KAZNA

Branko Dragaš

Peti oktobar je propao jer nije došlo do promene političkog i ekonomskog sistema. Totalitarizam je zadržan. Nije došlo ni do uvođenja – KAZNE!

Niko od razbojnika, koji su nas pljačkali čitavu deceniju, nije bio kažnjen. Šta sam predlagao tih dana? Lustracija, poreklo kapitala, hapšenja i konfiskacija imovine. Svim banditima od 1990 do 2000.godine.Kada bi se sprovela Kazna, usledila bi – KATARZA!

Duhovno pročišćenje obolelog društva. Uvođenje u društvo reda, rada, štednje, discipline i istorijske odgovornosti. Kazna je morala da bude sistemska, temeljna, drakonska i pravedna. Niko ne bi bio pošteđen. Krenulo bi se od vrha totalitarnog režima, počevši od titoiste Slobe Slobode i njegove poludele Baba Jule, preko tranzicionih tajkuna, partijskih kriminalaca, pa sve do direktora javnih preduzeća i predsednika opština.

Predlagao sam da se odmah uhapse Sloba Sloboda i Baba Jula, da im se javno sudi, recimo, u prepunom „ Sava Centru“, da direktno prenosi suđenje RTS 4, da čitav svet može da prati suđenje i da se bračni par osudi na najstrožu kaznu. Koja bi to najstroža kazna za veleizdaju zemlje bila? Neka direktnim glasanjem odluči narod, koji je propatio pod tim banditskim režimom. Meni je bilo potpuno svejedno.

Važno mi je bilo da kazna bude drakonska i da više nikada nikome ne padne na pamet da uništava državu i narod.To bi bila velika poruka za sve u budućnosti, koji se drznu da ugroze imovinu države i živote pokorenih građana. Naravno, drakonskim kaznama bi pokazali da smo zdravo društvo i da znamo da se nosimo sa zločincima u sopstvenim redovima, koji su obrukali drevni srbski narod. Slobu Slobodu ne bismo isporučili lažnom međunarodnom sudu u Hagu, nego bi bilo organizovano suđenje u Srbiji. Tako bismo pokazali da smo suvereni, državotvorni, istorijski odgovorni i da imamo snage, energije i nacionalnog kapitala da se obračunamo sa ološem u sopstevnom narodu.

Istovremeno, predlagao sam da srbska vlada ne dozvoli ulazak u Srbiju španskog političara Havijera Solane, NATO zlikovca, koji je, bez odluke Saveta bezbednosti, pokrenuo bombardovanje nezavisne evropske države, da mu se zabrani poseta, da ne sme da stupi na tlo oslobođene Srbije i da se podigne tužba protiv svih NATO zemalja, koje su učestvovale u zločinačkom bombardovanju, granatama sa osiromašenim uranijumom, stradanju civila, materijalnom uništavanju naših privrednih kapaciteta, te da se traži odšteta, kako sam  tada, posle mog povratka sa ratišta, izračunao u iznosu od 105 milijardi dolara.

Danas je ta cifra mnogo veća, kada se doda konforna kamatna stopa i zatezna kamata, ona prelazi iznos od 460 milijardi dolara. Predlagao sam da uzmemo najbolje američke advokate,  poslovni prijatelji iz bankarstva su mi omogućili da se sastanem u Njujorku i San Francisku sa jakim advokatskim kućama, koje su imale velikog iskustva u tužbama protiv država, da im ponudimo da rade za dobar procenat i da im pripremimo sve dokumente, dokaze i informacije, radi sigurnog dobijanja procesa pred međunarodnim sudom.

Nažalost, uprkos zainteresovanosti svetskih advokata za ovaj, izuzetno interesantan međunarodni skandal, nova vlast nije imala hrabrosti da se upusti u jedan takav međunarodni proces, nisu imali ni znanja, ni volje, niti odvažnosti, plašili su se dvadesetog činovnika u Briselu i Vašingtonu, pokazujući da nisu dorasli istorijskom trenutku da vode državu.

Ponudio sam se novoj vlasti da budem koordinator tima, koji će da vodi pregovore sa Svetskom bankom i MMF-om, sa svim našim poveriocima, pronašao sam mnoge moćne ljude iz svetskog bankarstva i finansija, lične prijatelje mojih dugogodišnjih partnera u poslu, koji su pristali da lobiraju za novu, demokratsku vlast u Srbiji, kako bi se prihvatio moj zahtev da nam se svi dugovi otpišu, jer su nastali u vreme tiranije Slobe Slobode, da startujemo sa obnovom zemlje bez dugova i da dobijemo investicije, ne kredite, u zajedničke i profitabilne poslove, kroz oblik zajedničkog ulaganja, potpuno sam razradio taj model investiranja, tako da investitor i država imaju dividende iz tih unosnih poslova.

Moram da vam priznam, iznenadio sam se kako je raspoloženje na svetskom finansijskom tržištu bilo veliko i kako su veliki investitori želeli da uđu u zajedničke poslove iz kojih bismo svi imali interese.

Kada kažem svi, onda mislim na državu, lokalnu samoupravu, zaposlene i našeg investicionog partnera.Pošto sam četiri meseca neprestalno bio na terenu, obilazio fabrike, poljoprivredne kombinate, privatne kompanije i lokane samouprave, zajedno sa mojim stručnim timom, koga sam pojačao mojim partnerima iz inostranstva, sve troškove smo mi sami finansirali, nismo dobili ništa od države, ponavljam, da svi razumeju, nismo trošili novac poreskih obveznika; pošto sam, dakle, četiri meseca, dan i noć, ulazio razne kompanije na terenu : fabrika Ruma guma u 2 noću, Fabriku ulja u Kruševcu u 2 noću i poljoprivredne kombinate u okolini Sombora i PKB Padinska skela u noćnim satima, onda sam, nakon četiri meseca teškog, napornog i stručnog rada, ubeđen da to što radim ima smisla i da tako treba da se krene u oporavak države i privrede, došao do investicionih projekata od 4,6 milijardi evra. Strani investitori su bili oduševljeni i poslali su Vladi Srbije prva Pisma o namerama za ulaganja u ponuđene projekta.

Šta se od svih mojih predloga prihvatilo?

 Ništa! Nijedan predlog nije prošao. Ako isključim brzu intervenciju premijera Đinđića, kada sam ga, iznerviran zbog toga što krave na farmama PKB-a nemaju šta da jedu i da crkavaju od gladi, situacija je bila zaista katastrofalna, nazvao u ponoć i napao da je stanje na farmama PKB-a nedopustivo, pa je on tokom jutra intervenisao da se odmah prebaci novac za hranu i tako su preko 8.000 krava spašene od sigurne smrti. Osim tog slučaja, nijedna druga moja ideja nije prošla. Na stotine ideja sam slao sa terena premijeru, ali sve je bilo uzalud.

Dokaze sam objavio u zajedničkoj knjizi  PREMIJER/A/, koju sam objavio sa mojim kumom Marinkom. M. Vučinićem. Mržnja ministara prema meni je iz dana u dan rasla. Mada nisam bio član vlade, nego spoljni lični savetnik premijera, to sam jedino pristao da radim i nisam tražio nikakve nadoknade, mržnja nesposobnih ministara, malograDŽanera i neznalica, bila je neobjašnjiva.

Videvši da smo izabrali najgoru moguću strategiju vođenja države, koja nas direktno odvodi u ponor, odlučio sam da se povučem i da se u poslednjoj nedelji februara 2001.g. zahvalim premijeru, koji nije bio dorastao da vodi državu. Zabranjen sam bio odmah posle mog povlačenja i tako stanje je ostalo do danas.

Šta bismo dobili da su moje, gore navedene ideje i predlozi, bili prihvaćeni?

Srbija bi pokazala da je zaista nezavisna i suverena država, da je odlučna da se obračuna sa svim zločincima iz prošlosti, da niko ne može da nas ucenjuje i da nam preti, da sami biramo svoj put razvoja, da nam ne treba nametnuta neoliberalna ideologija, da se oslanjamo na sopstveno znanje, pamet, veštine i iskustvo, da branimo tekovine naših predaka, da nećemo da uništavamo našu privredu, da nema divljačke i banditske privatizacije, da je svaki investitor dobro došao, koji ulaže zajedno sa nama i uvećava svoj kapital, da svako mora da odgovara za svoje kršenje zakona, da nema nedodirljivih i da politika nije mesto za nagomilavanje novca, nego da se politika vodi u interesu svih građana naše Zajednice.

