Početna Sadržaj Izdvajamo KAKO ZARADITI NA BERZI?

KAKO ZARADITI NA BERZI?

4891
0
SHARE

          
DA LI SE BUDI TRŽIŠTE AKCIJA U SRBIJI
AKTER, PIŠE Slavoljub Arsenijević, maj 2011
Iako su prinosi mali, sa investiranjem velikog novca na Beogradskoj berzi možete biti na dobitku. “Akter” savetuje koje akcije treba kupovati, koje izbegavati, i šta nam donosi predstojeće letoOnaj ko je pre tri meseca na Beogradskoj berzi uložio u akcije “AIK banke” mogao je da zaradi čak i do 70 odsto, jer je njihova vrednost od oko 2.300 dinara sa kraja prošle godine nedavno dostigla 4.200 dinara, što predstavlja zaista značajan rast. I akcije “Bambi Banata” su imale sličan rast u protekloj godini, one su čak u jednom momentu duplirale svoju vrednost, ali se kasnije njihova cena vratila na malo niži nivo. Teoretski na Beogradskoj berzi ste u poslednjih šest meseci mogli da zaradite. Za to vam je bila potrebna “samo” neverovatna sreća ili insajderska informacija. U praksi je većina investitora za to vreme otišla u minus ili je na pozitivnoj nuli. I pored takvih rezultata berzanski analitičari smatraju da se na berzi može zaraditi, tajna je samo u tome da se ulaže na duži rok i da su investicije velike.

 

STAGNACIJA
Trenutno stanje na Beogradskoj berzi je isto kao prošle i pretprošle godine. Indeks je bukvalno u mirovanju, uz godišnje odstupanje plus-minus jedan odsto, što znači stagnaciju. Za to vreme na stranim tržištima, američkoj berzi, evropskoj, azijskoj, godišnji rast je bio od 20 do 30, pa čak i 40 odsto. Doduše, i na našoj berzi je došlo do određenog rasta u prva tri-četiri meseca ove godine. Najveći rast vrednosti imale su akcije “AIK banke”, dok su od početka godine najlikvidnije trgovanje imale, a imaju ga i dalje, akcije NIS-a i “Aerodroma Nikola Tesla” od kada je uključen u trgovanje na Beogradskoj berzi. Akcije “Aerodroma Nikola Tesla” uključene su po dosta niskoj ceni, te su zbog toga i zbog očekivanje investitora one atraktivne za ulagače.

Vreme je za lagani izlazak iz pozicije i čekanje raspleta situacije na tržištu, kako u svetu tako i kod nas. Neophodno je pridržavati se tog pravila da se kod dostizanja istorijske vrednosti oslobađa aktiva, da se sredstva povlače u depozite do određene nove prilike, ili da se ulažu u neke stabilne investicije poput zlata i srebra koji imaju mogućnost očuvanja vrednosti

Investitori u akcije na Beogradskoj berzi moraju voditi računa o vremenskom horizontu ulaganja, što znači da se ne može uložiti danas i zaraditi za tri meseca. Možda na akcijama “AIK banke”, ako u narednom periodu dođe do povećanja prometa akcija ili nekog nepredviđenog rasta, što je malo verovatno, jer pri maloj likvidnosti i malom interesovanju investitora niti jedna informacija, čak ni o podeli dividende, ne može da povuče toliko ulagača da bi se drastično povećala cena. To znači da vremenski horizont mora da bude na minimum godinu dana, a najoptimalnije do tri godine.

AKCIJE JAVNIH PREDUZEĆA
Beogradskoj berzi nije pomoglo ni dugo očekivano kotiranje akcija velikih javnih preduzeća koje su se konačno pojavile. Tako su akcije NIS-a uključene po jako niskoj ceni, a opseg kretanja cene bio je najviše od 550 dinara do najniže od 442 dinara. Uz takvu zaradu od 100 dinara po akciji neophodna je velika investicija da bi se došlo do adekvatne zarade. Ipak ulagači koji trenutno kupuju na veliko te akcije, pre svih “MV Investment” Miodraga Kostića, ulažu na vremenski horizont od tri do pet godina, pa je sasvim moguće da će cena akcija NIS-a u tom periodu da ide gore, postepeno za po 100 ili 200 dinara. Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer “NLB banke”, objašnjava za “Akter” da se na Beogradskoj berzi ne očekuju drastični skokovi, ali da se solidan rast može ostvariti sa velikom količinom sredstava koja se ulažu.

“Kada je reč o ‘Aerodromu Nikola Tesla’, kao drugoj uključenoj akciji velikih javnih preduzeća, moramo reći da je njihovo uključenje bilo po veoma niskoj ceni čiji je opseg bio od najviše 720 dinara do najniže od 431 dinar. To znači da je i kod tih akcija moglo biti isplativog trgovanja, ali je problem što je nivo od 720 dinara bio na samom početku, pa je on vremenom padao. U tu akciju je isplativo ulagati jer ‘Aerodrom Nikola Tesla’ ima veoma velike prihode iz godine u godinu, stabilno je preduzeće koje prihode stiče naplatom aerodromskih taksi svim avionskim kompanijama koje sleću i koriste usluge tog beogradskog preduzeća. Ta kompanija ima veoma dobre i stabilne rezultate poslovanja i za njih se očekuje rast cene. Možda upravo ta akcija može  biti jedna od onih u koju bi moglo da se uloži sada, a očekuje zarada u roku od tri do šest meseci, kao u slučaju ‘AIK banke’ od 50 do 70 odsto”, naglašava Ivanović.

