Početna Sadržaj Komentari Konfiskacija imovine

Konfiskacija imovine

983
0

Milovan Brkić je jedini slobodni novinar u Srbiji. Milovan Brkić je jedini nezavisni novinar. Redakcija nedeljnika Tabloid je jedina opoziciona novina danas u Srbiji. Svaka vam čast, novinari! Kada neki hroničar bude istraživao naše doba, istinu će jedino moći da sazna iz vaših tekstova. Prvi koji su se usudili da nešto otvoreno napišu o najvećem tajkunu Miškoviću, prvi koji su se osmelili da ga otvoreno prozovu i navedu njegova zlodela, prvi koji su otvorili to zabranjeno mesto, prvi koji su napali najveću pošast danas u državi su novinari Tabloida. Kapa dole! Imate sve moje simpatije.

Ukoliko istrajete i nastavite dalje, pridobićete i moje divljenje .Posle toliko godina zavere ćutanja, vi ste, napokon, prvi list koji se osmelio da piše o fenomenu Mišković. Zašto ostali mediji ćute? Zašto ćute političke stranke?Zašto ćute nezavisni analitičari i nevladine organizacije? Zašto ćute intelektualci? Na kraju, zašto ćuti pokradena, osiromašena i ponižena Srbija?

Čega se svi oni plaše? Zar Mišković stvarno ima takvu moć? Otkud tolika moć? Da li ona dolazi iz količine nagomilanog kapitala? Zar to može da ućutka kritičku javnost u Srbiji? Zar je Mišković danas moćniji od Miloševića nekada? Sećate li se kako smo na početku 1988, doduše samo nas nekolicina odvažnih bilo, napadali Miloševića i kako smo opominjali javnost u Srbiji kakva se nevolja nadvila nad državom? Sećate li kada smo godinu dana kasnije otpočeli formiranje opozicije kakvi su tekstovi objavljivani o Miloševiću? Gde nestade ta kritička javnost? Gde se otupiše oštra pera našeg novinarstva? Zašto danas niko ne sme da napiše analitički članak o najvećem tajkunu i njegovoj imperiji? Čega se bojite, gospodo novinari? Zašto strahujete, gospodo analitičari? Kakva je to demokratija u kome postoje nedodirljivi i zaštićeni pojedinci? Čime vas je on toliko zadužio da zatvarate oči pred sramnom činjenicom da se njegovo bogatstvo sve više uvećava?

Kako to da on postaje sve bogatiji u državi gde se siromaštvo geometrijskom progresijom uvećava? Otkud toliko bogatstvo? Zašto se to ne istraži i saopšti javnosti? Zašto institucije sistema, koje su plaćene od poreskih obveznika, profesionalno ne obavljaju svoj posao i utvrde kako se bogati ovaj svemoćni tajkun?

O fenomenu Miškovića govorim već dugo godina. Pošto mi je dobro poznato kako je nastao i kako je nagomilavao kapital, izneo sam to u jednom intervju novinama i već tri godine se vodi sudski spor zbog navodne moje klevete, jer sam otvoreno izneo svoje stručno mišljenje. Vraćaju li to tajkuni ponovo delikt mišljenja u našu sudsku praksu? Ostaje nam da vidimo kako će sud presuditi u ovom nadasve interesantnom sporu. Naročito me interesuje kako će stručna javnost reagovati? Hoće li moje kolege ekonomisti obrukati, po ko zna koji put, našu profesiju? Hoće li esnafska udruženja ekonomista stati u moju odbranu? Hoće li privrednici reći istinu o Miškoviću i njegovoj imperiji? Istinu koju mi ogorčeno pričaju u našim poslovnim razgovorima.

Kako je moguće, gospodo kolege privrednici, da Mišković ima toliki kapital? Zašto vi nemate toliki kapital? Da li ste vi lenjiji od Miškovića? Da li je on pametniji od vas? Da li je Mišković pre vas krenuo u privatni biznis? Pre mene nije. Znam ga kada ništa nije imao. Znam ga kada je u Kruševcu stajao mirno pred partijskim sekretarima. Znam kako je došao u Beograd i kako je počeo. Svi znamo u kojoj garsonjeri je stanovao. Znamo u čijem stanu je bio. Znamo čiji je potpredsednik vlade bio. Gledao sam kako mirno stoji i kako se trese pred Despotovim kućnim poverenicima.Gledao sam kako ga ponižavaju i vređaju. Isti oni koji danas ćute.

Neka ti osioni izađu i kažu narodu istinu. Otkuda toliko bogatstvo? Da li se može za 15 godina stvoriti 1,5 milijardi dolara, kako je objavio jedan poljski list njegovu današnju imovinu? Da li je moguće svake godine praviti profit od 100 miliona dolara? Kako je to moguće? Na kojim poslovima se pravi toliki profit? Zašto vi ne pravite taj profit? Na sva ova pitanja, srpska javnost traži odgovore. To što Miškovića ogovarate po poslovnim ručkovima i privatnim večerama, to je vaš lični kukavičluk? Zašto mu zavidite? Zašto to ne kažete javno? Zašto lideri političkih stranaka o tome ne govore? Otkud tolika zavera ćutanja?

Evo, Tabloid je prvi povukao veliki potez i počeo je da razbija taj mistični i magleni veo, da upotrebim dobro znanu marksističku frazu socijalista, koji se podigao oko Miloševićevog tajkuna. Zašto Miloševićevi saborci ćute? Zašto socijalisti ne priznaju kako su stvarali kapitalistu? Šta kriju? Zašto Miloševići partijski sledbenici ne otkriju pravu istinu o Miškoviću? Gde su oni visoki činovnici despotskog režima koji su tvrdili da čitava dokumentacija postoji pothranjena u arhivima policije? Gde je ta dokumentacija? Zašto se ne iznese javnosti na uvid ? Zar svi arhivi nisu otvoreni? Ko sprečava otvaranje? Zašto?

Dok se odgovori ne pronađu za sva ova pitanja ne možemo krenuti napred. Nije bilo lustracije. Nema ni katarze. Katarze ne može biti dok se sva istina ne objavi. Predlažem da sve javne ličnosti prođu finansijski rendgen. To znači da se ispita njihova imovina od 1988 do 2006. Profitna stopa neka se uzme najveća – 30% godišnje. Sve što pretekne iznad tog procenta, država mora da konfiskuje. Tako će se napuniti penzioni, socijalni i zdrastveni fondovi. Tako će se stvoriti početni kapital državne Banke za razvoj. To je pravi početak. Nema nedodirljivih. Pravila igre se postavljaju za sve. Treba nam nacionalni konsensus. To je bolje rešenje, nego socijalna revolucija na ulicama.

Objavljeno u listu Tabloid broj 114, 2. novembar 2006. pod naslovom „Svi kroz rendgen!“