebant. Njegov izborni slogan je bio – odmeravanje laktom! Dakle, političari evo vam ga na! Taj Bepe je dobio  na prvom pojavljivanju na izborima podršku – 25,55% građana On je očekivao, kako su mi prijatelji iz njegovog izbornog štaba rekli, svega pola milona glasača, ali je dobio deset miliona. Deset miliona nezadovoljnoj ljudi je glasalo za nepartiju i za jednog zajebanta.

Zašto?

Zato što su im se smučile političke stranke. Zato što su im političari dojadili. Glasali su građani iz inata. Glasali su za nekoga koji će sve to ismejati. Pričamo o Italiji. Zemlji demokratije i parlamentarizma. Zemlji sa bogatom političkom kulturom.

Šta se posle desilo?

Komičar Bepe je bio potpuno iznenađen postignutim rezultatom. Nije bio uopšte spreman da odgovori izazovu istorijskog trenutka. Tada su nastali veliki problemi, koji ni do danas nisu rešeni. Problem je bio u tome što je Bepe samo komičar. Politika nije komedija. Politika nije zajebancija. Politika je ozbiljna stvar.Od politike zavise životi desetina  miliona građana. Komičar Bepe nije imao konkretan i operativan program šta bi on radio da dođe na vlast.

Da li smo naučili nešto iz ovog primera?

Građani traže da alternativa bude nepartijska organizacija.
Građani traže nove ljude.

Godinama nudim građanima Srbije konkretan i operativan Program za spas Srbije. Imali sto takav program 1999 godine i tvrdim da je to naš najbolji program u XX veku za spas države i naroda. Nije prošao, jer ga je DOS odbacio. Isto se tada išlo sa pričom, nije važno ko će da dođe na vlast – BILO KO, samo da se ratosiljamo sadašnje vlasti. Danas ne smemo da ponovimo iste greške.

Vrlo je važno da danas definišemo alternativu. Izneo sam svoje predloge. Mora da bude ne-partija. Mora da se organizuje kao pokret za direktnu demokratiju. Treba da bude usaglašeno sa novim elektronskim dobom. Treba da bude pokret novih ljudi, koji nikada do sada nisu bili u politici. Treba da bude pokret koji će ukinuti funkcije profesionalni političar.  Pokret koji će uništiti osnove totalitarizma u Srbiji.Pokret treba da bude državotvoran, nacionalan, tradicionalan, balkanski, slovenski, evropski, evroazijski,kosmopolitski, ekonomski, socijalni,moderan, prosvećen,verski i rasno tolerantan, pokret poštenih, vrednih, stručnih i rodoljubivih ljudi.

Da li imamo takve ljude?
Imamo.
Da li može da nastane takav pokret?
Može.

Tačno znamo šta hoćemo i ko može da dobije naše poverenje. Pravimo sistem u kome više neće biti totalitarizma i idolatrije prema vođama,liderima, starešinstvima i mesijama.

Srbija je zrela za doba prosvetiteljstva i modernizma.

2.  PATRIOTE – Jedan građanin piše – ako znamo da su sluge i izdajnici namesnici Velikog Brata, zašto sam se onda usmerio na patriote? Zar je sramota biti patriota?

Ako smo u svima koji su vladali Srbijom videli predstavnike totalitarnog sistema, ako smo u namesnicima Velikog Brata prepoznali okupatore i izdajnike, onda je logično da podržim patriotski blok i sve patriote. Zar ja nisam patriota?

Pošto sam razjasnio pogubnost teze BILO KO, sada idemo dalje i rasčiščavamo teren na patriotskoj strani. Zašto je to važno da danas uradimo? Iz dva razloga. Prvi, zato što će se političko  klatno narodnog nezadovoljstva unutrašnjom okupacijom i izdajom vratiti na patriotsku stranu  i drugo, zato što se na patriotskoj strani skupilo svega i svačega, što će štetiti našim državotvornim i nacionalnim interesima. Posebno je važno istaći, da profesionalne patriote ne samo da brukaju istinske patriote, nego one zauzimaju mesto na političkoj sceni i prave nepotrebnu gužvu i opasno zamešeteljstvo.

