Početna Tekstovi КАНУН-И-РАЈА

КАНУН-И-РАЈА

3890
0
SHARE

КАНУН –И-РАЈА

 

Изучавам рани средњи век у Европи, појаву богумила, пад средњевековне Босне и исламизацију Балкана.

Истовремено, пратим и изучавам савремене бошњачке идеологе и спремам се да, када будем имао довољно материјала,  напишем текст о Бошњацима.

Мислим да морам јавно да проговорим о Бошњацима и исламу на Балкану, јер има много злоупотреба, пропаганде, мржње, намерног неразумевања и скривања истина, па је једини начин, ако хоћемо да избегнемо нове сукобе, које су нама, Словенима на Балкану, припремили наши вековни непријатељи, да отворено, јавно и без страсти проговоримо о свему што нам се догађа.

 

Ако је несрећа већ код нас ручала, не мора вала и да вечера.

 

Наишао сам на један, за мене, одличан текст Иве Андрића : „ Утицај друштвених и административних институција ислама оличених у турској власти  на живот немуслиманског становништва“.

 

Мислим да ће, мојим читаоцима, бити интересантно да пренесем из КАНУН-И-РАЈА, збирке закона за рају, какви су услови били за онај део босанског становништва који није прешао на ислам.

 

У првом реду, то се односило хришћане и Јевреје.

 

Канун који је настао на прописима  које је донео други калиф Омар ал Катаб у Дамаску 635.године нове ере.

 

Ова збирка прописаа гласи :

 

  1. Хришћани и Јевреји не смеју у покореним земљама подизати манастире,цркве и испоснице,
  2. Они не смеју поправљати своје цркве,
  3. Они који станују у суседству муслимана, своје куће могу поправљати једино у случају преке потребе,
  4. За потребе путника прошириваће капије манастира и цркава,
  5. Сви странцима-намерницима ће указивати три дана гостопримство,
  6. Код себе неће примати уходе,а уколико такве урепознају,сместа ће их предати муслиманима,
  7. Своју децу не смеју подучавати у корану,
  8. Међу собом немају право да изричу пресуде,
  9. Никога из своје средине не смеју спречавати да постане муслиман,
  10. Према муслиманима понашаће се са поштовањем,устајаће приликом њиховог уласка и препуштаће им почасно место без гунђања,
  11. У погледу одеће и обуће не смеју се носити као муслимани,
  12. Не смеју читати арапски књижевни језик,
  13. Не смеју јахати оседланог коња, носити сабљу нити друго оружје, ни у кући нити ван ње,
  14. Не смеју продавати вино нити носити дугу косу,
  15. Не смеју своје име утиснути у прстен са печатом,
  16. Не смеју носити широки појас,
  17. Изван својих кућа не смеју јавно носити ни крст нити своје свето писмо,
  18. У својим кућама не смеју гласно и снажно звонити, већ једино умерено,
  19. У њима могу само полугласно да певају,
  20. Смеју само тихо да се моле за покојнике,
  21. Муслимани могу да ору и да сеју по хришћанским гробљима ако више не служе за сахрањивање,
  22. Ни хришћани ни Јевреји не смеју да држе робове,
  23. Не смеју да заробљене муслимане нити да завирују у куће муслимана,
  24. Уколико би неки хришћанин или Јеврејин био злостављан од муслимана, овај ће за то платити прописану казну.

 

Толико о томе да су хришћани Словени на Балкану добровољно прелазили у ислам.

Зар она сура Корана, којом се одређује однос муслимана према иноверцима, не гласи : „ Притешњавајте их све док не плате главарину сасвим понижени“.

Изрека босанских муслимана : „ Раја је као трава. Можеш је косити колико хоћеш, ипак ће поново израсти.“ / М. Капетановић-Љубушак НАРОДНО БЛАГО Сарајево 1887. Стр.203/ , најбоље говори о односу ислама према иноверцима.

 

Прописи су прописи.

А раја је хришћанска.

 

Београд, 19.06.2017

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE