Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Èekajuæi donacije

Èekajuæi donacije

1012
0
SHARE

U privredi ništa novo. Stagniranje proizvodnje se nastavlja. Opominjali smo novu vlast još u oktobru da ne širi iluzije o donacijama. One ne mogu rešiti naše nagomilane privredne probleme. Prošli režim je doveo državu do bankrota. Neophodna nam je temeljna promena privrednog sistema. Umesto donacija potrebne su nam direktne investicije, jer samo tako možemo prestruktuirati neefikasnu društvenu privredu, pokrenuti proizvodnju i zaposliti neuposlenu radnu snagu. Životni standard osiromašenog stanovništva se može poveæati ulaganjem u proizvodnju koja ima tržište. Predlagali smo da se stoga hitno donesu zakoni koji æe stvoriti tržišni ambijent neophodan za otpoèinjanje tržišne utakmice.

Nažalost, sve se odvija presporo. Vreme prolazi. Nova istraživanja javnog mnjenja govore da je razoèarenje veliko. Nestala je oktobarska energija i vera u pravedniji sistem. Oèekivanja privrednika su izneverena. Podaci iz aprila meseca jasno govore ono što svi u privredi vide: posla nema i sve teže se privreðuje. Aprilski pad industrijske proizvodnje za 10% u odnosu na prošli mesec, na i onako nisku osnovicu, pad od 3,3% u odnosu na isti mesec prošle godine, kao i pad izvoza za 30% u odnosu na mart, više govore nego sve marketinške samohvale nove vlade. Posebno zabrinjava što je trgovinski deficit u aprilu dostigao veæ iznos od 816 mil$.

Ako znamo da je inflacija u aprilu mesecu, kako tvrde zvaniènici, bila 8,6% i da se kamatne stope na finansijskom tržištu, bez obzira na politièke promene, nisu spuštale ispod 4,5 – 5% meseèno, da su ogromna nelikvidnost i neizmirene obaveze paralisale privredne subjekte, onda moramo biti zabrinuti za sudbinu najavljene reforme. Pogotovo što je gromoglasno najavljivana reforma pogrešno zapoèeta. Umesto da se preopterecena privreda rastereti drastiènim smanjivanjem svih poreskih zahvatanja i da se radikalno izvrši rezanje svih državnih rashoda, pošlo se od prihodne strane budžeta. Smanjivanjem broja „transparentnih“ poreza, poveæanjem poreske osnovice i blagim smanjivanjem stope neæe se ojaèati budžet.

Ostaje potpuno nejasno kako æe privreda koja beleži pad industrijske proizvodnje plaæati obaveze prema državi? Odakle? Iz kojih prihoda? Kako æe privreda koja posluje sa 20-25% iskorišæenosti kapaciteta, èija je oprema stara 25-30 godina, koja ima 10 milijardi $ nagomilanih gubitaka, koja je izgubila, zbog sankcija strana tržišta, a na domaæem, zbog pada kupovne moæi, ne oèekuje brzo poveæanje tražnje, kako æe, dakle, privreda od 01. juna plaæati poreze i doprinose? Kako æe se zaposliti 753.000 nezaposlenih na biroima sada kada 800.000 radnika koji imaju radnu knjižicu nemaju posla?

Kako æe radnici tekstilne industrije, koji primaju u proseku 32 DM meseèno, isplaæivati plate ako im je osnovica za obraèun poreza i dorinosa podignuta na 100 DM? Hoæe li poslodavci otpuštati radnike plašeci se da im zakonodavac ne zatvori firmu zbog neisplaæenih obaveza prema državi? Pristaju li radnici da rade bez plate jer firme prvo moraju izmiriti obaveze prema budžetu?

Ko æe nam odgovoriti na sva ova pitanja?

I još nešto. Koji æe proizvoðaè da uzme dinarski kredit, kako bi pripremio robu za izvoz, plaæajuæi tržišnu kamatu od 5% meseèno, proviziju banci od 1%, proviziju ZOP-u od 0,3% i porez na finansijske transakcije od 0,3% pri uzimanju i pri vraæanju kredita, dakle, ukupno 7,2% meseèno? Koja proizvodnja može da izdrži tolika optereæenja? Kako onda biti konkurentan sa cenom na tržištu?

Naravno, proizvoðaèi prave raèunicu i odustaju. Ne isplati im se da zapoèinju proizvodnju. Otuda u aprilu pad industrijske proizvodnje. Posebno nas zabrinjava što nema brzih reakcija zvaniènika. Uljuljkani izbornom pobedom kao da ne vide pokazatelje. Razvijeni svet, od koga toliko oèekuju, ponaša se racionalno. Guverner FED-a èetvrti put ove godine smanjuje kamatne stope, svaki put po 0,5%, plašeæi se da recesija ne ugrozi vec deceniju dobro poslovanje amerièke privrede. Kamatne stope su na godišnjem nivou. Njegov kolega, ministar finansija, odmah tržišno reaguje i najavljuje smanjivanje svih poreza u strahu da privreda ne ude u recesiju.

Proizvodnja onda ima prioritet. Zato su i uspešni. Samo je kod nas stagflacija. Nažalost, nema pada kamatnih stopa, niti smanjivanja poreza. Kurs je stabilan u privredi koja i dalje propada. Devizne rezerve rastu i pri padu privredne aktivnosti. Svet nas hvali za uspeh reforme koja još nije ni poèela. Potrošaèka korpa, i to samo izdaci za ishranu, prešla je 14.000 din. Iz dana u dan život je skuplji.

Sve je veæ viðeno.

Umorili smo se od istih prièa. Upozoravali smo i Antu Markoviæa i Avramoviæa gde prave grešku. Nisu nas poslušali. Ili nas nisu razumeli. Možda nisu ni smeli.

I šta sad ?

Ponovo se vraæamo na poèetak. Kažu da je spas u donatorskoj konferenciji. Opet su velike milijarde dolara u igri. