Početna Sadržaj Društvo KAZNA

KAZNA

4277
2
SHARE

O kažnjavanju dece se toliko razglaba.

Fizičko kažnjavanje se zakonom zabranjuje.
Raspad zapadne potrošačke civilizacije je počeo raspadom porodice.
Gde se nasilno ukinula kazna.
Manipulacijom se stvorio privid da nezrelo dete treba da ima sve slobode.
Tako je roditeljima oduzeto pravo da kažnjavaju decu.

Veliki Brat ne dozvoljava da roditelji kažnjavaju svoju decu.
On smatra da to nisu deca roditelja.
Roditelji žive u dužničkom ropstvu i više nemaju pravo na decu.
Ta deca pripadaju Velikom Bratu, koji je vlasnik duga roditelja.

Otuda toliki zakoni koji štite prava dece.
Zakoni koji roditeljima , zapravo, oduzimaju decu.
Veliki Brat je oprezan. Ne može da dozvoli da roditelji sami vaspitavaju decu.
To je opasno za Velikog Brata, jer gubi kontrolu nad decom svojih robova.

Totalitarno društvo traži potpunu poslušnost i odanost Velikom Bratu.
Deca se uče od malena da postoji neko ko je moćniji od roditelja.
Neko ko može da ih zaštiti.
Neko koga se rodtitelji plaše.

Vaspitanje dece je tako prešlo pod kontrolu Velikog Brata.
Koji određuje šta deca smeju da rade i kako da se kažnjavaju.
Vrednosti koje roditelji žele da prenesu na svoju decu se obesmišljavaju.
Veliki Brat podilazi deci i podržava ih u sukobu sa roditeljima.

Deca, naravno, to ne razumeju.
Oni misle da im je Veliki Brat bolji prijatelj od roditelja.
Nasedaju na podvođenja Velikog Brata i suprostavljaju se roditeljima.
Koje počinju da preziru, jer su nesposobni da im obezbede obećane slobode.
I koje, na kraju, zamrze, jer nisu bili u stanju da ih zaštite od
Velikog Brata.

Roditeljima je zabranjeno da kažnjavaju svoju decu.
Zabranjeno je jer se razlikuju životne vrednosti koje zastupaju
roditelji i životne vrednosti koje nameće Veliki Brat.
Roditelji vole svoju decu i žele da deci usade trajne životne
vrednosti zajednice.
Veliki Brat ne voli tu decu, nego decu priprema da budu konzumenti potrošačke civilizacije.

Roditelji kažnjavaju decu uvek kada naruše životne vrednosti zajednice.
Veliki Brat to ne dozvoljava roditeljima da rade.
Udaranje dece od strane roditelja proglašavaju opasnim nasiljem i
zlostavljanjem.
Roditelji kažnjavaju decu ne zato što su psihopate, kako ih prikazuje Veliki Brat i njegova estrana bulumenta branilaca malograđanskih prava manjna, nego zato što su prekoračili meru.

Kazna služi isključivo da deca shvate tu meru i da koriguju svoje ponašanje.
Veliki Brat ne želi da roditelji određuju tu granicu mere.
Veliki Brat zato traži da deca dobiju sve slobode kako bi se ta mera obesmislila.
Time se obesmišljava i pokušaj roditelja da vaspitaju svoju decu.

Istovremeno, deca se pripremaju da postanu novi robovi Velikog Brata.
Pošto se svi odgajaju uz masovnu hipnozu , manipulaciju i podilaženje,
deca ni ne primete da su im stavljeni okovi oko nogu i da oni više
nemaju nikakvu slobodu.
Roditelje doživljavaju kao svoje prirodne neprijatelje.
Ukoliko neko ,na trenutak, uspe i da se osvesti, onda počinje da
mrzi svoje roditelje što nisu ništa učinili da ga izbave ropstva.

Savremeni roditelji se nalaze u velikom problemu.
Ako se pobune i nastave da vaspitavaju svoju decu, postoji velika
opasnost da im deca ne budu uklopljena u totalitarni poredak i da, zbog izolovanosti i odbačenosti, ceo život pate.
Ako se ne pobune, onda gube svoju decu i postaju sopstvenoj deci stranci.
Odluka je na roditeljima kako će se postaviti.

