Početna Tekstovi КАКО ДАЉЕ?

КАКО ДАЉЕ?

686
0

КАКО ДАЉЕ?

Бранко Драгаш

Када ће Србији и свима нама, који живимо од свог мукотрпног рада, да буде боље? Биће боље када престане да се лаже и краде. Тај одговор готово сви грађани у Србији подржавају, осим оне политичко-тајкунске криминалне мањине, која паразитира на лажи и крађи. Њима одговара да се ништа у друштву не мења, јер они живе одлично.

Проблем је у онима који живе лоше и који су потлачени. Њихов проблем је што су дозволили да их поробе зли људи и да њима влада криминална групација политичара и тајкуна. Криви су за своје поробљавање и сиромаштво, али то никада неће да признају. Траже кривце изван себе.

Значи, пристају на лаж и самообману. Тако се њихова лаж уклапа у опште прихваћену друштвену лаж, која разара државу и народ. Морамо, дакле, да срушимо ту несносну лаж у којој живимо. Можемо да се спасимо само откривањем истине. Другог решења нема.

Односно, има, али то је онда, опет, нова лаж и нова превара. Искусили смо то добро у транзиционом добу наше пропасти. Немачки социолог Роберт Михелс такво стање друштвеног тапкања у месту назива гвоздени закон олигархије. Наш древни народ то зове – сјаши Курта да узјаши Мурта. Суштина је увек иста – владавина тоталитарног система.

Нико не сме да дирне у темеље успостављеног тоталитаризма. Упркос силном залагању за демократију, слободу, правду, народ и поштење, нисмо успели да се ослободимо окова тоталитаризма. Све је било лаж: титоизам, националсоцијализам, неолиберализам, естрадни патриотизам и други облици манипулације грађана. Суштински се ништа није мењало.

Нико није смео да сруши и демонтира тоталитарни систем. Мењали су се циркусанти на власти, грађани су бирали између мањег зла и ми смо тако данас доспели на сам руб коначне пропасти. Остало је само да избије грађански рат у Србији и да Срби почну да масакрирају друге Србе. То наши непријатељи прижељкују и марљиво раде да се то, напокон, и оствари.

Покушавам четири деценије свог јавног рада да усмерим на рушење тоталитарног политичког система, који је узрок наше данашње пропасти. Покушавам четири деценије да одбраним истину и разум. Покушавам да нашем народу објасним да нам нема спаса ако не срушимо тоталитарни политички систем, али поводљиви Срби више цене лажи и подилажења политичких превараната и згубидана. Ако хоћемо да спасимо државу од унутрашње окупације и народ од биолошког нестанка, онда морамо да престанемо да се лажемо.

Морамо да погледамо истини у очи. Истина јесте болна, али је лековита. Зато нико не сме да буде изнад истине, макар то био патријарх, који салонско-славском, естрадном патриЈоти додељује ордење или полудели председник државе, који велича турског султана Мурата, док се подсмева праведним жртвама србских витезова и јунака.

Нема недодирљивих, ако хоћемо да се избавимо из наше националне несреће. Нико се више не може да сакрије иза пропалих националних институција САНУ или Универзитет, које пристају и подржавају тоталитаризам, уместо да се боре против њега. Шизофрени Узурпатор је успео све институције да уништи, обесмисли и разори. Довели су га на власт и подржавају га наши вековни непријатељи, јер он системски и доследно уништава државу и народ.

Створен је пљачкашко-мафијашки систем од месне заједнице до председника државе, који прети да прождере читаву државу. Политичке странке су саставни део режираног циркуса, које служе да се тоталитарни систем одржи и да се Србија упропасти. Нема у постојећем политичком системи ниједне политичке странке или политичке групације која разуме доба у коме живимо, која схвата шта јој је историјски задатак, који морају да ураде за спас народа, већ се читава њихова политичка активност базира на лажи и превари.

Циљ политичког деловања тих превараната је увек исти – освајање власти да би задовољили своје личне, похлепне, материјалне интересе и да би излечили своје болесне, изфрустриране комплексе. То политичко смеће морамо да бацимо на сметиште историје. Како? Први корак је да више не слушамо, не гледамо и не подржавамо ниједну политичку групацију, без обзира да ли је на власти или је у опозицији. Тако избегавамо ментално загађивање наших упропаштених живота.