Ako pažljivije čitate moje tekstove, onda ste zapazili da sam govorio o profesionalnim patriotama. Nisam govorio o rodoljubima. Nego o čitavoj bulumenti samoprozvanih patriota koji su od toga napravili unosno zanimanje i koji na tome lepo žive. Znam mnoge koji su napravili veliki kapital, koji se druže sa srpskim tajkunima, koji letuju u svetskim mondenskim letovalištima i troše svoj opljačkani novac iz vremena nacionalsocijalizma, dok liju suze nad sudbinom srpskog naroda i  nad izdajom okupacijskih vlasti, tražeći svoj novi politički angažman. Te patriotske hijene životinjski osećaju u vazduhu  da može da dođe do političkog preokreta i zato su sada aktivni u svom pozicioniranju da ponovo dođu na vlast i da zauzmu državne funkcije koje njima navodno pripadaju.

Gadim se takvih patriotskih lešinara!
Sve znam o njima. Znam kako su puzali pred Miloševićem, kako su unazad išli i nisu smeli da mu okrenu leđa, kako ih je on ponižavao i omalovažavao, znam kako su državnim mahinacijama krali pare i kako su se nagodili sa DOS funkcionerima, plaćajući rekete od otetog novca.

Evo njih sada ponovo u patriotskom bloku. Kao da se ništa nije dogodilo. Kao da smo mi svi ostali retardirani i da nam je pamet popijena. Gaze profesionalne patriote preko mrtvih leševa Srba, puše tompus, piju viski, napadaju briselske sluge i izdajnike i spremaju se da nas ponovo prevare i da preuzmu totalitarnu vlast. Suština svega je da se totalitarizam  vlasti ne treba menja i da bismo tada bilo okupirani od strane srpskih profesionalnih patriota.

To je scenario koji nam se sprema. I zato ja na vreme pišem. Nemojte posle da kukate da o tome niste znali. Ukoliko profesionalne patriote dođu na vlast, uprkos pritisku Velikog Brata da to budu njegovi pioni, jer se nezadovoljstvo građana više ne može kontrolisati, garantujem vam da će i profesionalne patriote brzo naći kompromis za saradnju sa Velikim Bratom, da će sve biti prikazano kroz već poznatu floskulu o realnosti na terenu, pa će se izborna volja građana uveliko izmeniti.

Ineresantan je odnos profesionalnih patriota prema meni.

Oni mene preziru. Ne samo da nijednu moju reč nigde ne objavljuju, pošto oni poseduju svoje medije i portale, nego me se plaše, jer ih znam iz vremena kada su bili smrdibube, štakori i pacovi koji su oglodali naše nacionalno biće, koji su radili i cinkarili za Službu, koji su pokrali sve što može da se pokrade, obezbedili sebe i svoje daleko potomstvo, sve uz nacionalne pesme o našem Slobi, Draži i Kralju, jer svi mi Srbi smo trebali da izginemo za naše pravoslavno srpstvo samo da bi te patriotske nabiguznice i klošari mogli da reše svoje lične i porodične interese.

E, gospodo drugovi, takav lažni patriotizam ne treba danas Srbiji.

Srbin sam, ali nisam profesionalni patriota. Ne pravim od svog srpstva biznis. Ako hoćeš da budeš biznismen, izađi na svetsko tržište i pokaži koliko vrediš. Slobodno se bogati na svetskom tržištu, budi Novak Đoković, nemoj da  budeš patriotski strvožder što proždire državne blagajne.

Ako tome balavom patriotizmu dodamo i slatko, njunjkavo pravoslavlje od strane nekih iskompromitovanih vladika, estradnih brbljivaca, saradnika Službe, fariseja i sadukeja, građevinskih preduzimača i trgovaca, skupljača zlata i srebra, menjača valuta, homoseksualaca i pedofila, ljubitelja Audia i BMW, zadriglih i zapitih otpadnika od Hristove vere, onda se zaokružuje taj desničarski konzervativizam bez pokrića za spas države i nacije, sve uz parolu – bez Kralja ne valja, isključivi konzervativizam koji želi da nas smesti u jednu porodicu, jednu veru, jednu naciju i jedno mišljenje, dosadni i glupi konzervativizam koga  građanin ne prihvata, koji mu je stran, koga se plaši i koji mora da propadne jer nema istorijsko pokriće u današnjem vremenu.

