Početna Tekstovi i kolumne Svedok Ko je prevarant?

Ko je prevarant?

1967
0
SHARE

Pisali su mi iz Šapca Dušanka i Borivoje Eriæ, mali akcionari šabaèkog hotela ’’Sloboda’’, koji je privatizovan sredinom 2003 godine i prodat za 25 miliona dinara ili 386.670 evra. Preduzeæe je Agencija za privatizaciju procenila na 2,2 miliona evra. Meðutim, prema proceni struènog tima UMA Srbije, koga sam predvodio u proceni kapitala, šabaèki hotel je vredan 5,8 miliona evra. Prodat je za 15 puta manju vrednost i tako su mali akcionari ošteæeni za – 1,7 miliona evra. Vrednost jedne akcije umesto nominalne cene od 1.000 dinara za akciju, morala bi dostiæi 160 evra za akciju. Prilièno velika razlika, zar ne?

Ali izgleda da neki ne misle tako. Prema pisanju prevarenih malih akcionara incident se desio na proslavi Ðurðevdana koju je Demokratska stranka obeležila u otetom hotelu ’’Sava’’ uz više od 700 zvanica. Bio je tu i Predsednik Republike i predsednik demokrata. Prevareni mali akcionari su protestovali pred hotelom zato što im je oteta imovina i zato što veæinski vlasnik, uprkos tome što je jeftino kupio hotel, za 2 godine nije ispunio nijednu odredbu kupoprodajnog ugovora, otpušta radnike, zatvara hotel i ne vrši nikakva investiranja. I dok je predsednik demokrata lomio slavski kolaè u crkvi, a kasnije i tortu koju je spremio navodni gazda hotela, malim akcionarima se obratio bivši ministar za rasprodaju privrede Aleksandar Vlahoviæ koji, iznerviran njihovim prozivkama zbog promašene privatizacije, pred novinarima i televizijskim kamerama, izjavljuje da se mali akcionari èuvaju prevaranta – Branka Dragaša. To je ponovio nekoliko puta. A onda je pobegao u oteti hotel. Da se zasladi gazdinom tortom.

Gazde koji ne poštuje kupoprodajni ugovor. Ugovor koga je potpisao Vlahoviæev direktor Agencije za rasprodaju društvenog kapitala. Prema Zakonu o rasprodaji koga je osmislio i sprovodio upravo sam Vlahoviæ. Seæate se kampanje- POÈETAK ZA IMETAK? Kako to glupo danas zvuèi. Èiji je to bio poèetak za imetak? Nekoliko dana kasnije nazvao me jedan sindikalni predstavnik koji je bio prisutan sastanku demokrata u Sava centru, gde se razgovaralo o privredi. Prema njegovim reèima Vlahoviæ se oštrim reèima obrušio na mene i ponovo me pogrdno prozivao. Zahvaljujem se ovim èestitim ljudima što su mi se javili i što su spremni da ove izjave daju i pred predstavnicima javnosti. Nema potrebe. Ja im verujem. .

Nije to prvi put da su lažni reformatori i samoproklamovani eksperti nasræu na mene. Nakon mog razlaza, posle svega sto dana tranzicije, sa Ðinðiæem, otpoèela je medijska haranga protiv mene. Interesantno je da je taj linè prvi zapoèeo èovek svih sistema, sindikalni kontrolor radnièkog nezadovoljstva- M. Smiljaniæ koji, ne znam iz kojih sve pobuda, neuspešno pokušava da huška radnike protiv mene. Na sreæu, to mu ne polazi za rukom. Izgleda da æe èlanovi njegovog sindikata, koji mesecima ne primaju platu, štrajkom smeniti èoveka za sve sisteme. Nije prvi put da su tržišni fundamentalisti, koji su za èetiri godine svoje vladavine uništili 35 milijardi dolara, pogrdno govorili o meni. Pošto sam odbio Ðinðiæevo uporno navaljivanje da ostanem uz njega, rekao sam mu da nema nikakvog koncepta reformi, da se na taj naèin neæe pokrenuti umrtvljena privreda, da sprovode neuspešni koncept šok – terapije i da su ljudi koje je okupio oko sebe neznalice, diletanti, psihopate i pokvarenjaci koji æe ga , kada mu bude najteže, prvi izdati; pošto sam, dakle, sve to rekao Ðinðiæu u jednom dahu, naš dugogodišnji opozicioni odnos se gradio na mom otvorenom iznošenju mišljenja o ljudima i dogaðajima, dok je on to usvajao ili odbijao, potpuno smiren sam izišao iz njegovog kabineta uveren da æe on brzo shvatiti kakvim se opasnim i lošim tipovima okružio. .

