Početna Tekstovi KONFORMIZAM

KONFORMIZAM

356
0
SHARE

KONFORMIZAM

 

Branko Dragaš

U poslednjem tekstu sam izneo sve matematičke podatke naše ekonomske propasti. Srbija je bankrotirala, ali niko to ne sme u javnosti otvoreno da kaže. Građani Srbije zatvaraju oči pred tom surovom istinom i ne žele da se sučele sa njom, uprkos tome što cene divljajuju i što imamo, posle Turske, najveću inflaciju u Evropi.

U međuvremenu, uradio sam PRESEK STANJA vladavine Uzurpatora od 2012 do 2022.godine i tu emisiju je snimio BALKAN INFO u trajanju od skoro dva sata. Imate, dakle, priliku da na tom internet kanalu pogledate tu emisiju. Napominjem, da sam još 2017.godine uradio, tada je domaćin bio HELMCAST, presek finansiskog stanja, nakon pet godine vladavine Uzurpatora, gde sam jasno pokazao da se država nenormalno zadužuje, da imamo na sve strane deficite, da privrednog rasta nema, da se rasprodaju prirodna bogatstva, da uvozni lobi ubija domaću proizvodnju, da inflacija značajno raste, da je siromaštvo sve veće i da će Srbija, ukoliko nešto hitno ne promenimo, ukoliko ne skinemo sa vlasti sumanutog Veleizdajnika i njegov kriminalni režim, sigurno da doživi bankrot.

Nažalost, gospodo drugovi, građani Srbije su, kako to već biva od 1984.godine, ostali potpuno ravnodušni na sva moja upozoravanja i konkretne dokaze sigurne ekonomske propasti, tako da smo danas ušli u zonu bankrota. Dolazak ekonomskih ubica iz MMF-a i njihova faustovska pomoć od 2,45 milijardi evra, samo su dokaz kakva nas tragedija čeka u narednim mesecima.

Ko upadne u vampirske kandžej MMF-a nalazi se u opasnom smrtonosnom zagrljaju. Ministar Plagijator je izneo podatak da nam dospeva sledeće godine 4,6 milijardi evra glavnice za vraćanje, gde 67% otpada na unutrašnji dug, 10 % obaveze prema Svetskoj banci,Evropskoj investicionoj banci i drugim međunarodnim finansijskim institucijama, dok je 16% duga bilateralni ugovori.

Šta je sa dugom prema Kini od 4 milijarde evra, koga Kinezi traže da im se vrati? To su dugovi koji se sakrivaju na poziciji Stranih direktnih investicija, koje nisu nikakve investicije, nego kreditna zaduženja, koja treba da prikruju ukupnu zaduženost Srbije.

Ako znamo da ove dospele dugove treba da uvećamo za budžetski decicit od 2,4 milijarde evra, dugove na poziciji nepreneti PDV izvoznicima – 3 milijarde evra, kamate koje mora da plati država, kompanije i građani -3,1 milijardi evra, onda su to ukupne obaveze u sledećoj godini od – 17,1 milijarda evra. Vlada Srbije je usvojila predlog budžeta za 2023.godinu, gde su određeni ukupni prihodi u iznosu od – 1.843,4 milijarde dinara ili -15,73 milijarde evra i novi budžetski deficit od 264 milijarde dinara ili – 2,25 milijardi evra. Tako se povećava iznos potreban za funkcionisanje države na – 19,35 milijardi evra.

Kako ćemo sve te obaveze da ispunimo, kada su budžetski prihodi svega – 15,73 milijarde evra? O tom ključnom pitanju javnost ne raspravlja. To ključno pitanje usvajanja budžeta za sledeću godinu, gde treba da se vodi najveća politička rasprava u društvu, suština demokratije se ogleda upravo u tome donošenju i kontroli izvršenja budžeta, postaje u totalitarnom režimu kulta ličnosti potpuno nevažno pitanje za javnost. Sve je drugo važnije, nego pitanje budžeta, životnog standarda, inflacije, plata, penzija i budućnosti Srbije. Prosto je neverovatno kako je Uzurpator uspeo da zavede čitavu javnost, da joj nametne potpuno druge nevažne, besmislene, glupačke teme i da sakrije svaku ovakvu razornu kritiku njegovog razbojničkog režima.

Znate da pišem i govorim otvoreno, slobodno, iskreno i stručno, da poštujem samo autoritete koji su se dokazali u struci, na delu, svojim požrtvovanim, poštenim i marljivim radom, dobre ljude koji vole Srbiju i hoće svojoj državi i narodu da pomognu, ali, moram da vam priznam, da sam zapanjem tim nemarom naših povodljivih građana, neodgovornosti, zatvaranjem očiju pred nevoljom koja nam je ušla u kuću, kao da se radi o nečijoj drugoj ,tuđoj državi i nečijoj drugoj, neprijateljskoj sudbini. Izgleda kao da više nikoga Srbija uopšte ne zanima i kao da nas ne zanima ni sudbina naših potomaka.

