Početna Sadržaj Reagovanja KONFLIKTI

KONFLIKTI

2788
0
SHARE

Kako rešavati konflikte na tržištu?

Studenti uče iz knjige svetskih neoliberalnih ekonomista.
Poglavlje se zove – Eksternalije.
Da li znate šta su to – eksternalije?
Ne znate. Nemojte da se uzbuđujete. Većina ekonomista isto ne zna.

Definicija glasi – Eksternalije su nekompenzovan uticaj postupka neke osobe na dohodak neke druge osobe.
Da li vam je ovo jasno?
Nije.
Nemojte se uzbuđivati. Savremeni ekonomisti pišu da ih niko ne može da razume.
Prevodim.
Investitor napravi fabriku kože i zaposli sto radnika. Fabrika izbacuje prljavu vodu od kože u reku i zagađuje okolinu. Dolazi do pomora ribe, stradaju biljke i ljudi u obližnjem gradu se razboljevaju od teških bolesti.

E, to što ta fabrika i njen vlasnik rade, kako bi se ostvario profit, to je negativna eksternalija.
Pozitivna je kada svi imaju koriste iz toga.

Sada vam je jasno.
Ekonomisti namerno upotrebljavaju nove kovanice. Tako ispadaju pametniji i stručniji. Postaju nedodirljivi i niko ne sme ništa da ih pita. Za to vreme, društvo propada.

Individualna rešenja za eksternalije
Kouzova teorema.
Nazvana po britanskom ekonomisti Ronaldu Koauzu.
Prema ovoj teoremi, ako privatna lica mogu da pregovaraju o alokaciji resursa bez troškova, onda će individualno tržište uvek rešiti problem eksternalije i efikasnu alokaciju resursa.

Može prevod?

Evo prevoda.

Pera i Vasa su komšije. Kulturno se javljaju jedan drugome kada se sretnu. I ništa više. Ne piju kafe zajedno i ne razgovarjo o politici.

Pera ima psa u stanu. Pas se zove Bek. Vasa nema psa. Perin pas je nemiran. Pera mu je dozvolio da laje do kasno u noć. To se ponavlja svake večeri. Vasu to nervira. Vasa rano ustaje i mora rano da legne. Perin pas mu smeta da zaspe. Razbije mu prvi san. Onaj trenutak kada treba da utone u san. Tada pas počinje da laje. Kao u inat. Vasa mora da ustane i da zapali cigaretu da  bi se smirio. Ode na internet i pregleda poštu. Pročita vesti. Zapali još jednu cigaretu i onda ode da spava. Ponoć je  već odavno prošla.

Ujutru ustaje neispavan. Nervozan je i razdražljiv čitav dan. Koncentracija mu pada i nije produktivan na svom poslu.

Pera ostvaruje korist time što ima psa, ali Bek izaziva negativnu eksternaliju koja se odražava na Vasu. Hronično je neispavan, više puši, više noću troši struje, na poslu je manje produktivan, a u vožnji je sve nesigurniji.

Kako rešiti ovaj problem?

Kouzova teorema kaže – ako korist prevazilazi trošak, onda je efikasno rešenje da Pera zadrži svog psa i da se Vasa pomiri sa lajanjem. Međutim, ako trošak prevazilazi korist, Pera treba da se otarasi psa.

Individualno tržište će samo doći do rešenja.

Tako tumače neoliberalni ekonomisti.

Šta to konkretno znači?

Prema ovoj teoriji, ako Vasa ponudi Peri svotu novca da se otarasi Beka i ako je ta svota novca veća od koristi koju Pera ima da zadrži psa, onda su oni rešili problem.

Kako to u praksi izgleda?

Ako Pera ima korist od držanja psa 500 evra, a Vasa je izračunao da su njegovi troškovi zbog lajanja tog psa 800 evra, onda Vasa treba da ponudi 600 evra da se Pera oslobodi svog psa. Pera će to da prihvati. Poboljšava se položaj obe strane, kažu neoliberali, i ostvaruje se efikasan ishod.

Pera je zaradio 100 evra, Vasa je smanjio svoje troškove za 200 evra.

Divno!
Svi su ostvarili korist i profitirali.

Drugo rešenje, prema Kouzovoj teoremi, počinje od toga da Vasa nazove komunalnu policiju, prijavi komšiju Peru i da komunalna policija odluči da Pera mora da se oslobodi psa.

Koje je sad rešenje?

Pera može da ponudi novac Vasi, kako bi mogao da zadrži Beka. Vasa će prihvatiti ponuđeni novac, ukoliko je njegova korist iz ovoga veća od njegovih troškova. Ako je procenio da su mu troškovi 800 evra, onda Pera mora da ponudi najmanje 900 evra, kako bi Vasa pristao da Pera zadrži psa.