Nažalost, nisam ni slutio kojim pravcem æe buduæi dogaðaji da krenu i ko æe izvuæi deblji kraj. Nisam ni slutio da æe ti gmazovi oko njega da ga tako krvnièki prodaju. Izveli su ga na streljanje ranjenog u nogu. Gurali su ga u smrt da bi oni danas mogli da brabonjaju o svemu i svaèemu, da bi uživali u novcu koji su oteli od graðana, tvrdeæi da ih vode u svetlu tranzicionu buduænost. Ispovesti insajdera najbolje govore o tragiènoj grešci pokojnika. Njegov telohranitelj priznaje – Ðinðiæa su izdali. Ko? Koga je izdao? Neka napokon progovore imena. Napustio sam prvi taj pogrešan koncept, jer nisam hteo da uèestvujem u kraðama i mahinacijama. Smatrao sam da samo radom, poštenjem, disciplinom, vizijom razvoja i liènim primerom možemo napraviti veliki istorijski zaokret. Graðani su to od nove vlasti tražili. Nažalost, dobili smo veliku prevaru. .

Danas je to veæini graðana potpuno jasno. Priznaju mi da sam bio u pravu. Država se nalazi u rasulu. Srbija samu sebe izjeda. Politièari su ogrezli u korupciji. Institucije su uništene. Sudije stavljene pod kontrolu novobogataša. Beda i sirotinja se širi. Nacija polako nestaje. Oni koji su izašli iz politike uživaju u ukradenom bogatstvu. Pre ulaska u politiku ništa nisu imali. Bili su nepoznati, nestruèni i bez novca. Priznajem, imali su samo strastvenu želju da uspeju. U struci njihovo mišljenje niko nije cenio. U javnosti su bili nepoznati i nepriznati. Vlast im je pomogla da se obogate. Danas su se povukli na rezervne položaje i uživaju u otetom novcu. Uèlanili su se u stranke i sakrili se iza poslanièkog mandata, uplašeni da æe, kada doðe do revizije reforme, morati da odu u zatvor zbog pljaèke i pronevere. .

Ogovaraju me i vreðaju na svakom mestu jer me se plaše. Plaše se jer znam sve o njima. Plaše se da izaðu na televizijski duel da pred graðanima rasèistimo sve nedoumice. Nakon razlaza sa Ðinðiæem, pozvao sam ga preko medija da izaðe na Prvi program državne televizije da suèelimo koncepte reformi. Tražio sam da u struènom nadmetanju suprotstavimo razlièite koncepte. Nije se usudio da otvoreno raspravimo o pravcima razvoja nakon rušenja despotije. Umesto javne debate o tipu reforme, kakvu su imale Slovenija, Estonija, Èeška i Poljska, mi smo dobili novi dogmatizam. Ideologiju vulgarnog pragmatizma. Sve što je lièno korisno proglašeno je za opšte dobro. Moral je proteran iz politike. To je bio signal prevrtaèima svih boja da se poput strvožednih lešinara obruše na sve one koji suprotno misle. Nisam mogao da mislim glavom malograðana na vlasti. Tvdio sam da je Srbija na pogrešnom putu. Lavež poltrona je oterao svaku kritièku misao. Mnogi umni i pošteni ljudi su uæutali. Atireformisti su proglašeni jereticima. Pojedini poznanici su na ulici okretali glavu od mene. Neki su prelazili na drugu stranu ulice. .