Никоме од њих више не верујемо. Други корак је да не излазимо на изборе. Бојкотујемо све изборе, док се не сруши политички тоталитарни систем. Представничка демократија је лаж. Представничка демократија је издала идеје Републике и Демократије. Председник државе је окупациони намесник, који извршава добијене наредбе наших вековних непријатеља.

Влада је извршни орган страних обавештајних служби. Њихови представници седе у Влади и контролишу како се одвија план уништавања Србије. Скупштина је претворена у финансијску берзу интереса и привилегија, која више нема разлога да постоји, јер ће сви пунолетни грађани из земље и расејања да буду нова скупштина. Политичке партије власти и опозиције постоје само због тога да би створиле привид код поробљених грађана о некаквој демократији.

Партије више нећемо да финансирамо из буџета. Нека се саме финансирају. Ако успеју да опстану у новом политичком систему. Избори су фарса и превара. Ако изађемо на изборе, дајемо легитимитет велеиздајничком и узурпаторском режиму, који је у Србији увео фашизам. Недавни локални избори у Неготину су то јасно показали.

Грађани су одбили да изађу на изборе и само 39% заведених, уцењених и плаћених су учествовали на тим намештеним изборима, где се фалсификују и краду гласови, преправљају бирачки спискови, туку контролори, прети бирачима и где потплаћени и контролисани опозициони лидери славе што су добили неколико процената изнад цензуса, док је власт Узурпатора отела 75% за себе и тиме се поноси.

Који је смисао да се изађе на изборе? Зашто учествујете у тој лажи и превари? Зашто дозвољавате да се са вама спрдају, исмејавају и ругају неписмени, примитивни, бахати и полудели политички билмези? Запамтите, тоталитарни режими се никада не могу да сруше на намештеним изборима. Главни креатор нацистичке пропаганде др Јозеф Гебелс је признао: „Када једном добијемо власт, нећемо се ње одрећи док нас не изнесу мртве.“ Тако је и било.

Суштина тоталитарног режима је да власт брани силом. Једино чега се плаше и од чега стрепе је сила. Која сила? Ако мислите да нека тајна оружана групација или војна формација може да сруши тоталитарни политички систем, онда сте у великој заблуди.Они могу да сруше власт, али систем неће никада да сруше, него ће да га задрже и постаће наши нови злотвори.

Који је онда смисао преврата, удара, побуне, револуције или устанка? Нема никакве системске и суштинске промене. Назовите то таласање маса како хоћете, али све је било, ипак, узалудно. Нема Слободе и Правде. Сви наши напори да се ослободимо тираније, пропали су у новим лажима и преварама. Они који желе да се жртвују и да изврше промене не раде то због народа, него искључиво само због себе. Ваљда смо већ нешто научили из историје, учитељице живота.

Нећемо више да понављамо исте грешке. Нећемо да губимо време на промашене политичке пројекте и на лажна обећања политичких превараната. Заправо, ми више ни немамо времена за губљење. У оваквој тешком историјском тренутку, морамо да се побунимо и супротставимо Злу. Једина сила која може да сруши тоталитарни режим је – непосредна демократија. Знам да сте одмахнули главом и да вам се то чини утопијом, јер размишљате у оквиру постојећег, накарадног, тоталитарног политичког система.

Ослободите се нагомиланих предрасуда прошлости. Заборавите празну причу да може да нас спаси један човек. Који човек? Тај човек не постоји. Не чекајте Годоа, који неће да дође да нас ослободи. Зашто би дошао? Који је смисао његовог доласка? Он не долази да би нас ослободио, него да би нас покорио. Не могу да слушам празну причу о једном човеку.

Тај човек, кога сањате и очекујете, плод је вашег кукавичлука. Немојте да се правдате и скривате иза приче о једном човеку. Који човек? Да ли сте ви тај човек? Зашто нисте? Зашто верујете да неко други треба да уради оно што мора сваки грађанин да уради, ако хоћемо да се спасимо из садашњег програмираног хаоса, безнађа и пропадања? Зашто пребацујете одговорност на неког другога? Ко други? Вођа? Лидер? Месија? Партија? Досадно! Већ виђено! Исто срање! Нема боље речи.

