КАНУН –И-РАЈА
Изучавам рани средњи век у Европи, појаву богумила, пад средњевековне Босне и исламизацију Балкана.
Истовремено, пратим и изучавам савремене бошњачке идеологе и спремам се да, када будем имао довољно материјала, напишем текст о Бошњацима.
Мислим да морам јавно да проговорим о Бошњацима и исламу на Балкану, јер има много злоупотреба, пропаганде, мржње, намерног неразумевања и скривања истина, па је једини начин, ако хоћемо да избегнемо нове сукобе, које су нама, Словенима на Балкану, припремили наши вековни непријатељи, да отворено, јавно и без страсти проговоримо о свему што нам се догађа.
Ако је несрећа већ код нас ручала, не мора вала и да вечера.
Наишао сам на један, за мене, одличан текст Иве Андрића : „ Утицај друштвених и административних институција ислама оличених у турској власти на живот немуслиманског становништва“.
Мислим да ће, мојим читаоцима, бити интересантно да пренесем из КАНУН-И-РАЈА, збирке закона за рају, какви су услови били за онај део босанског становништва који није прешао на ислам.
У првом реду, то се односило хришћане и Јевреје.
Канун који је настао на прописима које је донео други калиф Омар ал Катаб у Дамаску 635.године нове ере.
Ова збирка прописаа гласи :
- Хришћани и Јевреји не смеју у покореним земљама подизати манастире,цркве и испоснице,
- Они не смеју поправљати своје цркве,
- Они који станују у суседству муслимана, своје куће могу поправљати једино у случају преке потребе,
- За потребе путника прошириваће капије манастира и цркава,
- Сви странцима-намерницима ће указивати три дана гостопримство,
- Код себе неће примати уходе,а уколико такве урепознају,сместа ће их предати муслиманима,
- Своју децу не смеју подучавати у корану,
- Међу собом немају право да изричу пресуде,
- Никога из своје средине не смеју спречавати да постане муслиман,
- Према муслиманима понашаће се са поштовањем,устајаће приликом њиховог уласка и препуштаће им почасно место без гунђања,
- У погледу одеће и обуће не смеју се носити као муслимани,
- Не смеју читати арапски књижевни језик,
- Не смеју јахати оседланог коња, носити сабљу нити друго оружје, ни у кући нити ван ње,
- Не смеју продавати вино нити носити дугу косу,
- Не смеју своје име утиснути у прстен са печатом,
- Не смеју носити широки појас,
- Изван својих кућа не смеју јавно носити ни крст нити своје свето писмо,
- У својим кућама не смеју гласно и снажно звонити, већ једино умерено,
- У њима могу само полугласно да певају,
- Смеју само тихо да се моле за покојнике,
- Муслимани могу да ору и да сеју по хришћанским гробљима ако више не служе за сахрањивање,
- Ни хришћани ни Јевреји не смеју да држе робове,
- Не смеју да заробљене муслимане нити да завирују у куће муслимана,
- Уколико би неки хришћанин или Јеврејин био злостављан од муслимана, овај ће за то платити прописану казну.
Толико о томе да су хришћани Словени на Балкану добровољно прелазили у ислам.
Зар она сура Корана, којом се одређује однос муслимана према иноверцима, не гласи : „ Притешњавајте их све док не плате главарину сасвим понижени“.
Изрека босанских муслимана : „ Раја је као трава. Можеш је косити колико хоћеш, ипак ће поново израсти.“ / М. Капетановић-Љубушак НАРОДНО БЛАГО Сарајево 1887. Стр.203/ , најбоље говори о односу ислама према иноверцима.
Прописи су прописи.
А раја је хришћанска.
Београд, 19.06.2017
