KINESKA POSETA
Poseta kineskog predsednika je dobra za Srbiju.
I to je jedino najvažnije.
Bez obzira na to što je izdajnički režim pokazao, tokom ove posetu, sav svoj politički diletantizam.
Ne samo što ne znaju da se ponašaju, predsednik doveo svoju familiju da se slika, predsednikova žena ljubi prvu damu Kine, odveli su predsednika Kine da vidi kako se peče prase, zar nismo mogli da pokažemo našu lepensku i vinčansku kulturu, naše srednjovekovno fresko slikarstvo, premijer egzaltiran obećava veću stopu privrednog rasta nego što ima razvijena Nemačka, govori mimo protokola, poklapa srpskog predsednika gde god stigne,ministar spoljnih poslova zaspao tokom govora predsednika Kine, tehnička vlada potpisuje sporazume i protokole, mada nema prava da to radi; sve to je dokaz prostakluka i primitivizma srpskog režima, ali ono što je još gore za ljude koji nas vode i prtedstavljaju je porazno saznanje da oni uopšte ne razumeju zašto je predsednik Kine došao u Srbiju.
Stvarno, zašto je predsednik najmoćnije ekonomske sile došao u siromašnu, nerazvijenu i opljačkanu Srbiju?
Zbog srpskog izvoza od 20 miliona dolara?
Zbog toga što će Srbija da bude kapija za kineski ulazak u Evropu, gde Kina već ima potpisane strateške ugovore sa Francuskom i Velikom Britanijom?
Zbog prizemne demagogije Ace Dramosera?
Estradni politički analitičari režima, koji dobijaju za napisane panagirike Vođi 40.000 evra, pokušavaju da ubede javnost o tome kako je isključivo zaslugom Vođe kineski premijer odlučio da dođe i da se strateški poveže sa Srbijom kako bi se naš izvoz povećao u Kinu iznad 20 miliona dolara.
Propaganda režima je bezočna.
Bazira se na lažima i cenzuri medija.
Istinu o tome zašto je kineski predsednik doputovao u jednu malu zemlju na brdovitom Balkanu, zašto je ostao čak tri dana, zašto je nagovestio strateško povezivanje i velike investicije, moramo da tražimo u međunarodnim geostrateškim odnosima o kojima srpski režim, zadojen ideologijom euroantlantskih integracija i bespogovornim izvršavanjem naloga Brisela, ništa ne zna jer su potpuni politički diletanti i poslušnici.
Istinu moramo da tražimo u razumevanju politike Rusije koja namerava da Balkan stavi pod svoju kontrolu, jer ima sve proverene informacije o planu CIA da se izazovu novi krvavi konflikti na Balkanu, imaju sve podatke o tome koliko hiljada džihadista ulazi u Albaniju, Kosovo, Makedoniju i Bosnu, spremni, svakog trenutka, da započnu rat protiv hrišćana, pa je Rusija odlučila da zatraži diplomatsku pomoć Kine, sa kojom ima strateške dogovore o suprostavljanju planetarnoj američkoj hegemoniji, da ograniče tu dominaciju neoliberalnih fundamentalista, da podele zone svojih političkih uticaja, da zaustave napredovanje NATO snaga prema Rusiji, da front odbrane Rusije pomere što dalje od svojih granica, da podrže sve države i narode koji su vekovni saveznici Rusije i da stvore što šire polje svoga političkog uticaja u Evropi.
Balkan je za Rusiju presudno važan u sadašnjem političkom trenutku, kada je okupirana i ucenjena Evropa uvela sankcije Rusiji, kada evropski političari trpe ogromne pritiske iz Vašingtona, koji radi po uputstvima proračunatog Londona, kada evropski narodi počinju da se bune, kada nije došlo do oslobađanja Evrope, kada nije stvorena Nova Evropa i kada se očekuje značajna promena evropske politike prema Rusiji, otopljavanje odnosa, slom briselske tiranije i konačno evropsko oslobađanje od američkog tutorstva.
U takvim istorijskim prilikama, kada je sve još uvek neizvesno i rovito, kada se vodi spoljnopolitička borba za svaki pedalj podeljene planete, Rusija ne sme da dozvoli da se Balkan pretvori u novo veliko ratište, da se skupo proverava ruska izdržljivost i diplomatija na tome ratištu, pa je Putin odlučio da zatraži pomoć svog strateškog partnera Kine, zamolio je da ona uđe na Balkan, da ona investira svoj kapital, da pokaže da ima svoje poslovne interese na Balkanu, da želi da zaštiti te svoje interese u toj regiji, da raskrči teren za lakše vođenje ruske politike na Balkanu, jer Rusiji to dnas mnogo znači, olakšava joj posao kontrole Balkana, pomaže joj da pomeri front u dubinu evropske teritorije, a za uzvrat, kako se već radi po strateškom dogovoru sa Kinom, Rusija će u Aziji i Africi pomoći Kini da ojača svoju poziciju, kontrolisaće nepredvidivu politiku Severne Koreje, približiće Iran i omogućiće Kini da zajednički pobede islamske teroriste na Bliskom istoku, odakle se regrutuju i obučavaju borci za otcepljenje naftom bogate oblasti Sinđinjang, gde je muslimanska manjina Ujgura izložena stalnom pritisku da se pobune i odcepe od Kine.
Kako su glavni ruski saveznici na Balkanu upravo Srbi, onda je potpuno razumljivo da predsednik Kine, shodno postignutom dogovoru sa Rusijom, ostane puna tri dana u maloj Srbiji i da, tom svojom posetom, pošalje poruku režiserima novih ratova, da Kina podržava Rusiju u nameri da preuzme Balkan, da pošalje poruku Briselu i NATO snagama da Balkan ne sme da bude meta za potkusurivanje i da pošalje poruku ekstremnim muslimanskim fundamentalistima da se neće dozvoliti Sirija na Balkanu.
Za nas, Srbe, presudno je važna ova kineska poseta.
Pored Rusije, mi danas dobijamo još jednu veliku silu za saveznika.
To je sasvim dovoljno da se Srbija oslobodi briselskih uslovljavanja i ucena, da se okrenemo našim državnim i nacionalnim interesima i da svoju politiku usmerimo, umesto prema propalom Briselu, prema sve razvijenijem i perspektivnijem Istoku.
Za takvu novu geostratešku promenu politike Srbije je potrebno da se pobedi izdajnički režim u Srbiji, da se smene sadašnji odnarođeni diletanti na vlasti, da dođu novi ljudi koji će razumeti današnji istorisjki trenutak i koji će biti spremni da izgrade novu državnu politiku i naprave sistemski preobražaj u društvu i privredi Srbije.
Novi ljudi ne znači da dobijemo slepe epigone ruske politike, koji Srbiju treba da pretvore u rusku guberniju, jer niko od njih to ni ne traži, nego umne i iskusne ljude, državnike, koji će, shodno novim istorisjkim okolnostima, da naprave dvojnoknjigovodstvenu računicu i da zaštite naše državne i nacionalne interese u radu sa novim silama Rusijom i Kinom.
Poseta kineskog predsednika je poruka i našem narodu.
Treba je razumeti.
Ne mogu nam Rusi i Kinezi doneti slobodu od totalitarnog režima koji nas je porobio.
Za slobodu moramo sami da se izborimo.
Beograd, 20.06.2016
