Početna Sadržaj Osvetljenja Kako privući strane investitore

Kako privući strane investitore

585
0
SHARE

Autor: Prof. Mlađen Kovačević

Treća liga po konkurentnosti
U prvih deset godina novog veka Srbija je ostvarila vrlo skromno investiranje i pored toga što je po osnovu neto tekućih transfera, (pre svega doznaka), neto zaduživanja u inostranstvu, prodaje imovine stranim licima i donacija, na njeno područje došlo preko 75 milijardi dolara. To je pre svega posledica pogrešnog koncepta privrednih reformi, sve veće društvene i ekonomske krize, destimulativnosti štednje a stimulativnosti potrošnje, naročito uvoznih proizvoda i usluga.
S obzirom na vrlo nizak nivo per capita (po glavi stanovnika) dohotka i tešku ekonomsku krizu, Srbiji je neophodan vrlo dinamičan rast bruto domaćeg proizvoda, a to neće biti moguće ostvariti bez vrlo visokog nivoa investicija, kako domaćih, tako i stranih. Zbog toga je nasušna potreba privlačenja stranih direktnih investicija (SDI). Međutim, za razliku od državnih investicija, političara i brojnih akademskih ekonomista, pod tim pojmom ja ne podrazumevam prodaju preostalih dobrih i strateških preduzeća (Telekom, EPS, aerodrom, Simpo i sl.). To su investicije za firme koje kupe ta preduzeća, a za Srbiju mogu biti dezinvesticije, sem ako se dobijana sredstva u celini ne ulože u neke kapacitete koji će obezbediti visok profit, rast zaposlenosti, rast izvoza i slično, a to je vrlo malo verovatno. Dakle, znatno veći priliv stranih investicija u nova preduzeća, nove pogone, proširenje kapaciteta postojećih preduzeća iza kojih će doći rast zaposlenosti i izvoza. Na opštu žalost takvih investicija je do sada bilo vrlo malo, a u prvih šest meseci tekuće godine one su znatno manje nego u istom periodu prošle godine. To je posledica ekonomske krize u Evropi i drugim razvijenim zemljama, ali još više teške ekonomske i društvene krize u Srbiji.
Činjenica da se po mišljenju Svetskog ekonomskog foruma Srbija po konkurentnosti privrede u prošloj godini našla u ,,trećoj ligi” tj. tek na 93 mestu (od 133 zemlje) i da je na toj rang-listi pala za osam mesta, a priori destimuliše ozbiljne, a pogotovu najpoznatije strane firme da ulože na njeno područje. Po tom forumu, najveća prepreka za razvoj biznisa u Srbiji je vrlo visok nivo korupcije a iza nje je vrlo visok nivo birokratizacije i administriranja, što vrlo nepovoljno deluje na priliv stranih direktnih investicija. Kvalitet ljudskog kapitala u Srbiji postaje sve ozbiljniji ograničavajući faktor rasta i razvoja privrede i privlačenja stranih investicija. Činjenica da je Srbija, po mišljenju tog foruma, po intenzitetu ,,odliva mozgova” čak na drugom mestu zastrašujuća je, uz to, u Srbiji godišnje umre 30.000 više građana nego što se rodi, a prosečna starost stanovništva je čak 40,7 godina, tj. među najvišim je u svetu. Uz to ogroman procenat mladih je godinama bez posla, pa vremenom gube stečena znanja ali i samopouzdanje i samopoštovanje, pa priča da je Srbija konkurentna za strane investitore zbog obrazovane jeftine radne snage sve manje ,,drži vodu”. Vrlo nisko mesto Srbije po razvijenosti infrastrukture takođe destimuliše SDI.
Ponižavajuća mesta Srbije na brojnim drugim rang-listama faktora konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma koji se svakog septembra publikuju a priori destimulišu SDI. A ta mesta su samo konkretno ispoljavanje teške društvene i ekonomske krize. Po mnogim pokazateljima Srbija je još daleko od suštine pojma pravne države, a njen ugled u inostranstvu je vrlo nizak, što destimuliše ulaganja najuglednijih stranih firmi na njeno područje. Dominacija politike nad ekonomijom, takođe, ima vrlo nepovoljne efekte na takva ulaganja. Uz sve to, neizvesnost oko identiteta zemlje, odnosno neizvesnost oko rešavanja problema Kosova, a u vezi sa tim i neizvesnost institucionalnih odnosa Srbije sa EU, takođe destimuliše SDI.
Sve u svemu, osnovni preduslov za uspešan, dinamičan rast i razvoj privrede Srbije jesu znatno veće investicije, kako strane, tako još više domaće, a da bi se to ostvarilo, potrebno je što brže prevazilaženje ekonomske i društvene krize. A ta kriza se može prevazići samo ako bi se kreirala i društvenim sporazumom prihvatila i dosledno sprovodila dugoročna optimalna strategija društvenog i privrednog razvoja.

Redovni član Akademije ekonomskih nauka
Prof. Mlađen Kovačević
objavljeno: 24.08.2010.

SHARE