Na kraju, nas kritièare reformi su optužili za atentat. Analitièare i kolumniste. Sablja je trebala da poseèe svako drugaèije mišljenje. Ali, na oštrici sablje su se posekli oni koji su je izvukli iz korica. Tako se obistinilo ono hrišæansko naèelo da æe stradati od sablje svako onaj ko se sablje hvata. Upravo prisustvujemo vivisekciji jednog trulog režima. Potpredsednik Isakov i ministar Batiæ otvoreno prièaju i postavljaju pitanja o svemu što se radilo u vreme njihove vladavine. Lepo. Kajanje se isplati. Ali, zašto to nisu govorili tada? Zašto nisu dali ostavke? Zašto se nisu pridružili onima koji su od samog poèetka o tome kritièki govorili? Zakasnela pamet nam nije potrebna. Ispovesti insajdera razotkrivaju totalitarizam i kriminal DOS-ovog režima. Ali, niko još nije uhapšen. Tužilaštvo ne funkcioniše. Politika je postala profitabilna delatnost. Kada nema morala u politici, tada možete kupiti svakog poslanika na pijaci ljudske pohlepe. .

Ako hoæemo da krenemo napred, moramo da se proèistimo. Treba nam moralna katarza. I lustracija. Neka novi parlament i nova Vlada ispitaju šta su neki politièari imali pre Petog oktobra, a šta imaju danas. Neka ispitaju šta su imali pre privatizacije, a šta imaju danas. Zašto su navodni eksperti ušli u stranke? Hoæe li da saèuvaju imetak za poèetak? Zašto se kriju iza poslanièkog imuniteta? Zašto se eksperti iz inostranstva ne vrate na dobro plaæene funkcije koje su ostavili zbog patriotizma? Zašto su nas lagali? Tvrdio sam od samog poèetka da su to loši momci. Klinci neiživljeni željni para po svaku cenu. Pozivao sam ih iz meseca u mesec da javno suèelimo koncepte. I tako godinama. Niko nije smeo da izaðe na crtu. Oni koji su se zalagali za slobodno tržište sakrili su se kao razmažena deca pod skute države. .

Iz nemoæi su poèeli da me ogovaraju. Nisu imali više argumenata. Poèeli su da mi osporavaju èak i struènost. To nije radio ni Despot i njegovi trabanti. Despot je slao poruke da otvoreno razgovaramo. Tražio je dogovor. Slao emisare. Mogao sam da biram funkciju. Odbio sam sve sa prezirom. Odbio sam i reketaše iz JUL-a. Nisam hteo da prihvatim ni ponudu njihovih kriminalaca. Znao sam da æe sve to brzo da propadne. To ne može više da traje. I svi oni su razgovarali sa mnom uz veliko poštovanje. Cenili su moj rad, znanje i poštenje. A onda me novokomponovani reformatori proglasiše prevarantom. Zašto? Zato što znam istinu o njima. Zato što sam iskreno rekao Njemu kakvi su to podlaci i skotovi. Zato što sam znao da æe ga prodati za novac, položaj ili karijeru. Zato što sam javno govorio da æe rasprodati državu i ugroziti opstanak nacije. .

O svemu tome æe se tek saznati u vremenu koje dolazi. Graðani žele punu istinu. Graðani traže kazne za sve krivce ove tragedije. Zato poruèujem svim starim demokratama, onima koji znaju ko je osnivao opoziciju 1989 godine i ko je finansijski i struèno utemeljio njihovu stranku, èuvajte se prevrtaèa. Izdaæe vas èim dobiju prvu priliku da se dobro prodaju. Izbacite iz stranke! Neka im sude graðani Srbije. Neka im sude mali akcionari koje su opljaèkali. Ne možete parèetom torte da kupite savest. Mali akcionari æe vas proganjati i u snu. Sloboda se ne kupuje slavljenièkom tortom. Ko je stvarno prevarant? .

Svedok, 24. maj 2005.

SHARE