KAKO DALJE?
Dragi prijatelji,
Obraćam se svima vama koji pratite moj rad,koji me podržavate i koji svojim primedbama,sugestijama i savetima nastojite da poboljšate moj javni nastup i sve moje ideje za preobražaj Srbije.Redovno čitam sve vaše komentare,nekada sa zakašnjenjem od nekoliko dana, zbog velikih obaveza koje imam, ali uspevam sve,ipak, da ih pročitam. Moja stranica,koju vode administratori, ja im se i ovoga puta najiskrenije zahvaljujem,jer da nije njih , ne bih bio u mogućnosti da na ovaj način plasiram svoje ideje,otvorena je za svakoga, za sve slobodarske misli, za sve nove predloge i ideje, nema cenzurisanja i gajenja kulta ličnosti, već nastojimo da negujemo kritički i kulturan dijalog,nastojimo da sagledamo problem sa svih strana,ali,takođe,što je posebno važno, nastojimo da iznesemo konkretna i operativna – rešenja! I to je osnovna razlika između onoga što ja radim već tri decenije i onoga što se pojavljuje na društvenim mrežama,gde se uglavnom više priča o problemu,nego što se iznose rešenja.
Poznat je moj stav iz biznisa – nemoj da mi dolaziš sa problemima,iznesi mi rešenja.Mislim da je takav stav danas presudno važan za vreme u kome živimo, jer je, nažalost,vrlo malo ljudi koji iznose rešenja,pošto je to i najteže,Morate da imate mnogo znanja i mnogo iskustva da biste danas predložili valjana rešenja za izlazak iz ove državne i nacionalne katastrofe.
Pre nego što odgovorim na pitanje iz naslova, želeo bih da se kratko osvrnem na moju ulogu u svemu ovome. Mislim da je to presudno važno za razumavanje čitavog nacionalnog projakta koga predlažem u rešenjima.Moja iskrena i poštena namera je uvek bila i ostala da pomognem mojoj državi i mome narodu.Ubeđen sam da sam u ove tri decenije mog javnog rada,najduže sam uspeo da opstanem u javnosti, ostali dolaze,kradu,lažu i nestaju,pokazao da su moje ideje bile vizionarske,mudre,državotvorne,moderne,strateške,društveno utemeljene i istorijski odgovorne.Iznosio sam javno i otvoreno ,bez ikakvih kompromisa i kalkulacije, šta treba da se radi,predvideo sam šta će da se dogodi, ukazivao sam kuda treba da idemo, opominjao sam da nismo na dobrom putu,pokušavao sam sve,koliko je bilo u mojoj moći, ne žaleći lično ni sebe ni svoj biznis,da pomognem mojoj državi,naciji i mojim sugrađanima.
Nažalost,moje ideje nisu prihvaćene ili su prihvatane deceniju ili dve kasnije u potpuno nemogućim okolnostima, kada smo doživeli sve istorijske poraze.Bilo bi mnogo bolje za Srbiju i naše građane da sam ja u svojim rešenjima,predlozima i strategijama pogrešio i da je danas Srbija jedna bogata država i da živimo u društvu blagostanje.Međutim, pokazalo se da su sva moja strateška predviđanja bila potpuno tačna, sve se dešavalo kako sam napisao da će se desiti,Srbija se danas nalazi u bankrotu a građani u siromaštvu, pa stoga imam moralno pravo da branim dostojanstvo javno izgovorene reči, imam moralno pravo da upirem prstom na krivce i da tražim da im se sudi i oduzme nelegalno stečena imovina,jer su oni, političkim lažima i obećanjima, prevarili građane i pokrali državu.
To mi niko ne može zabraniti.Sve aktere jugoslovenske i srpske drame od 1981 godine do danas znam i svedok sam njihovog neznanja,površnosti,diletantizma, infantilnosti,pokvarenosti,pohlepe i ludosti.Opominjao sam moje sunarodnike da ne veruju političarima jer su oni društveni šljam i ološ, opominjao sam građane da ne prodaju svoj glas za 50 gr kafe, pokušavao sam da probudim i ujedinim kritičku inteligenciju,da se organizujemo i postanemo elita našega naroda, ali svi ti moji mnogobrojni pokušaji su bili neuspešni ili su se završavali u formiranju novih političkih stranaka,čiji su lideri lečili svoju bolesnu sujetu i pohlepu,pa su,došavši na vlast, prodavali sva politička uverenja za šaku privilegija i materijalne koristi.