O pravoslavnim špekulantima u okviru naše majke Crkve, čiji sam veliki donator bio tokom devedesetih godina, pisao sam tada, pozivajući zabludele sinove da se vrate iskonskoj Hristovoj veri, da žive životom Sina Božijeg, da se žrtvuju na raspeću za svoju pastvu, da svojim ličnim primerom pokažu da su dostojni Hristovog učenja, jer moralni preobražaj čitavog društva se ne može izvesti bez saradnje sa Crkvom.  A Crkva ne može da se uključi u društveni preobražaj, ako se sama iznutra ne preobrati. Ako neki pravednik, poput Hrista, bičem ne istera trgovce iz Božijeg hrama.

Kako da se ujedinimo sa takvim patriotskim skotovima?
Nećemo da se ujedinimo
Pa, mi ništa nemamo zajedničko sa njima.
Njihovo srpstvo i naše srpstvo su dva različita srpstva. Mi smo dva različita sveta. Dva različita životna principa. Dve filosofije.
Ako pokleknemo, zbog viših državnih interesa, naseščemo na novu prevaru. Namagarčiće nas i prodati. Zato mora u startu da rasčistimo stvari i da znamo ko koje koncepte države i nacije brani.

Jedna ilustracija. Vrlo interesantna za razumevanje srpskog patriotizma danas.

Dođu kod mene na razgovor o ekonomiji iz jednog patriotskog bloka četri mlada čoveka. Zaduženi za ekonomski program tog patriotskog bloka. Nadmeno otpočnu svoje izlaganje o njihovom neslaganju sa mojim ekonomskim postavkama. U startu u vazduhu nešto nije valjalo. Namerno sam na taj sastanak pozvao nekoliko mojih poslovnih prijatelja, koji imaju višedecinijsko iskustvo na tržištu, i najboljeg našeg ekonomskog teoretičara libertijanca, sa kojim volim da se savetujem, mada imamo različita mišljenja po nekim ekonomskim merama za spas Srbije. Hteo sam da prisustvuju ovom sastanku i da se uvere u neznanje i isključivost tih novih patriotskih snaga, koje hoće da spase Srbiju iz ekonomskog bankrotstva. Njihova prepotentnost i bezobrazluk je bio neizdrživ. Svakoga dana sam u kontaktu sa mnogim poslovnim ljudima sa kojima ne delim isto mišljenje. Sukobljavamo se i raspravljamo oko posla. Ali, niko se ne odnosi prema meni sa takvom arogancijom kao ljudi koji dolaze iz politike. Ni pojedini profesori ekonomije, do čijeg mišljenja takođe držim i koje izuzetno cenim kao moralne vertikale, kada se ne slažemo,  izuzetno poštuju sagovornika.To je otvorena i stručna rasprava. Uz obostrano uvažavanje.

Političari tu kulturu nemaju. Nažalost, nemaju ni patriote na zadatku.

Elem, ta četvorica patriotska skojevca su dobila zadatak da moj ekonomski program koriguju na svoj način i da mene ubede da to prihvatim. Dobro. Ko ste vi, momci? Šta ste po struci? Jedan je referent u banci. Drugi, šef neke ekspoziture banke u unutrašnjosti. Treći, elektoinženjer bez radnog iskustva. Četvrti, ekonomista, bez radnog iskustva. Više se bavi politikom.

Zamislite, oni koji nemaju ni jednu valjanu stručnu referencu, došli su da meni drže predavanje o ekonomiji. Bankarski referenti u mojoj banci nisu mogli da sa mom, kao predsednikom banke i vlasnikom, raspravljaju o strateškim planovima razvoja banke, jer su referenti i zaduženi su samo za jednu vrstu posla, dok su njihovi izvršni direktori imali kompetentnost za stručan razgovor. Otkuda tolika drskost referentima da razgovaraju o stvarima za koje nemaju reference?

O elektoinžinjeru i njegovom znanju ekonomije ne vredi ni pisati. Ekonomista bez radnog iskistva se držao po strani. Njemu je  čitav razgovor bio neprijatan .

Šta sam ja trebao  da uradim? Da ih odmah izbacim napolje, jer mi troše dragoceno vreme? I šta bih onda bio? Za šta bi me sve optužili ti pripadnici novih, revolucionarnih patriotskih snaga?  Otrpim nekako sve i počnem da im objašnjavam, ali ne vredi. Prepustim onda mojim prijateljima da im objasne. Ne vredi. Moji prijatelji se iznerviraju. Libertijanac poludi. Ni posle dva sata razgovora se nismo mogli složiti. Oni su tražili da sprovode svoj partijsko ekonomski program i da ja to podržim.. Odnosno, to je politika njihovog patriotskog bloka tražila preko njih. Odbio sam. Tako se završila naša saradnja. Svedoci su moji saradnici i prijatelji, koji su ostali zaprepašćeni. Odali su mi priznanje na strpljivosti i diplomatskoj taktici.

