Šuplji optimizam umesto novca
Prvi ministar srbijanskog kabineta izjavio je da će “zahvaljujući dobroj volji Miroslava Miškovića, Srbija naplatiti porez na kapitalnu dobit od 10 odsto od prodaje Delta Maksija”. I dok veseli Mirko u maniru lošeg političkog klovna seje iluzije u koje više ni decu ne može da ubedi, stručnjaci upozoravaju da se lako može dogoditi da državni budžet ne dobije ni prebijene pare od iznosa dobijenog “prodajom veka”
Rekonstruisani premijer Mirko Cvetković izjavio je da će Srbija i njena ekonomija od prodaje Delta Maksija direktno dobiti oko 550 miliona evra. Veseli Mirko je naglasio da će, prema informacijama kojima raspolaže, tom sumom biti podmireni dugovi dobavljačima, ali i bankama, ističući to kao veoma značajnu direktnu finansijsku injekciju za srpsku ekonomiju i ceo sistem.
On je objasnio da je pre te transakcije Delta maksi bio u vlasništvu strane kompanije i da bi, da je ostalo tako, Srbija ostala bez poreza na kapitalnu dobit jer bi se radilo o prodaji jedne strane kompanije drugoj.
“U ovom slučaju je to premešteno ovde i plaćen je porez ovde, mislim da je to gest dobre volje i verovatno je to pozitivna reakcija na ono što je predsednik Tadić govorio o potrebi da se ovde plati porez”, kazao je Cvetković.
Međutim, prema navodima beogradskih medija, u budžet Srbije od poreza na prodaju Maksija grupi Delez, možda neće ući ni jedan dinar, iako se prethodnih dana spekulisalo da će država zaraditi čak sto miliona evra.
Prema važećim zakonima, osnovica za porez na kapitalnu dobit određuje se na osnovu odnosa između nabavne i prodajne cene (u slučaju Maksija između uloženog i zarađenog).
Delta će se najevrovatnije obratiti poreskoj upravi sa zahtevom za određivanje poreza na kapitalnu dobit, nakon čega će poreski inspektori uporediti koliko je uloženo u Maksi, a koliko dobijeno prodajom, na osnovu čega će odrediti koliko će novca kompanija Delta morati da uplati u državnu kasu.
Ukoliko se ispostavi da su ulaganja bila veća od 932 miliona evra, koliko su Belgijanci platili Maksi, poreznici će konstatovati takozvani kapitalni gubitak, pa se u budžet neće sliti ni dinar.
Koliko je tačno uloženo u Delta Maksi nije zvanično poznato, ali na osnovu podataka koje je Delta saopštavala prethodnih godina i zvaničnih izveštaja o poslovanju iz Agencije za privredne registre u ovu kompaniju uloženo je oko 800 miliona evra. Kako je preneo antikoruptivni sajt Pištaljka, oko 300 miliona evra je uvoženo u širenje prodajnog lanca u zemljama regiona, 300 miliona je iznos duga koji se ne oporezuje, za oko 50 miliona evra su kupljeni C market i Pekabeta, dok je po podacima APR iz 2009. godine, za koju postoji finansijski izveštaj, u ovu kompaniju uloženo oko 150 miliona evra.
Prema gruboj računici, osnovica za porez bi bila oko 130 miliona evra, što praktično znači da bi u državnu kasu bilo uplaćeno oko 13 miliona evra. Ipak, ukoliko se ispostavi da je veći iznos uložen u Maksi država neće dobiti ništa. U najboljem slučaju iznos koji će po milosti gazda Miška biti dodeljen državi biće daleko ispod prenaduvanih 100 miliona evra.
Uprkos prostoj računici, premijer Cvetković očekuje da će posle dolaksa belgijskog Deleza, Delta maksi i potrošači biti na dobitku jer će doći do novog zapošljavanja, većih plata, ali i nižih cena. Srbija će postati raj na zemlji u kojem niko neće morati ništa da radi, a besposleni i prebogati građani će svoje obilno slobodno vreme trošiti u beskrajnim šoping turama u Deltinim objektima.