Moraju da izdrže silovit pritisak moćne mašinerije Velikog Brata.
I moraju da svakodnevno vode ratove sa sopstvenom decom da ne pređu meru.
U društvu u kome nikakve mere više ne postoje, jer nastaje sveopšti
raspad zajednice, teško je decu vaspitavati sa osećanjem mere.
Ako se sva osećanja obesmišljavaju, komercijalizuju i gase,
roditeljima je zaista teško da vaspitavaju decu da steknu osećaj mere.

Osećaj mere je osećaj za zajednicu, druge ljude u zajednici i za sebe.
Ne samo u odnosu na zajednicu, nego i u odnosu na samog sebe.
Ako se taj osećaj mere izgubi i ako se kaznom za kršenje mere deca ne vaspitavaju, nego im se dozvoljava da divljaju prema sopstvenim nedoraslim i neiživljenim prohtevima, onda deca postaju žrtve manipulativnog totalitarizma.
Navodne slobode dece i pravo na sopstveni izbor su opasne podvale Velikog Brata.
Niti su deca slobodna sama da biraju, niti su sposobna racionalno da prosuđuju o svom izboru.

Prirodno je da deci roditelji pomognu u tom sazrevanju, jer ih
roditelji vole i žele im dobro u životu.
Kada ih roditelji kažnjavaju, onda je to deo odrastanja i sazrevanja.
To je učenje i vaspitavanje. Uspostavljanje reda u okviru društvene zajednice.
Koja je roditeljima jedino merilo vaspitavanja dece, jer deca
primorana da žive bez tog osećaja zajednice u sebi osuđena su na patnju.

Veliki Brat je danas uspeo ne samo da zaplaši roditelje koji sami hoće da kazne svoju decu, nego im je uspeo da nametne osećaj griže savesti i inferiornosti u odnosu na medijski idealne roditelje koji ne kažnjavaju svoju decu.

Jadni roditelji, izbezumljeni i smušeni, sluđeni propagandom o
odgajanju dece, više ne znaju šta da rade i koga da slušaju.
Ako udare nevaljalca, onda jure kod psihijatra da se preispitaju da li su nasilni.
Ako puste nevaljalca da ih zlostavlja i maltretira, onda , opet, jure
kod psihijatra jer dožive živčani slom.

U tom košmaru od života, polude i oni i deca.
Veliki Brat je tako ostvario svoj cilj.
Dobio je pacijente koji će se dobrovoljno pokoriti.
Sloboda im više ništa neće značiti, prema osećaju da su dobili sigurno utočište u zagrljaju Velikog Brata.

Šta ostaje roditeljima?

Slušajte glas svojih predaka u sebi.
Ponašajte se onako kako to priroda nalaže.
Niko više ne voli vašu decu od vas samih.
Vi imate prava da ih i kažnjavate.

Ako nevaljalca opomenete jednom, drugi put, treći put…..
Koliko puta treba da ga opomenete i zamolite da se on privede pameti?
Neka granica trpeljivosti mora da postoji.
Ne može da se odrasta i vaspitava bez osečaja mere, jer onda
nevaljalac ugrožava slobodu drugih u zajednici.

Nakon pređene granice i opomena, mora da usledi kazna.
Morate da reagujete.
To je vaša roditeljska dužnost.
Vi vaspitavate vaše dete.
Vi ste odgovorni za njegovo ponašanje.

Kazna je prirodna reakcija na trenutni gubitak mere.

Ništa ne radite što nisu radili vaši preci.
Ko je njih podučavao vaspitanju dece?
Koje psihijatre, psihologe i pedagoge su oni konsultovali?
Oslobodite se lažnog pritiska Velikog Brata.
Oslonite se na sopstvenu pamet i osećaj mere u sebi.

Većina naših baba i majki nisu imale nikakve škole.
Ali su znale da vaspitaju svoju decu.
Vaspitanje se ne uči u školi.
Vaspitanje se gaji u porodici.

Kazna je samo nužno zlo.
Žuti karton u fudbalu.
Prekršaj u napadu.
To se zaboravlja.
Pamti se samo život.

Astana, 19.07.2015

SHARE