Početna Tekstovi КИБИЦЕРИ

КИБИЦЕРИ

2849
0
SHARE

КИБИЦЕРИ

 

 

Овај текст посвећујем кибицерима.

Људима који стоје са стране и коментаришу.

Имају мишљење о свему.

И све најбоље знају.

Који сматрају да неко други мора да уради оно што би морали они да ураде.

И који се наслађују док другима соле памет.

 

Одрастао сам са генерацијом 1880-1910 годиште.

И од њих сам учио од малих ногу.

Захвалан сам им за све што су ме научили.

Поносан сам што сам њихов најбољи ученик.

 

Мој ђед Јован ми је говорио овако :

 

„ Када идеш према људима који седе пред авлијом и  причају, поздрави их  „Помаже Бог!“, када ти они одговоре : „ Бог ти помогао“, ти их упитај :

„ Одмарате ли,људи?“. Немој да их питаш „ Шта радите?“ нити „Јесте ли вредни?“, јер људи  седе и одмарају.

 

Када идеш према  људима који нешто раде, поздрави их „ Помаже Бог људу!“ и упитај их „ Јесте ли се уморили?“

 

Стани код тих људи и број у себи до десет.

Када избројиш до десет или одлази или се скини и прихвати се посла.

Немој да стојиш над главама људи који раде, јер им сметаш.

Немој људима који раде да причаш шта треба да раде.

Ако знаш боље, ухвати се посла и то покажи.“

 

 

У школи се ова народна мудрост не учи.

Ни породице више не преносе мудрост наших предака.

 

Ево, пренео сам оно што су мене моји стари научили од малена.

Можда ће некоме и да користи.

У сваком случају, ако се будете придржавали ових савета, неће да нашкоди.

 

Београд, 15.07.2018

 

 

 

SHARE