Divno!
Svi su ostvarili svoje koristi i profitirali.

Zaključak, neoliberalnih talibana, novac sve reševa na tržištu.
Sam! Samo pustite da akteri istrguju oko cene.

Da li je to baš tako?

Pogledajte film NEPRISTOJNA PONUDA.
Iz toga filma se može mnogo toga naučiti, ako neko želi da uči.

Vratimo se komšijama Peri i Vasi.

Problem kod neoliberalnih fundamentalista što oni smatraju da se korisnost može izraziti u svim robama i svim ODNOSIMA, pa se onda mogu praviti efikasni dogovori.
To, na svu sreću po čovečanstvo, nije tako.

Robe se mogu izraziti novčanim vrednostima, ali kod odnosa to je mnogo teže.
Objasniću.
Ako je Pera kupio psa zato što živi sam ili mu je to kćerka tražila, onda nema tog novca koji će prelomiti kod njega da se oslobodi Beka. Jednostavno, taj pas nešto znači u njegovom životu i životu njegove porodice. Radost koju Bek pokaže Peri, kada se on vrati sa posla, ne može se novčano izraziti. Peri to svakodnevno radovanje više znači, nego da mu neko pokloni neki novac. Pera je, recimo, shvatio da mu se jedino u životu raduje pas kada ga vidi i to mu vraća veru u život.

Nema , dakle, tog novca na koji će Pera pristati da  bi se otarasio Beka, jer ne želi svojoj kćerki da nanese bol. Bol njegove kćerke i suze su novčano nemerljivi.

Problem kod neoliberalnih ekonomista što oni to ne žele da razumeju. Hladni i bezosećajni, proračunati, sebični, nemilosrdni i otuđeni, gledaju na svet oko sebe  kao na novčane transkacije. Odnose u društvu regulišu na osnovu transakcionih troškova. Neki odnosi se mogu tako regulisati, ali većina odnosa ne može.

To je dobro za opstanak ljudske civilizacije.

Postoji još dosta problema u ovom predlogu za rešavnje odnosa između komšija.
Recimo, Pera je koristoljuljubiv. Nije vezan za svoga psa.Kada mu Vasa ponudi 600 evra da se oslobodi psa, on će to prihvatiti. Zarađuje 100 evra. Pošto je koristoljubiv, shvatiće da može napravi dobar biznis. Kupiće psa za 300 evra i Vasi će tražiti 600 evra da se oslobodi novog psa. Tako će da zaradi 300 evra. Kada i ta transakcija prođe, onda će kupiti ponovo psa. Pošto je sada pas za njega roba, tražiće da kupuje što jeftinije. Tako smanjuje kupovnu cenu i povećava svoj profit.

Pera je sebi obezbedio posao sve dok Vasa plaća.
Kada  Vasa poludi i prestane da plaća, onda Pera može da uzme psa iz inata. Samo da nervira komšiju Vasu.

Drugo ponuđeno rešenje neoliberalnih teoretičara, da Pera plati Vasi 900 evra kako bi zadržao psa je takođe problematično.

Šta ako Vasino noćno bdenje i loše osećanje u toku dana nema cenu?
Kako nema cenu?
Jednostavno, Vasa želi da ima svoj mir. Želi da utone rano u svoj prvi san. Nikakav novac od Pere ne može da mu nadomesti taj osećaj bezbrižnosti.
Šta onda?
Imaju li neoliberalii odgovor na to?
Nemaju.

I još jedan problem u ovom drugom slučaju. Ako je Vasa koristoljubiv i uzme tih 900 evra, šta ako on mesečno traži taj iznos? Šta ako počne da reketira Peru? Ukoliko  Vasa radi kod nekog privatnika za 500 evra, njemu se isplati da ga Pera plaća svaki mesec minimum 500 evra i da on ne ide na posao rano ujutru. Ne mora da se muči. Spavaće preko dana. Imaće mnogo više slobodnog vremena za sebe. Može, kao dobar komšija, da ponudi Peri da mu ponekad i izvede psa u šetnju. Kažem, ponekad, da se Pera ne bi navikao na tu uslugu koju ne mora da plati.

Izneo sam plastično suštinu moje kritike neoliberalnih ekonomista.
Ljudi nisu roba.
Ljudski odnosi nisu tržišni odnosi.
Ne može se čovek da svede na svojju upotrebnu vrednost na tržišzu.
Novcem se ne može sve kupiti.
Novac jeste sredstvo, ali nije cilj u ljudskim odnosima.

Postoji nešto što je daleko iznad novčanih tokova.
Nešto što novac ne može da dosegne.
Čuvajmo to.
Ako to izgubimo, prestejemo da budemo ljudi.

Budimo ljudi!

Beograd 23.09.2014

SHARE