Zamislite sada da ta patriotska nestručna ekipa dođe na vlast, usled nezadovoljstva naroda?  Kako bi oni upravljali državom i privredom?
Zaključak. Ne verujem u takav isforsirani patriotizam. Ne verujem ljudima koji su profesionalne patriote. Verujem samo ljudima koji imaju znanje i struku. Ljudima koji imaju reference. To je patriotizam koji nama danas treba. Patriotizam koji se dokazuje na delima.

Neće nam pomoći frenetično zaklinjanje u srpstvo, ako nismo kadri da nosimo to srpstvo.Neće nam pomoći ni pozivanje na srpsku srednjevekovnu državnost, ako danas ne budemo imali modernu i prosvećenu nacionalnu elitu koja zna šta treba da se radi, koja može to da uradi i koja neće naplatiti svoje rodoljublje.

To je moje srpsko stanovište. Birajmo nove ljude, koji imaju stručne reference, koji imaju moralnu vertikalu i koji nisu nikada bili u politici. Birajmo ih na slobodnim izborima u okviru patriotskog bloka, sa unapred utvrđenim principima i pravilima koje ta nova politička organizacija postavlja.

Da li mi imamo te nove ljude?

3.  NN –  Jedna građanka, iznervirana mojim stavom o profesionalnim patriotama, kritikuje me i pita : koji su to novi ljudi? Gde su ti novi ljudi? O kojim ja to NN ljudima govorim? Kako se zovu? Čime se bave? Zbog čega verovati da su oni drugačiji od ostalih? Da li oni uopšte postoje ili ja samo ispitujem teren? Kako konkretno funkcioniše direktna demokratija? Kako se to maže na hleb? A šta će da radi Srbija dok se ta NN lica ne pojave?

Najteže osvojeno utvrđenje je ljudska lobanja. Teško nove ideje prodiru u usijane i zavedene glave. Ako to primenimo na naše doba, onda mogu da kažem da je trnovit put bio od petooktobarske kontrarevolucije do danas. Mislim da je moj javni rad mnogo doprineo buđenju zavedene javnosti. Držao sam visoko upaljenu baklju slobode da osvetlim put kojim treba da idemo.

Danas raste kolona prosvećenih ljudi koja nam se pridružuje. Nažalost, sporo ide , ali, ipak, napredujemo.To treba da nas raduje. Posebno mene, jer moj javni rad ima neki smisao.

Da li smo danas većina ? Nismo.
Da li danas imamo veliku podršku u javnosti? Nemamo.
Zašto? Znači li to da naše ideje nisu dobre i da ih javnost ne želi da prihvati? Ne, ne znači.Naše ideje su dobre, ali smo zabranjeni i većina birača još ne zna šta mi nudimo. Izdajnički režim to zna i zato sam zabranjen.  Zabranjen sam kao promeoter tih novih ideja.Naše nove političke ideje razvaljuju samu suštinu totalitarnog sistema, koga niko nije u Srbiji razvalio decenijama.

Sada je na našoj generaciji ostalo da to uradi. I to je presudna bitka za dobijanje čitavog rata. Zato uporno pišem i objašnjavam. Da li ču uspeti? Ne znam. Moje je da pokušam. To me ispinjava i vraća mi duhovnu uravnoteženost.

Sve je na građanima Srbije. Na glasačima. Koji imaju mogućnosti da biraju i da menjaju. Koga da biraju? Napisao sam u tekstu ALTERNATIVA kako to vidim. Kako se to maže na hleb?
Vrlo jednostavno. Treba građani da glasaju za tu novu političku opciju koja nudi konkretan i praktičan politički i ekonomski program za spas Srbije. Program je godinama na mom sajtu. Mora se  dopunjavati svakoga dana, jer tolika je brzina naše propasti. Kada to budemo radili svakog sata , buknuće nezadovoljstvo građana.

Ako program nije sporan, šta je sporno? Organizacija i ljudi? Predložio sam nepartijski tip organizacije kao što je to u izborima imao komičar Bepo i postigao fantastičan uspeh. To sam nazvao direktna demokratija. Tamo gde imamo elektronski način glasanja, može da bude digitalna direktna demokratija. Šta to konkretno znači? Sve je napisano. Ponavljam.