NEPOVRATNI GUBITAK
Gledajući u budućnost velika je verovatnoća da 80 odsto akcija na Beogradskoj berzi nikada neće vratiti one vrednosti koje su imale u najboljem vremenu berze iz 2007. godine, pa čak ni polovinu nekadašnje vrednosti. Put oporavka veoma je dug i meri se od tri do pet godina, pod uslovom da ne dođe do ponovnih efekata krize, stvaranja efekta „duplo dno“ i poremaćaja na svetskim berzama. U periodu od 2004. do 2007. godine berza je imala godišnji rast preko 60 odsto, što znači da se ulaganjima u određene akcije za godinu dana, pa i brže, moglo zaraditi preko 100 posto. Tada su vešti investitori zarađivali izmeću 50 i 100 posto, te u više navrata ulagali i došli do kapitala. Ako je takav kapital ostao u akcijama posle 2007. godine značajno je smanjen.

AKCIJE BANAKA
Nekada veoma likvidne i dobro kotirane akcije “AIK banke”, “Univerzal banke” i drugih banaka, sada imaju veoma malu likvidnost trgovanja, ne trguje se mnogo sa njima, dok im je cena značajno pala uz veoma malo pomeranje cena. Najdrastičniji primer za to je slučaj “Metals banke” koja je imala najvišu cenu od skoro 69.000 dinara, da bi zatim skliznula na najnižu vrednost od svega oko 3.000 dinara. Praktično to znači da su oni koji su imali akcije kada im je vrednost bila najveća, a nisu ih prodali, na gubitku 66.000 dinara po akciji. Kod te banke je tako zbog svega što se događalo u njoj i oko nje, pre svega menjanja vlasničke strukture, cena pala deset puta. Kada je trgovanje bilo intenzivno i kada su rasle akcije svih banaka preko 100 posto godišnje, “Metals banka” je pratila taj trend, pre svega zbog indicija da će i ona biti prodata nekoj stranoj finansijskoj instituciji. Međutim, vreme je pokazalo nešto drugo, banka nije prodata, ona je podržavljena, što je između svega ostalog (smena i hapšenja direktora, utvrđivanje nezakonitog poslovanja, ulaganje u sumnjive poslove) dovelo do značajnog pada vrednosti akcija, ali je na to uticalo i sistemsko sniženje obima prometa i smanjenje prinosa na berzi. To je još jedan primer kako loša informacija može da utiče na cene akcija na jednom ovako malom tržištu kao što je naše. Kompanije koje nisu privatizovane po tržišnim principima, ili čije su privatizacije propale, po pravilu su imale su drastične padove vrednosti akcija, mada ih je u nekim slučajevima država uzimala pod svoje. Primer za to može biti i jedna manja banka čije su se akcije nekada veoma dobro kotirale na berzi, kao što je “Kredi banka” iz Kragujevca. Njene akcije su 17. aprila 2007. godine imale najvišu istorijsku cenu od 40.000 dinara, da bi najnižu cenu imale 29. aprila 2009. godine od 1.011 dinara. Tu banku je od države kupila “Nova kreditan banka Maribor”, ali to nije doprinelo ceni akcija, ona je ostala na oko 2.000 dinara koliko je i sada. Mnogi investitori su ulagali velike količine novca kupujući te akcije po ceni od 15.000 ili 20.000 dinara, misleći da će kada se pojavi strani investitor  još dobiti na vrednosti. U ovom slučaju strani investitor se pojavio posle krize, kada su cene svih akcija bile obezvređene, kupio je banku od države po mnogo  nižoj ceni od očekivane, i svi ti investitori su sada na velikom gubitku.

ULAGANJE NA INOSTRANE BERZE
Dešava se da ulagači sa Beogradske berze izvlače sredstva sa naše berze, pa ulažu u inostranstvo i diverzifikuju postojeća ulaganja. Kada govorimo o ulaganjima na stranim berzama moramo reći da je tu moguće ulaganje na kratak rok, jer se u jednom danu može menjati pozicija (u jednom danu kupiti i prodati hartija), može da se dovede do značajnog prinosa na dnevnom, nedeljnom ili mesečnom  nivou.

Ulaganje na strane berze ide preko domaćih brokera i domaćih kastodi banaka, kada domaći broker praktično prosleđuje nalog stranom brokeru da plasira namenjena sredstva na bilo kojoj berzi u svetu. Aleksandar Ivanović objašnjava da saldiranje novca ide preko kastodi banke u Srbiji koja ima svog globalnog kastodi bankara u nekoj svetskoj banci.