Pišem otvoreno i iskreno.Pošteno. Takav sam uvek bio i to me je mnogo koštalo u životu.Ali se ne kajem.Morao sam tako da nastupam, jer je to bilo jače od mene.Nisam mogao da ćutim i trpim totalitarizam političkih satrapa na vlasti.Bunio sam se na svakom mestu i u svakoj prilici.Izazivao sam taj politički ološ na megdan i tražio da sučelimo pred građanima stavove.Nikada niko nije smeo da mi izađe na TV duel. Nikada niko od 1988 godine do danas nije smeo da mi izađe na crtu.Zašto? Plašili su se snage mojih argumenata.Plašili su se jer su bili neiskreni,nepošteni i nisu imali znanje.Danas više nisam zainteresovan da polemišem sa onima koji su uništili i opljačkali Srbiju.Branim svoju stručnu utemeljenost i svoju moralnu vertikalu. Tako sam postao najzabranjeniji srpski intelektualac.Jednostavno, vlast se ponašala prema meni kao da ne postojim.Nije mi dozvolila pristup nacionalnim medijima i ja sam se opredelio da uđem u narod i da objašnjavam narodu svoje ideje.To radim pune tri decenije i vidim da ima mnogo ljudi koji taj moj rad poštuju.To mi je najveća satisfakcija i ohrabrenje da istrajem.
Moj javni nastup je deo moje životne filosofije i moje ličnosti.Ne nastupam u javnosti da bih ostvario neke materijalne koristi,nego da bih razvio kritičku svest javnosti i oslobodio okovane misli.Moj život je dokaz da se nisam okoristio mojim javnim delovanjem,naprotiv,imao sam samo velike nevolje.Milošević mi je od 1988,kada sam se javno sukobio sa njim, godinama nudio da biram koju hoću funkciju u državi,danima su njegovi ljudi pregovarali i ubeđivali me da prihvatim mesto premijera ili guvernera,odbio sam to sa gnušanjem jer sam video svu promašenost tog nacionalsocijalističkog totalitarizma.Nisam mogao da prihvatim to bahato,primitivno,bezobrazno i raspojasano srpstvo, to profesionalno srpstvo koje je mnogima donelo veliki kapital,jer je moje srpstvo pošteno,radno,vredno,moralno,kulturno,moderno,evropsko i kosmopolitsko.Moje srpstvo nije moglo da prihvati to đilkoško i džibersko srpstvo despotskog režima, kome su se klanjali profesionalni Srbi,nacionalne perjanice i jajare,nosioci sedmojulskih nagrada i svetosavskih ordenja.Zbog toga sam učestvovao u formiranju opozicije u Srbiji i bio njihov najveći finansijer.
Nisam bio profesionalni opozicionar,nego opozicionar iz ubeđenja.Ostvarila se moja prognoza iz 1989 da će biti milion ljudi na ulici Beograda i da tog despotskog režima više biti neće.Mnogi mi nisu verovali.Mnogi su smatrali da sam ludo hrabar što javno iznosim svoje mišljenje.Ja sam smatrao da je to moja intelektualna obaveza i moralna dužnost.Kada smo srušili režim, američka administracija me je pozvala da razgovaramo o mom političkom angažmanu i ponudili su mi mesto premijera,novine su tada o tome pisale da sam ja jedan od kandidata za premijera, ali ja sam sve to odbio i ubacio u igru Đinđića,mada o njemu niko nije govorio kao o premijeru.Tako je Đinđić postao premijer.Zašto nisam prihvatio? Nisam prihvatio jer sam 1999 sa grupom stručnjaka napravio najbolji državotvorni i ekonomski Program za spas Srbije ,gde su iznete konkretne i operativne mere da Srbija postane bogata,moderna i socijalno sigurana evropska država.Znao sam šta treba da se radi i imao sam ljude koji su mogli da vode državu.Nisam mogao da prihvatim da mi šestorazredni činovnici iz Brisela i Vašingtona,koji ništa ne znaju o Srbiji, naređuju šta da radim, niti sam mogao sebi da dozvolim da slušam birokrate iz MMF-a kako me ucenjuju da primenim ekonomski program koji će uništiti moju državu i moju naciju.Imao sam suviše znanja i nacionalnog ponosa da prihvatim taj faustovski ugovor.Program za spas Srbije sam ponudio Đinđiću,lično sam mu ga u ruke dao i napravio detaljnu prezentaciju,ali on nije imao istorijske pameti niti državničke mudrosti da ga primeni i prihvatio je poguban neoliberalni koncept ,koji je uništio Srbiju i doveo nas do današnje agonije.
