Četiri petine preduzeća prodatih na javnim aukcijama kupila su domaća fizička lica. Matematika kaže da su građani Srbije na do sada održanih 187 aukcija potrošili 47,5 milijardi dinara ili više od pola milijarde evra. Ko su novi vlasnici srpskih firmi i u čije su ime oni nastupali na aukcijama, pitanje je na koje najčešće nije lako dati odgovor.
Suprotno očekivanjima, imena najvećeg broja kupaca na aukcijama nisu poznata široj javnosti. Tako se, na primer, o Dušanu Dunjiću iz Vrnjačke Banje, rekorderu sa sedam preduzeća kupljenih na aukcijama, zna jedino da, osim srpskog, ima i državljanstvo Švajcarske, gde je dugo radio. U Srbiju se vratio po započinjanju procesa privatizacije u koju je do sada uložio više od 110 miliona dinara (1,38 miliona evra), a uglavnom je kupovao firme iz kraljevačke regije. Najviše novca – 51 milion dinara – Dunjić je platio za GP „Rad“ iz Vrnjačke Banje.
Međutim, kakva će biti njegova sudbina, kao i sudbina kupljenih preduzeća, ostaje da vidimo, jer je on trenutno u pritvoru. Kako se moglo čuti, navodno zbog utaje poreza.
I među kupcima koji su po pet puta pobeđivali na aukcijama samo jedan je poznat široj javnosti. Reč je o šefu vladinog Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i vlasniku kompanije „ABS holding“ Nenadu Popoviću, koji je na aukcijama kupovao isključivo firme izdvojene iz nekadašnjeg „Minel holdinga“. Za četiri firme koje je kupio kao fizičko lice i jednu gde je nastupao ispred konzorcijma zaposlenih, Popović je izlicitirao ukupno 577,8 miliona dinara (7,2 miliona evra). Zašto je Popović, iako vlasnik kompanije koja samo u Rusiji zapošljava nekoliko hiljada ljudi, na aukcijama nastupao kao fizičko lice? Odgovor je jednostavan: po Zakonu o privatizaciji, pravna lica kupci na aukcijama plaćaju odjednom i u celosti, dok fizička lica imaju mogućnost plaćanja u šest godišnjih rata. Prevashodno iz tog razloga kao fizička lica kupci na aukcijama se pojavljuju i drugi poznati biznismeni. Prema nezvaničnim informacijama koje su nam potvrđene iz više izvora, između ostalog i u Agenciji za privatizaciju, poznati često na aukcijama učestvuju preko posrednika, ljudi koji ne kupuju za sebe već za druge. Filip Cepter, najbogatiji Srbin na rang-listi poljskog „V’prosta“, jedan je od biznismena za koje se veruje da na aukcijama nastupa preko Mirka Rašića, zemljaka i dugogodišnjeg partnera koji je na aukcijama kupio pet preduzeća, potrošivši 289,7 miliona dinara (kupio „Jugometal“, „Hidrotehnika-Beogradgradnju“, preduzeće „Kultura“…).
Sumnju u kupovinu preko posrednika izaziva i priličan broj aukcija na kojima su anonimni pojedinci pobeđivali moćne firme i biznismene. Kao junaci u borbi sa Golijatom posebno su se proslavili Slobodan Šćekić koji je Poljoprivredno dobro „Sloga“ iz Kaća ugrabio ispred nosa „Delta M“, Rodića, Matijevića i Mileta Dragića, kao i Goran Stanarević koji je na licitaciji za beogradsku „Pro muziku“ pobedio „Delta sport“, Madlen Cepter, „Zekstru“ i, kako piše na sajtu Agencije za privatizaciju, „maloletnu Danicu Karić“.
Među onima koji su po pet puta pobeđivali na aukcijama su i beogradski privrednik Miloš Ljujić, najpoznatiji po kupovini hotela „Srbija“ za koji je platio 250 miliona dinara, i Đura Obradović, koji je za Poljoprivredni kombinat „Budućnost“ iz Dobanovaca platio čak 470 miliona dinara.
Inače, poljoprivredna dobra ubedljivo su na prvom mestu po postignutim cenama. Najsvežiji primer je poslednja aukcija u Novom Sadu, jedna od najdramatičnijih do sada. Nakon žestoke bitke sa Zoranom Matijevićem, sinom vlasnika Mesne industrije „Matijević“, biznismen iz Bačke Topole Mile Jerković za Poljoprivredno dobro „Bačka“ iz Sivca (ima više od 3.500 hektara zemlje) platio je čak 1,15 milijardi dinara (preko 14 miliona evra). Nakon aukcije, Jerković, koji je vlasnik desetak firmi („Topolatrans“, „Autobanat“, Srem ekspres“…), rekao je da očekuje da će cena jednog hektara po ulasku Srbije u EU premašiti 5.000 evra.
Branislav Krivokapić
Blic 20.11.2006.