Novi politički pokret u svojoj osnovi ne sme da bude partijski pokret. To se može obezbediti samo slobodnim izborima u okviru našeg pokreta i ograničavanjem mandata ljudima koji su na čelu tog pokreta. Odnosno uključivanjem velikog broja ljudi u političke organe pokreta i donošenje važnih odluka uz glasanje članova pokreta. Tako se stiče – poverenje! To je presudno za uspeh pokreta.

I novi ljudi. Koje dobijamo na slobodnim izborima u pokretu. Ljudi iz struke, koji odlučuju i odgovaraju za obezbeđivanje valjanih strateških poteza, i ljudi koji će nas predstavljati, jedno kraće vreme, i koji će verno sprovoditi političku ideju pokreta, sprečavajući stvaranje partijske oligarhije u okviru pokreta. Naši predstavnici neće biti profesionalni političari. Kada budu završili svoju javnu funkciju, vratiće se svom radu i radu u okviru pokreta. Na taj način, veliki broj ljudi dolazi i odlazi sa funkcije, sprovodeći unapred zacrtane strateške odluke i više politika ne zavisi od samovolje političkih lidera, vođa i starešina.

Ko su ti novi NN ljudi?
Tražite od mene da nabrajam ljude koji se već uključuju u naš pokret? Zašto samo njih, kada smo tek počeli. Okrenite se oko sebe. Takvi ljudi su svuda oko vas. Birajte između sebe najbolje. Ne čekajte da vam neko iz centrale kroji sudbinu. Vi se na lokalu najbolje poznajete. Birajte ljude koji su čestiti. Ljudi kojima građani veruju. Za koje će nezadovoljni da glasaju. Birajte ljude koji nisu politički uprljani i profanisani. To su novi ljudi koji nam trebaju.

To nisu NN ljudi. Ti ljudi su Nova Nada uništene Srbije.
Oni su trećepozivci koji moraju da se uključe u politiku, ako vole Srbiju. Oni su naša poslednja odbrana države i nacije. Oni se nalaze u Srbiji i u rasejanju. Na te ljude računamo. Neka svi koji su nezadovoljni sadašnjim stanjem u Srbiji glasaju za te nove ljude i mi smo pobednici.

Šta će biti sa Srbijom dok ti ljudi iz našeg pokreta ne preuzmu upravljanje Srbijom?
To zavisi od građana Srbije. Ako na sledećim izborima na proleće uistinu svi nezadovoljni glasaju za naš nepolitički pokret, onda mi preuzimamo vlast u Srbiji.
Onada smo mi odgovorni za sudbinu Srbije i nama tada možete postavljati sva pitanja.

Ako ne ovako, kako onda?
Kako namazati hleb za gladne, ako hleba nema?

5  PUČ – jedan moj prijatelj iz rasejanja, istinski rodoljub i dobar čovek, koji podržava moje ekonomske ideje i mere, ne slaže se sa mojim političkim idejama. On, naime, smatra, da nikakvim izborima se ništa ne može da postigne i da je to gubljenje vremena.

Šta je rešenje?
Puč! Državni udar! Brzo preuzimanje vlasti.

Ja u to ne verujem.
Ali, to je moj problem. Nisam kukavica, jednostavno ne verujem da je tako nešto moguće izvesti, bez ozbiljnih posledica po državu i narod. Ne mogu da učestvujem u onome što ne verujem. Mogu da raspravljam i da sve argumente stavim na sto.
Ali, naša rasprava ne znači da mi treba da prekinemo našu saradnju.
To što se ne slažemo oko toga kako da se izvrše političke promene, ne znači da smo neprijatelji. Imamo samo različite stavove, ali se međusobno visoko poštujemo.
Zar to nije demokratski?

Uostalom oni koji se budu odlučili na to rešenje, nas neće ni pitati.
Niti će u raspravama učestvovati.

6  KONKRETNO – jedan građanin smatra da sam ja egocentrik, bolesno sujetan i prevarant. Napisao je to nekoliko puta  na FB, koga vode moji saradnici. Nismo to cenzurisali. Zašto bi cenzurisao? Izneo je svoje mišljenje o meni. Kada sam ga sreo na jednom poslovnom sastanku u Kragujevcu, sve je to negirao. Negirao je ono što je pisao i što je ostalo zabeleženo. On nastavlja dalje. Ako mi se neko ne sviđa i ne uliva nikakvo poverenje, ni ne idem na njegovu stranicu. On me uopšte ne zanima.