Tako smo se razišli,posle dvanaest godina druženja,Đinđić i ja.Ljude koje sam finansirao,koji nisu imali novca da prežive,koji su išli u šupljim patikama i pocepanim kožnim jaknama, proglasili su me,čim su došli na vlast,antireformatorom,opasnim elementom i zabranili su svaki moj nastup u javnosti.Smetao sam im, jer sam ih podsećao na vreme kada ništa nisu imali i bio sam najveći protivnik neoliberalnog koncepta, koga su oni sprovodili.Tih dana su naivni ljudi prelazili ulicu kada bi me sreli,jer nisu hteli da se sretnu sa neprijateljem reformi.Vreme je pokazalo ko je bio u pravu.Danas ljudi prelaze ulicu da bi se rukovali i da bi me ohrabrili da istrajem.
Radi razumevanja predloga koje ću izneti, iznosim da Đinđić nije razumeo istorijski konteks u kojem je vladao,nije razumeo moje stavove,iznete još u vreme opozicionog rada, da moramo promeniti totalitarni politički sistem vladavine.To znači, ne smenjujemo mi despotski režim da bismo sada mi,opozicionari,došli na vlast i radili isto ono što je radio propali režim, da bismo sada mi sa našim pajtosima krali državu i narod, samo pod drugom ideologijom i drugim marketinškim floskulama.To je bila moja suštinska primedba,koja je dovela do razlaza sa Đinđićem.Danas vidite koliko su moje kritičke primedbe bile na mestu.
Kada uporedimo šta je današnja vlast govorila u predizbornoj kampanji ,naročito jedni o drugima, onda moramo biti zabrinuti za sudbinu države i nacije.Teška vremena su pred nama.Problemi su sve veći, jer aktuelna vlast širi iluzije o brzom izlasku iz agonije i prikriva svu svoju nesposobnost i neznaje.Sama činjenica da vuku iste poteze kao i prethodna vlast,najbolji je dokaz da nema ni vizije niti strategije za izlazak iz sadašnjeg stanja.
I sada dolazimo,posle ovih svih objašnjenja,koja su mi važna zbog novih mojih pristalica,do ključnog pitanja – KAKO DALJE?
Radi lakšeg praćenja predloga o spasu države i naroda, sistematizovaću najkraće operativni plan našeg zajedničkog rada.
KAKO DALJE?
1.Građani Srbije su izgubili poverenje u sve političare i ne izlaze na ulice da u mirnim protestima sruše režim, jer ne veruju nikome.Svi su isti u politici.
2.Treba nam promena sistema – novi politički koncept i novi ekonomski koncept.Trebaju nam novi ljudi stručni,iskusni,radni i pošteni.Predložio sam – direktnu demokratiju i ukidanje profesije političara.
3.Imamo politički i ekonomski koncept za spas Srbije.Sve je objavljeno na mom sajtu.Inoviranje programa je stalno.Sve konkretne ideje su u opticaju.
4.Naš cilj treba da bude – uništavanje totalitarnog političkog sistema i stvaranje demokratskog i republikanskog društva.Naš cilj nije da mi dođemo na vlast i da radimo ono što su radili svi oni pre nas.To je ključna promena u političkom sistemu.
5.Ljude biramo u slobodnoj konkurenciji na osnovu radnih referenci,iskustva i ostvarenih rezultata, bez političke pozadine ili nepotizmom privilegovanih,
6.Naše ideje širimo kroz društvene mreže i direktnim razgovorima sa ljudima i objašnjavamo politički i ekonomski program,povezujemo se ,organizujemo i umrežavamo.