Bitno je da mi mirno i udobno proživimo naše podaničke živote, a naši potomci neka rešavaju svu nesreću koju smo im mi ostavili. Prosto je neverovatno koliko smo postali sebični, kukavni i mekušasti. Odakle to dolazi? Mišljenja sam da to dolazi iz usvojenog – potrošačkog konformizma. Špengler taj nedostatak otpora vezuje sa propast Zapadne civilizacije koja je imperijalna, osvajačka, sebična, pohlepna i narcisoidna, koja interes pojedinca postavlja iznad interesa zajednice, koja je proglasila da je Bog mrtav i da je visina profitne stope jedino merilo svih vrednosti, koja se okreće u svom začaranom materijalističkom krugu zadovoljenja svojih prohteva, ličnih želja, ambicija, karijere i nagomilavanja zemaljske moći kako bi se ispunio sve prazniji, besmisleniji i promašeniji život.

Šoping molovi su postali hramovi ljudske gluposti, sportske hale su arene za zamajavanje porobljenih masa, televizori su sprave za kontrolu ljudskog ponašanja, društvene mreže psihijatrijske klinike za lečenje frustracija porobljenih i uplašenih podanika, koji su umislili da se oni nešto pitaju i da nešto odlučuju, dok ponizno kleče pred Kapitalom i Interesom, nudeći se da mu služe i da tako mirnije i konfornije prežive okupaciju okrutnog korporativnog fašizma.

Žrtvovanje se obesmišljava. Sprda se sa najvećim duhovnim vrednostima. Stvara se zombirana podanička masa, koja radosno kupi mrvice sa bogatih trpeza. Tračevi postaju mentalna razmrdavanja za lakše preživljavanje ropstva. Nezadovoljstvo se prikriva raznim perverzijama. Promašeni život se zatrpavaju svakodnevnim banalnostima.Agresivno ponašanje postaje savremena kob civilizovanog čoveka Zapada. Špengler kaže da takva civilizacija neminovno mora da propadne.

Mora da propadne jer je civilizacija usmerena na ekspanzivni imperijalizam prema spoljnom svetu, dok kultivisani čovek poseduje energiju prema izgradnji svog unutrašnjeg sveta. Kultivisani čovek, dakle, gradi zajednicu, dok civilizovani čovek porobljava druge. Bespomoćni strah,sveti zazor, duboka napuštenost, tuga, seta, mržnja, zavist, pakost, pohlepa, sebičnost, egocentrizam i podmuklost, sva ta osećanja se spajaju u tupu neodlučnost i pokoravanje.

Gledaj sebe! Ćuti, može da bude gore! Postaje poklič malograđanerskog sveta.Cico, maco, kuco, dušo, ljubavi! Svi balave iste frazetine, dosadne i glupe, lažne i izveštačene, dok se međusobno ogovaraju i smišljaju neke nove podlosti.

Putovanja, recimo, nisu više želja da nešto iz drugih kultura vidiš, naučiš, saznaš i usvojiš, kako bi gradio svoj unutrašnji kultivisani svet, nego su putovanja postala marketinška pokazivanja, mačenja, hvalisanja i sladunjava kočoperenja na društvenim mrežama, dokaz, pred onima koji ne mogu to sebi da priušte, da ste uspeli i da drugi mogu samo da vam zavide. Ako to što jedemo, oblačimo, obuvamo, vozimo, posedujemo i što možemo sebi da priuštimo nije bilo na društvenim mrežama, ako se to nije ogolilo do perverzije i pokazalo pred drugima, makar to bili i najintimniji trenuci iz vašeg života, onda se to nije ni dogodilo.

Ne postoji. Nezadovoljan je porobljeni čovek, jer ne može da se naslađuje svojim materijalnim uspehom. A, Srbija? Kakva, bre, Srbija?!? Koga intersuje Srbija?!? Narod je stoka! Raja! Marva!Krezub! Nepismen! Pokvaren! Narod razume samo bič, ubeđivao me je devedesetih godina jedan Miloševićev tajkun, japijevac, koji se klanjao banditima sa Vol Strita. Bič i udri marvu, vikao je taj zlikovac, zakrvavljenih očiju.

Spreman da bičuje i privatizuje! Srbi ne znaju da upravljaju sobom i treba nam EU okupator, tutor i nadzornik, briselski komesar, papagajski krešte u glas autošovinisti, malograđaneri palanačkog duha, koji parazitiraju čitav radni vek na budžetu tog grbavog srbskog naroda, koga mrze i koga se stide, ponavljajući ratne pokliče naših vekovnih neprijatelja. Slušam i čitam već čitavu deceniju te vickaste zajebante, sve od Milana Str.Praunuka Protića, preko mucavog pijandure Basare, pa do uspaljenog profesora Zeca, kako zamajavaju javnost svojim neduhovitim dosetkama, pošalicama i doskočicama, jer nemaju nikakva originalna rešenja, ne znaju šta treba da se radi u ovakvoj nametnutoj nacionalnoj tragediji, brane svoj osvojeni konformizam veličanjem okupacije, pričajući gomile gluposti o društvenim pojavama o kojima, zapravo, pojma nemaju.