Surove kazne bi bile velika opomena za sve one koji se drznu da prisvoje ili otmu od društva ono što bahatim i pohlepnim pojedincima nikako ne pripada. Gospodo drugovi, braćo i sestre, mrštite se vi koliko hoćete, odmahujte glavom i cokćite jezikom, ali jedini način da se spasi država od ološa, lešinara, klošara, parazita i svake vrste gamadi, koja se ostrvila na državnu imovinu, jedini način da se odbranimo i da opstanemo je da se  drastično Kazne svi oni koji pogaze Ustav i zakone. Zapamtite, nema drugog načina. Kako je korupcija, pljačka, otimačina i banditizam zahvatio sve institucije naše okupirane države, sve od predsednika države do mesne zajednice, kako ta silna, višeglava aždaja preti da nas sve proždere, onda nam je ostalo jedino, ako hoćemo da se, napokon, spasimo, da neki novi Sv.Đorđe kopljem probode i ubije aždaju Pohlepe i Zla. Nema drugog načina. Samo stroga – KAZNA!

Navešću jedan istorijski primer, radi lakšeg razumevanja moje ideje o strogoj kazni Zla.

Vratiću vas, na kratko, nekoliko vekova unazad, tačnije 19.jula 1566.g., kada sultan Sulejman Veličanstveni ili Zakonodavac, kreće u svoj poslednji ratni pohod na carski Beč, predvodeći ogromnu vojsku od 100.000 vojnika i 300 topova, zajedno sa svojim prvim vezirom Mehmed-pašom Sokolovićem,odlučan da proširi Osmansko carstvo dublje na Zapad.

Sultan je teško bolestan i neće preživeti ovaj pohod, koga je sa andrićevskim darom opisao naš istoričar Radovan Samardžić u knjizi „ Mehmed Sokolović„, ali možete o ovom pohodu da čitate i kod Borislava Pekića „ Zlatno rudno“, prelepih 150 strana šminkanja mrtvog Sulejmana pod Sigetom, jer je vojska sultana morala da skrene prema utvrđenju Siget, koga je branio , zajedno sa dve hiljade vojnika, hrabri vojskovođa Nikola Zrinski.

Sulejmanova vojska je pokušala da pređe Dunav kod Vukovara, ali kiša je toliko padala te noći, da je Dunav podivljao, razvalio i odneo most, pa je sultan izdao zapovest da se podigne novi most na Dravi kod Osijeka. Određen je bio Hamza-beg da brzo podigne most i dobio je 25.000 ljudi da to što pre urade.Međutim, Drava je podivljala, provalila je nasipe i razli se preko obala. Letopisac je zapisao da je ličila na prostrani okean. Videći da ne može da podigne most, ne može da izvrši zapovest, Hamza-beg obavesti sultana da je lakše napraviti most na oblacima, nego na razlivenoj Dravi. Sulejman mu vrati istog glasnika s komadom crnog platna u obliku ubrusa, na kome su, kao odgovor,  bile ispisane ove turske reči. Car Sulejman ti poručuje da načiniš most na Dravi. I ako ne bude podignut do njegovog dolaska, on će te lično zadaviti ovim platnom.

Šta se dogodilo?

Hamza-beg je za 16 dana napravio most, koji je bio dugačak 5.500 hvati ili 10.280 m i širok 14 hvati ili 26,2 metra, koga je držalo 118 barki, koje su bile povezane gvozdenim lancima.

O Uzurpatorovim graditeljima, koji ubijaju nedužni narod zbog svog neznanja, krađa, bahatosti i bezobrazluka, koji uopšte ne odgovaraju za počinjeni zločin, jer ih lično Uzurpator brani, kako bi sakrio da svi zlikovački putevi direktno vode do njega, o milionima ljudi na protestima, koji traže odgovornost za počinjeni zločin, o svemu što nam se danas dešava, sve smo već napisali, opisali, izneli, objasnili, predložili rešenja i pozvali da nas podrže u njihovom ispunjavanju.

Ostalo je samo – masovni protesti građana na ulicama. Koji moraju da se izbore za spas države i naroda. Niko nas neće izbaviti iz nacionalne tragedije. Moramo sami da se oslobodimo okupacije. Moramo sami da uvedemo Kazne za sve one koji ne poštuju Božije zakone.