7.Političke promene možemo samo da izvršimo na demokratski način kroz naš izlazak na političko tržište – stvaranjem političkog pokreta za koga će građani Srbije da glasaju i tako dobijemo naše predstavnike u parlamentu i naše predstavnike u vlasi,
8.Politički pokret mora biti demokratski,slobodarski i ne sme da stvara političku oligarhiju.U politički pokret unosimo sve elemente direktne demokratije.Svake godine se bira elektronski predsednik pokreta i niko ne može dva puta da bude izabran.Na taj način se branimo od profesionalnih političara i manipulatora.
9.Predlažem naziv političkog pokreta – EKONOMSKI POKRET. Danas je najvažnije pitanje ekonomija i treba da se okupimo oko takvog pokreta.Registrovali smo nevladinu organizaciju EP pre dve godine i možemo početi sa radom odmah.
10.Moje ime može da posluži za okupljanje ljudi u pokret, ali uz moju pismenu izjavu da se neću politički angažovati ni na jednu političku ili državnu funkciju da bismo sačuvali poštenje,izvornost i neposrednost samoga pokreta.
11.Finansiranje pokreta – svi članovi pokreta će finansirati pokret prema svojim materijalnim mogućnostima ili stručnim radom koga neće naplaćivati.Tako se izbegava uticaj tajkuna i stranih ambasadora na rad pokreta.
12.Danas na mojoj stranici ima preko 2,700 simpatizera mojih ideja ili ,bolje je tako da kažem, ideja koje odgovaraju duhu novog vremena.Radimo uporno i predano na širenju ovih ideja.Kada možemo da se politički angažujemo? Kada budemo na ovoj stranici imali 270.000 simpatizera.To znači da svako od nas treba da dovede još 100 ljudi koji će glasati za naš pokret.To je sigurna cifra koja garantuje ulazak u parlament.
Naveo sam kako možemo da se organizujemo i izvršimo istinske promene u Srbiji.Na tome treba da radimo stalno.Ne treba gubiti vreme i ne treba da se razočaravamo.Vreme radi za naše ideje.Događaji koji će uslediti će samo pokazati da možemo postati najjača politička snaga u državi.Suština je da naš pokret donosi nešto novo u politici,nešto što niko nema i što mi jedini imamo.To je demokratičnost pokreta i iskrena namera da se politički sistem u Srbiji promeni.Niko do sada, od uvođenja parlamentarizma u Srbiji, nije izvršio promenu političkog sistema.Mi ćemo biti prvi i na to treba da budemo ponosni.
Poštovani prijatelji,
Bio sam potpuno iskren i otvoren prema vama.Decenijam unazad sam pokazao i dokazao moj moralni kodeks.Nisam zainteresovan da se bavim politikom i da živim od politike.Hoću da pomognem demokratizaciji društva i spasu Srbije.Hoću da učestvujem u preobražaju Srbije.Ne pokrećemo sve ovo da bismo mi došli na vlast i radili sve ono što su svi pre nas radili,nego se politički angažujemo da spasimo državu i narod.Na političkoj sceni niko nema bolji politički i ekonomski program od nas.Niko ne može da skupi sve naše najbolje stručnjake na jednom mestu osim nas, ali za uspeh u politici to nije dovoljno.Poztrebna nam je masovnost.Poztrebni su nam ljudi koji će steći poverenje u nas.Koji će glasati za nas i koji će dati priliku novim ljudima da vode novu politiku.
Mislim, da je sve jasno i jednostavno. Ja radim ono što radim već tri decenije. I tako treba da nastavim da radim.Sada ste na redu svi vi koji čitate ove redove.Ako želimo da donesemo bolju budućnost našem pokolenju,ako želimo da osvetlamo obraz naših predaka, onda moramo odmah da počnemo da se organizujemo.Samo uspešna društva su dobro organizovana društva.Uspeh možemo da postignemo dobrom organizacijom.Nema vođa,lidera,večitih stranačkih prvaka i političkih oligarha.Politika nije naše zanimanje,ali jeste naša sudbina.Promišljamo politički za dobrobit same zajednice. To je jedini način da sapasimo Srbiju.
Moja borba se nastavlja.Pozivam vas da se borimo zajedno.
ZA SPAS SRBIJE!
Branko Dragaš
Beograd,16.09.2012