Zanima me jedino ako je na vlasti. Onda ja moram da pokažem hrabrost i da napadnem takve skotove na vlasti. Napadati nekoga koji nema nikakvu vlast i nema političke ambicije je bespredmetno. Znači da postoji neki lični problem ili to radiš po zadatku. Ali, to više nije moj problem. Borba protiv ljudske gluposti, primitivizma i bezobrazluka može da se odvija samo ako je svetlo upaljeno. Samo slobodom medija i slobodom govora. U slobodnoj konkurenciji sami otpadaju oni koje je vreme pregazilo.

E, taj građanin piše, da li ja mogu da izađem sa nečim konkretnim? Šta je konkretno predlažem? Na mom sajtu četri pune godine postoje konkretne 25 političke mere i 101 ekonomska mera. Postoji šta sam konkretno predlagao, kao kordinator stručnog tima Programa za spas Srbije, sada daleke 1999 godine. U svakom tekstu postoje konkretna rešenja. To postoje i u ovom tekstu.

Ne mogu da shvatim da neko ko se upušta u javnu raspravu ništa ne pročita i ne kaže koja od 25 mera nije dobra ili šta nije dobro od 101 ekonomske mere. Na sajtu postoji predlog za organizaciju, delovanje i način rada EKONOMSKOG POKRETA. Ponovo, sve konkretno. Šta tu ne valja. Napiši. Kritikuj! Daj svoja rešenja. Na kraju, izađeš na političko tržište i izneseš svoj konkretan program. Ubediš glasače da glasaju za tebe i pokažeš da si sposoban i da znaš konkretno šta građani Srbije traže. Tako potučeš moje ideje. Tako sprečiš pobedu mojih ideja, I tako mi dokažeš da si politički sposoban da promišljaš. Ne vređaš i trčiš svoju trku.

Meni samo ostavi slobodu da se borim za svoje ideje. Nemoj me zabranjivati, jer takvi neiživljeni kada dođu na vlast  i kada dobiju moć, primenjuju silu prema neistomišljenicima. To sam već tolike decenije gledao i postalo je dosadno.

Kada sam u  decembru 2003  izašao na parlamentarne  izbore kao Privredna snaga Srbije i dijaspora, građanska i nepartijska organizacija koja je ponudila politički i ekonomski program biračima, dobili smo za dve nedelje kampanje i postojanja – 14.113 glasova. To je bila politička volja građana Srbije. Ja sam pokazao svoju konkretnu želju da spasimo Srbiju propasti, koja je posle toga usledila. Građani to nisu hteli da podrže. Ispunio sam svoju patriotsku obavezu. Uprkos mojoj odbojnosti prema političkim kampanjama, morao sam da istrčim i tu trku.Moja savest je potpuno mirna. Svakoga građanina, koji je u decembru 2003 izašao na izbore, mogu mirno da pitam zašto nije glasao za mene. Mogao je da bira. Imao je moju ponudu na stolu. Građanin je odlučivao. Niko mu nije držao pištolj na čelu dok je glasao. Građani su izabrali svoju propast.

Ja tu nisam ništa mogao više da uradim. Pravo je i čudo da sam nastavio i dalje da se borim. Mogao sam, kao neka uobražena i sujetna politička figura, da prezriv budem prema građanima i da pronađem neku svoju kombinaciju prema vladajućim strankama. Ja to nisam uradio. Ostao sam odan svojim idejama. I danas je tako.

Mada se polička situacija značajno promenila od te 2003 godine, ne mogu sa sigurnošću da kažem da će građani da podrže moje ideje. Moje je da te ideje iznesem na političko tržište. Savest mi je onda mirna. Sve sam pokušao. Mogu svakoga da gledam u oči dok razgovaram sa njim. Mogu da branim svoje političke stavove javno. Niko ne treba da me štiti. Dovoljno sam sposoban da se sam branim.

Moje delo je svakoga dana na tržištu. Ništa ne krijem. Sve objavljujem. Ovo je moj pogled na društvo. Konkretan i operativan plan za spas Srbije. Pekić bi rekao, kome se sviđa moja bašta, neka uđe i ubere cvet, ali da ne zgazi ostalo cveče. A kome se ne sviđa, neka ide svojim putem, moja bašta nije za tebe. Okopavaj svoju baštu.

Beograd, 18.11.2013

SHARE