КО?
Опште је познато да је политика постала уносан бизнис.
Отуда нема суштинских промена тоталитарног политичког система.
Политичарима се не исплати да руше паразитски систем, којим варају и пљачкају грађане, јер политичари у таквом систему одлично профитирају.
Вештину обамњивања и варања грађана они су усавршили својим слаткоречивим, лепљивим и демагошким флоскулама.
Поред личне материјалне користи, оно што политичаре опредељује за политику је политичка моћ.
Политичка моћ је страст да управљате другим људима и да имате моћ над њима.
Тако политичари, бавећи се политиком, лече своје личне фрустрације и нагомилане менталне проблеме.
Отуда толика њихова острашћеност и искључивост, превртљивост, лагање, недоследност, одсуство сваког морала, конвертитство и издаја, јер они желе да буду на власти по сваку цену како би излечили своју болесну психу.
Када погледате радне биографије наших данашњих политичара, оних на власти и њихове, плаћене опозиције, онда ћете видети да нико од њих нема никакве стручне и радне референце.
Пошто нису успели у својим струкама, они су се определили да дођу до новца и моћи кроз политику.
Тако је политика постала уточиште за политички олош, битанге, паразите, нераднике, брбљивце и моралне протуве.
Господо другови, нема спаса Србије са таквим политичким нитковима.
Упамтите то добро!
Зато вас молим, као људе који прате мој рад и прихватају моје идеје, да ме не гурате у политички савез са тим политичким проституткама, јер то неће донети добра ни држави нити мени.
Нема сарадње са тим лумпенпролетерима!
Никаква озбиљна, државотворна политика не може да се направи са таквим политичким хуљама.
То многи наши интелектуалци, стручни, поштени и морални, никако не могу да схвате.
Приметио сам да се многи наши интелектуалци, нажалост, не разумеју у политику.
Наравно, они мисле да су политички виртуози.
То што је неко одличан економиста, хирург, историчар, инжењер, писац или научник не значи да се разуме у политику.
Најчешће су толико политички наивни и поводљиви да дозвољавају да их политички шибицари ангажују да им подижу углед странке, да би их одбацили као испушену цигару и петом ципеле згазили.
Проблем тих наших родољуба интелектуалаца је у томе што они заиста желе да помогну држави и народу, гризе их савест што Србија пропада и што Срби изумиру, али те њихове добре намере злоупотребљавају политички трговци и шпекуланти за своје личне и страначе циљеве.
Молим све родољубиве интелектуалце да не наседају на политичке преваре бараба и пробисвета, да не улазе у њихове труле и пропале политичке пројекте, да се не брукају и да чувају своја знања и поштење за тренутак када ће то бити пресудно важно за Србију.
Тај тренутак се приближава!
Уколико будете увучени у политичко блато страначких препуцавања и муљања, онда губимо, у условима недостатка квалитетних људи на јавној сцени, пресудно важан стручан и људски потенцијал који може да направи преображај у друштву.
Пишем вам као старији и искуснији колега, запамтите не можете ви да промените политички олош, то је узалудан посао, они су изворно зло, затровани су прљавом политиком и на вас гледају као на укусан плен кога треба одмах да прождеру.
Пропалице без радних референци хоће да воде државу.
Пошто ништа не знају да раде, мисле да је млатарање језиком вештина која је довољна да милиони људи предају своју судбину у руке тих лешинара.
КО може да спаси Србију?
Одговор на ово питање потражићемо у нашој устаничкој историји.
Када је требало да се победе Турци и ослободи Србија, ко су били вође устаника?
Нахијски кнезови, угледни домаћини и трговци,искусни фрајкори, храбри и одважни људи који су били свакога дана на првој линији тржишта и првој линији фронта, који су стварали нову вредност или који су смрт гледали у очи.
Они нису блебетали глупости и лажно обмањивали народ, него су својим ДЕЛИМА и референцама показали како се ствара и брани држава.
Ти, често неписмени кнезови и трговци, створили су модерну Србију и донели нам слободу и независност.
Успели су јер су се уздигли из србског сељаштва, које је знало шта је патња и сиромаштво, како се плаћа данак у крви и који су имали и чували древну србску памет и разумно расуђивање.
Учени људи и полуинтелигенција, школована по свету,постали су врло брзо покондирене тикве, част изузецима у уметности, науци и техници, па се њихов политички ангажман заснивао на издаји србских националних интереса.
КО су данас људи који могу да спасе Србију?
Само они угледни домаћини и привредници, из села и града, из земље и расејања, који су направили нешто у животу, који имају иза себе дела, који су научили да раде, стварају, да подижу, да се боре и да граде, који имају искуства, енергије, воље и жеље да помогну Србији, јер смо окупирани, понижени и опљачкани.
Када ти људи постану свесни да без њих Србија не може да опстане, када они дођу до спознаје да је име Србин старо хиљадама година и да то једино остаје непромењено и непролазно, остало све је за живота заборављено, када схвате да нам је заједничка одредница Србија и Србин, да бесмртност тог имена осмишљава наше данашње животе, онда ћемо добити просвећено и способну елиту која ће да изврши своју историјску обавезу.
Све остале политикантске нагодбе и коалиције су велика политичка превара.
Пишем, говорим, наступам и борим се да бих просветлио оне који се данас нервирају и којима сасвим мало недостаје да сеодлуче да преузму државу у своје руке.
Пишем, говорим, наступам и борим се да бих охрабрио родољубиву интелигенцију да не прави труле компромисе са пропалим политичарима, него да се окрену свом народу и угледним људима који могу да спасе Србију даље пропасти.
Устаните, драге колеге!
Ви сте последња линија одбране државе и нације!
Ви сте дужни да станете на прве борбене линије!
Удружени! Заједно у спасу државе и нације од даље пропасти!
Устанити!
То је ваша историјска дужност преме прецима и према нашем поколењу!
Све остало што тренутно радите је – бесмислено!
Верујте ми на овај Свети Видов дан!
Београд, на Видовдан 28.06.2017