“Taj novac sasvim komotno ide u ulaganja koje je izabrao investitor, a broker vrši egzekuciju naloga na isti način kao što se to radi na Beogradskoj berzi. Danas je mnogo veća mogućnost za ulaganja na strana tržišta, što omogućava mnogo bolju diverzifikaciju ulaganja. Davanje naloga ide preko domaćih brokera, samo se bira tržište u koje se ulaže, a razlika je u tome što ulaganja idu u stranoj valuti.  Investitorima iz Srbije sada je uglavnom zanimljiva Evropska berza u Frankfurtu i Njujorška berza, ali imamo i ulagača koji idu na neka ‘egzotična tržišta’ gde su prinosi znatno veći, poput tržišta Brazila, Indije i Kine. Praćenje tih tržišta iziskuje mnogo više znanja i iskustva nego ulaganje na Beogradskoj berzi. Postoji niz sajtova ne internetu preko kojih može da se prati kako se odvija dnevno trgovanje na stranim berzama, ali zbog brzine promena trgovanje mora da se prati mnogo obazrivije, da se dobro upoznaju kompanije koje su na tom tržištu. Poslednjih godina bilo je atraktivno ulaganje u kompanije koje se bave energetikom, u kompanije koje se bave telekomunikacijama i farmacijom, jer su to kompanije koje čuvaju vrednost, a ponovo se javlja trend ulaganja u akcije banaka na Njujorškoj berzi i na evropskim berzama, gde su banke imale dosta visok rast, jer kako je na tim tržištima popuštala kriza banke su beleže veoma dobre poslovne rezultate”, navodi Ivanović.

NEOPHODNE PROMENE REGULATIVE
Danas se na Beogradskoj berzi pojavljuje mali broj novih investitora, mnogo manji nego u zlatnom periodu. Tada smo imali ispod jedan odsto stanovništva Srbije koji je ulagao na berzu, a sada je taj procenat još manji i meri se promilima. Doduše, i dalje postoji struktura sitnih investitora koji ulažu, ali u odnosu na broj stanovnika u Srbiji to je zanemarljivo. Sadašnjim načinom poslovanja Beogradska berza gubi konkurentnost, njena regulativa nije uređena na savremen način, pravila trgovanja su jako zastarela u kompletu sa Centralnim registrom. Kapital ima osetljiva čula i on ide tamo gde ostvaruje prinose, te je neminovno da dođe do liberalizacije ulaganja na tržištu Srbije zbog stranih investitora koji to zahtevaju, što bi moglo doneti benificije svim ostalim investitorima.

POVEZANA SVETSKA TRŽIŠTA
Berze  u zemljama zapadne Evrope su od početka godine beležile prosečan rast od 15 do 30 odsto, toliki rast bio je i prošle godine na godišnejm nivou i s optimizmom investitora se nastavlja. U Americi je to na nešto manjem nivou, s tim da je korelacija tržišta veoma velika. To znači da kada jedno tržište pada, recimo tržište Njujorške berze, neminovno pada i evropsko tržište. Ona praktično prate jedno drugo, tako da imaju gotovo ujednačen rast negde između 15 i 30 odsto, što je za takva tržišta sa tolikom likvidnošću značajan rast. Na pojedinim akcijama unutar tih godinu dana zaradi se i do 100 posto. Takođe je azijska berza povezana sa evropskom i Njujorškom uz nešto veće oscilacije, gde je bilo rasta i pada posebno posle zemljotresa u Japanu i Novom Zelandu, uz dnevne padove veće od 8–9 odsto, ali su se one oporavljale već nakon dva–tri dana. Azijske berze beleže rast između 15 i 20 odsto u prvih četiri meseca ove godine. Na “egzotičnim tržištima” Indije i Kine prinosi su od 50 do 70 odsto, a ulaže se u sve akcije. U Kini tržište nekretnina ima veliki rast zbog enormnog privrednog rasta, a slična je situacija u Brazilu i Indiji. Zbog toga su ta tržišta interesantna svim svetskim investitorima, na koja pokušavaju da se ugledaju i pojedini naši ulagači. Kod tih ulagaja treba biti veoma oprezan, bez obzira što je reč o velikim ekonomijama u velikom uzletu. Svaki “mehur” ima  određeni potencijal da pukne čim dođe do nekog vrha, što su naši investitori imali na Beogradskoj berzi, i veoma dobro znaju kada se primiče taj trenutak.

“Ako su domaći investitori imali ulaganja na domaćoj i stranoj berzi od početka godine po nižim cenama, sada je vreme za skupljanje profita, a ne za nove investicije, jer su cene na našem i stranim tržištima pregrejane i neodrživo je da se tokom leta ostvari neki veći rast. Vreme je za lagani izlazak iz pozicije i čekanje raspleta situacije na tržištu, kako u svetu tako i kod nas. Neophodno je pridržavati se tog pravila da se kod dostizanja istorijske vrednosti oslobađa aktiva, da se sredstva povlače u depozite do određene nove prilike, ili da se ulažu u neke stabilne investicije poput zlata i srebra koji imaju mogućnost očuvanja vrednosti”, savetuje na kraju Ivanović.
 

SHARE