Улазимо у исти зачарани круг преваре. Ми више немамо живота за такве преваре. Историја од нас тражи мудрост, храброст и дела. Нема шта више да чекамо. Све приче су данас испричане. Ко верује у политички олош и гласа за њих, мора да је партијски војник или је непоправљиво глуп. На политичкој сцени Србије нема тренутно никога ко заслужује наше поверење. Никоме не верујемо.

Зато вас позивам да бојкотујемо тоталитарни систем. Шта добијамо? Ко се сећа да су прошле године били парламентарни избори на које је изашло само 48,9% бирача, упркос очајничком покушају Узурпатора да намакне просту већину? У Београду је изашло нешто више од 30% грађана.

Зашто поново организује парламентарне изборе, ако бојкот није имао смисла? Зашто несрећна опозиција, која је прошле године бојкотовала изборе, сада хоће да изађе на намештене изборе Узурпатора? Шта се то променило у изборном систему? Ништа. Само су пали дилови и, наравно, новац, јер нема политике без новца. Политика је за политичаре бизнис и зато морамо новчане трансакције да избацимо из политике.

Политика је јавна делатност у интересу заједнице и свих њених грађана. Сви избори у представничкој демократији су бесмислени, јер грађанин даје свој глас на поверење партији и посланику/одборнику, кога наредне четири године више никада не види. Зар то није глупо? Зашто да им дозволимо да владају уместо нас? Па, шта је решење? Грађани, узмите власт у своје руке! Решење је да им више никада не дамо наш глас на четири године. Наш глас остаје увек код нас и можемо да га повучемо када ми то хоћемо. Како то?

Живимо у дигиталном добу и постоји технологија која нам све то може да обезбеди. Неповерљиви сте према новим технологијама? Разумем вас. Хајде онда да се вратимо древном Винчанском одлучивању у заједници. После ћемо да пређемо на гласање у нашим задругама, на саборима, зборовима и, на крају, на референдуму. Када видимо да то може да функционише, онда можемо одмах да пређемо на апликације на мобилним телефонима.

Моја генерација у младости није могла да сања постојање мобилних телефона. Наша деца и унуци без њега не могу да живе. Не можемо ни ми, али се правимо да можемо како бисмо се разликовали од зомбираних зависника. У новом добу није важно за кога гласамо, то је потпуно споредна ствар, него шта гласамо. Какво друштво градимо? Која је нова политичка идеја? Да ли ви знате некога на политичкој позорници који има неку нову политичку идеју? Сви они трабуњају гомиле лажи и глупости. Хоће у траљама да нас уведу у дигитални концентрациони логор. Нова политичка идеја је управо ово што вам овде износим. О томе причам деценијама.

Предвидео сам да ће доћи до ове цивилизацијске пропасти човечанства. Нисам катастрофичар, како ме незналице приказују, него сагледавам реално свет у коме живимо. Опомињао сам да ће Фамилија и Велики Инквизитор да буду немилосрдни. Зашто се сада чудите? Тоталитарни систем хоће да уништи доброг и мислећег човека. Њима такав човек не треба. Они траже потрошачког конформисту. Хоће да нас роботизују и осећања униште. Шта смо ми учинили да их у томе спречимо? Шта данас чинимо да их зауставимо у ширењу Зла?

Свет око нас се за годину дана толико променио да ми не можемо да га препознамо. Не можемо да се снађемо. Шта се то догађа у свету? Где је онај наш стари свет? Где је оно „нормално“ време из прошлог света? То, господо другови, више не постоји. Тај наш пропали „нормални“ свет је породио баш овакве наказе окрутног света у кога смо тек закорачили. Како то? Нисте приметили, јер су вас дрогирали шопингом у моловима и буком са трибина спортских утакмица.

Предали сте на четири године своју суверену власт нељудима и чудите се што нас они данас лоботомирају. Шта је решење? Побуна! Сва власт у руке грађана! Нема лидера! Нема једног човека! Тимски рад! Духовна вертикала. Вера у Бога! Обнова заједнице. Вера у виши смисао човековог постојања. Борба за будућност нашег угроженог потомства.

Политика у интересу заједнице. Политика без професионалних политичара. Национални суверенитет. Национални идентитет. Поштовање свих различитости. Социјално уравнотежено друштво. Искорењивање беде, сиромаштва, просјачења и безкућништва. Србију можемо да препородимо само новим политичким и економским идејама. Имамо идеје. Имамо људе. Потребно је само да створимо нови систем. У коме неће моћи да се лаже и краде.