Početna Tekstovi i kolumne Svedok Èekajuæi MMF

Èekajuæi MMF

824
0
SHARE

Maske su konaèno pale. Reformatori pokazuju svoje pokvareno lice. Opominjao sam graðane Srbije da se èuvaju opasnih tipova koji su spremni, za šaku vlasti i pregršt novca, da prodaju ne samo jednu opozicionu ideju, nego i sve graðane Srbije koji su decenijama sanjali da se sruši despotski režim i izvrše promene koje æe nas približiti zajednici evropskih naroda. Nažalost, više od èetiri godine je prošlo pre nego što su se naši graðani uverili da je nemoguæe izvesti prave reforme sa nesposobnim i potkupljivim ljudima koji su na talasu graðanskih protesta postali državnici sa kalašnjikovim u rukama.

Pošto sam godinama poznavao plaæene opozicionare, koji su se naroèito angažovali za promene kada je stigla donacija od 70 miliona dolara, nakon neuspešnog pokušaja Milostivih Anðela da bombama obogaæenim uranijumom uvedu demokratiju, pošto sam godinama tvrdio da se Despot drži toliko dugo na vlasti samo zbog toga što je opozicija nesposobna i potkupljiva, nisam mogao od ljudi koji su bili iskompleksirani svojom visinom, poreklom, siromaštvom, nemanjem novca i nemanjem nikakvog kredibiliteta u javnosti, da oèekujem kako æe preko noæi, obasjani oktobarskim vatrama, metiljavi proraèunati postati mudri i odgovorni državnici. Nisam mogao da poverujem da æe veèiti asistenti na fakultetu, koji su toliko želeli da uspeju u životu, postati uspešni ministri spoljnih poslova ili guverner Centralne banke.

Danas je svima jasno kakav je to kadrovski promašaj bio. Asistent Svilanoviæ je postao ministar spoljnih poslova bez ikakvog iskustva u diplomatiji, dok je drugi asistent bez znanja i iskustva postao Guverner. U kojoj zemlji evropske unije je to moguæe? Da li studija izvodljivosti dozvoljava takvo rušenje civilizacijskih standarda? Meðutim, centralni komitet politièke oligarhije kadrirao je prema meðustranaèkim trgovaèkim aranžmanima. Epilog znate. Bivši ministar spoljnih poslova i poslanik u Narodnoj skupštini otvoreno se zalaže za nezavisnost Kosmeta. I to radi veæ godinama. Znaèi, još u vreme svog ministrovanja radio je protiv države koju zastupa. Slièno kao što to danas èini njegov naslednik – tragièni politièki lik Vuk Draškoviæ. Da li bi neki evropski ministar smeo tako da zastupa svoju državu?

U èemu je, dakle, problem? Zašto se samo neke standardizacije usvajaju iz razvijenog sveta? Opet, s druge strane, asistent sa ekonomije postao je prvo Guverner, a kasnije i ministar finansija. Nijedan dan nije proveo radeæi u finansijama kada je, kako kažu njegovi saborci, – oružjem ušao u Centralnu banku da otme vlast za sebe. Danas èitamo izjavu ministra finansija da se sprema da dobije Nobelovu nagradu za ekonomiju. Kako? Na koju foru? Uz pomoæ oružja? Podizanjem uliène svetske revolucije? Objavljivanjem istine o donacijama? Izdavanjem knjige kako FED štampa dolar bez pokriæa? Iznošenjem dokumenata o pranju novca? Podnošenjem izveštaja o plasmanu deviznih rezervi?

Izjava ministra finansija da æe dobiti Nobelovu nagradu za ekonomiju, krajnje je opasna. Naravno, za sve naše graðane. Postoji velika bojazan da ministar finansija u toj svojoj nameri toliko zastrani da graðani budu žrtve njegove bolesne ambicije. Ako cilj opravdava sredstva i ako je u oktobarskom prevratu Dinkiæ pokazao da ne bira sredstva koja æe upotrebiti za postizanje svog liènog cilja, prvo Guverner, pa ministar i na kraju nobelovac, onda postoji velika opasnost da on primeni sve što mu bude nareðeno kako bi ostvario taj svoj cilj. Moramo se èuvati ljudi koji su spremni da sve žrtvuju radi sopstvene karijere. Oni nemaju izbora.

Graðani moraju da se izbore za sebe. Graðani moraju da spreèe svaku zloupotrebu vlasti pre nego što bude kasno. Kako je dosadašnjim sprovoðenjem šok – terapije naša privreda umrtvljena, osim u lažnim statistièkim izveštajima administracije, i kako se siromaštvo meðu graðanima drastièno i dramatièno uveæava, ministar finansija svojim radom pokazuje da je legionar MMF-a i da izvršava sve što mu meðunarodna finansijska birokratija naredi. Tako dobijamo Vladu koja nije pod kontrolom privrede i graðana Srbije. Kada odlaze u MMF oni ne idu da pregovaraju veæ da prime uputstva o daljem radu. Guverner Jelašiæ je doveden kao potpuno nepoznat ekspert da detaljno sprovede, bez ikakvih suvišnih emocija, program MMF bez privrednog razvoja. Delegaciju je predvodio Labus koji je, prema izveštajima iz Švedske, optužen da je školovanje njegove æerke u inostranstvu plaæeno novcem multinacionalne kompanije. Tako je Labus, samozvani tvorac reforme, postao politièar koji je upleten u najveæi broj afera koje se nikad nisu ozbiljno istraživale. Šta je od svega toga zaista istina? O tome bi trebali da se izjasne istražni i pravosudni organi.