Slušam ih kako blebeću, brabonjaju i mrsomude o evropskim vrednostima, evropskoj civilizaciji, napretku i progresu Zapada, dok blate naš narod, našu hiljadugodišnju istoriju i tradiciju, rugaju se našim zatucanim duhovnim vrednostima, vređaju naše velikane, klanjajući se u kniks poklonu pred multinacionalnim korporacijama i neoliberalnim kapitalizmom.

Ti autošovinistički mediokriteti ne shvataju, jer nikada nisu jedan evro zaradili na svetskom tržištu, da su zapadne vrednosti propale, da je neoliberalni kapitalizam bankrotirao i da agresivni američki korporativni fašizam pokušava da čovečanstvo ogradi u digitalne koncentracione logore, kako bi zadržali svoju svetsku dominaciju, opljačkani kapital i političku moć.

Na drugoj strani naše žalosne javne scene, postoje estradne srpske patiJote, salonsko-slavski konformisti, pravoslavšćujuće dogmate, akademici dobitnici Sedmojulskih i AVNOJ nagrada, konvertiti, narcisoidni egocetrici, profesionalni Srbi, VelikoSrbi, Bot – kani, netalentovane poete, književnici i filmski pregaoci, koji veličaju nezaklano Srpstvo i vešto prazne budžet u svim totalitarnim režimima, izbezumljeni profesori univerziteta u nacionalnom teranju, rusofili koji ništa ne znaju o Rusima i ruskom svetu, jer ništa nisu ni čitali, koji čekaju da Putin pobedi na izborima u Srbiji kako bi oni dobili zasluženo ordenje, diplome, nacionalne plate i penzije, te čitava bulumenta aktuelnih HAPPY blebetala, koji svrašavaju kada se upale nacionalne kamare,ne shvatajući da su izmanipulisani i da dobrovoljno podržavaju totalitarni sistem.

Oni nastupaju uživo, ali nemaju muda da se osmele i kažu, da ih čitava javnost u Srbiji može da čuje, da je rat u Ukrajini za nas svakako važan i da mi očekujemo da Rusi ponovo poraze nacizam u Ukrajini, kako bi spasili sebe, nas i čovečanstvo od narastajućeg američkog korporativnog fašizma, ali da mi, Srbi, građani Srbije, treba da gledamo kako da se sami izbavimo iz naše nacionalne tragedije, da ne čekamo više nikoga, kako da srušimo Uzurpatora i njegov kriminalni režim, jer je potpuno jasno da je Srbija okupirana, da gubimo teritorije, stanovništvo, da je država bankrotirala, da će dugovi da nas udave, da inflacija postaje trocifrena, da životni standard drastično pada, da će dinar da propadne, da neće biti plata i penzija i da je za vladavine Uzurpatora 550.000 ljudi napustilo zemlju, 450.000 ljudi više umrlo nego što se rodillo i da imamo manje 110.000 penzionera.

Niko od tih estradnih, nezaklanih Srba što su danas namerno pušteni da ratuju po režimskih televizijama, sve Pekićevi generali ili srodstvo po oružju, mada ne znaju da drže pušku u ruci i nisu bili na ratištima, zapenili su da nam objasne dešavanja na ratištu, ali niko od tih heroja naših režimskih medija ne sme nijednu jedinu reč da zucne o našoj današnjoj tragediji. Zašto?

Zato što su – konformisti! Zato što gledaju samo svoje interese. Sve što javno rade je u njihovom ličnom promovisanju . Zar to, braćo i sestre, nije sramno? Zašto se onda čudimo što nam je narod apatičan, razočaran i što nikome ne veruje, kada je naša inteligenicija, bez obzira da li je autošovinistička ili estradno patiJotska, izdala svoj narod. To je jedina istina.

Naš narod nije kriv. Kriva je podanička i konformistička naša inteligencija. Čast, naravno, izuzecima. Kojih, na svu našu sreću, još uvek ima. I koji moraju da budu seme za rađanje naše nove elite. Ako hoćemo da se oslobodimo okupacije i spasimo Srbiju, što je najvažniji životni zadatak naše generacije, sve ostalo što radite je potpuno besmisleno, onda moramo da izrodimo našu novu elitu.

Ona mora da nastane iz utrobe našeg porobljenog naroda. Ona mora da se uzdigne iz ove naše nacionalne tragedije. Duboko verujem da je to moguće i da će se to da dogodi u narednim mesecima. Zato i pišem ovako otvoreno.

Znam da ću se zameriti mnogima, koji sebe smatraju elitom, ali neko mora, na liniji ljudskog dostojanstva i rodoljublja, da otvoreno progovori o onima koji su izdali svoj poziv i svoj narod. Dosta više laži, zabluda dodvoravanja i prenemaganja.

Neka naša dela govore umesto nas. Pozivam sve one, koji se nisu prepoznali u izdaji inteletualaca, da nam se priključe. Problem je veliki, nema mesta sujeti. Ima mesta za sve koji vole Srbiju. SMRT KONFORMIZMU, SLOBODA NARODU!

SHARE