Za ekonomsku analizu bitno je da kažemo da je MMF naredio da se budžetski deficiti za ovu godinu smanje sa 20,5 milijardi dinara na samo 4,5 milijardi ili sa 1,3 na 0,3 odsto BDP. Podsetiæu vas da je budžetski deficit 2004 godine planiran na 45 milijardi dinara, ali je na veliki pritisak MMF-a kroz rebalans budžeta smanjen na 32 milijarde dinara, da bi na kraju godine budžetski deficit bio – 23 milijarde dinara. Kandidat za Nobela je kao svaki asistent dosledno sprovodio politiku MMF-a. Kao svaki poslušni poltron koji voli da se dodvorava moænijim od sebe i koji se, što bi rekao Gogoljev Èièikov, sam preporuèuje nekom Vasi iz Ožalošæene porodice meðunarodnih birokrata, ministar finansija i kandidat za Nobela se dokazuje kao verni fundamentalista tako što na silu obara budžetski deficit na pola. Kud puklo da puklo! Uvek preko leða onih kojima se preti stezanjem kaiša.

Interesantno je da ti koji pozivaju na stezanje kaiša toliko se za kratko vreme natove da moraju primeniti naèin vezivanja kravate iz onog vica o Stanetu Dolancu. Pošto je deficit sabijen za polovinu neisplaæivanjem 1.5 penzije u kalendarskoj godini, ministru za asistenta nije ostalo ništa drugo nego da nastavi da se dokazuje u svojim ekspertski lošim rešenjima. Tako je asistent za Nobela sabio deficit sa 20.5 milijardi dinara na 4.5 milijarde dinara. Ni to nije bilo dovoljno. Sledi pravi dinamit za Nobelovu nagradu. Primenjujuæi meðunarodnu metodologiju ministar finansija, prema sopstvenim hvalospevima, ostvariæe budžetski suficit od oko 17.5 milijardi dinara.

Živeo! Tako treba! Srbija se saginjati neæe! Samo napred! Radikalno bolje! Kad je teško – suficit! Ili jesi ili nisi – Nobel! To, care! Uveden je PDV i bolje se naplaæuju porezi. Javni prihodi su ove godine poveæani za 30,4%, dok je industrijska proizvodnja u padu – 4,4%. Prošlogodišnje poveæanje statistièkog uzorka od 300 preduzeæa, kao što sam i nagovestio, doveo je do pada industrijske proizvodnje. Zašto nobelovac nije ponovo ukljuèio 500 novih preduzeæa i pokazao da se lažnim prikazivanjem rasta indusrijske proizvodnje može postiæi željeni cilj? Zašto svake godine nije uveæavao broj preduzeæa pa sve tako do kraja mandata?

Nesreæa je što su porasli i rashodi za nekih 25 milijardi dinara, samo za rast penzija treba 12 milijardi dinara, pa se ostatak prihoda prema izrièitoj narerdbi MMF-a ne sme trošiti u potrošnji jer bi eksplodirao spoljnotrgovinski deficit. Prošlogodišnji deficit u spoljnoj trgovini od rekordnih 7,43 milijarde dolara doveo je do 3,45 milijardi dolara deficita u tekuæim transakcijama. Tako zemlja opasno ulazi u zonu nesolventnosti što može, nakon prispeæa 1,571 milijardi dolara duga da dovede do – dužnièkog ropstva.

Kako æe se vraæati taj novac kad je privreda nepokrenuta? Ko æe vratiti taj novac? Asistent za Nobela nikako da prizna da je Koštunièina vlada zadužila zemlju za novih 2,4 milijarde dolara, jer nije mogla da vraæa dospele obaveze pa je novim zaduživanjem servisirala stare dugove. Tako rade pijanice pred svitanje. Zadužuju se sve više ne bi li nekako usporili buðenje novog dana. Ali to nije moguæe.

Odlazak sa ocem prvi put na jutrenje biæe bolno za veæinu graðana Srbije. Tek tada æe shvatiti da su prevareni i da su upali u dužnièko ropstvo. Kako se osloboditi tih ropskih okova? O tome samo hrabri i struèni smeju nešto da kažu. Ostali ekonomisti, ordinirajuæi u krugu Dvojke ne vide dobro predmetni svet, uporno æute i osuðuju sve one koji ne priznaju svevišnju snagu MMF-a. Meðutim, kada bi bili samo malo iskreniji prema sebi, otvoreno bi javnosti rekli ono što je istina – da nazovi struènjaci u MMF-u ne znaju da reše našu strukturalnu krizu. I još nešto, otvoreno bi se objavilo graðanima Srbije da MMF ni u jednoj zemlji nije sproveo politiku koja je dala dobre ekonomske rezultate, pa su se èak i jedna Bocvana, uzimam nju kao najnerazvijeniju zemlju, oduprla nestruènim savetima meðunarodnih birokrata.

Ali, naš kandidat za Nobela nema nameru da se suprotstavi onima koji ga podržavaju i koji traže da se izvršava pogrešan koncept ako hoæemo da dobijemo preostalih 290 miliona dolara i otpis dodatnih 700 miliona dolara duga pariskim poveriocima. Otpisuju nam dugove koje smo veæ davno otplatili. MMF ignoriše realne probleme koje ima srpska privreda. MMF ne zna pravu istinu o Srbiji. Asistent za Nobela juri svoju karijeru. I gradi Potemkinova sela. On ne shvata da svako vreme i svaka zemlja traži svoj koncept razvoja. Srbija treba da napravi sopstveni izbor. Suština slobode je u pravu na izbor. A to mora da pripadne slobodnim graðanima. Svedok 3. maj 2005

SHARE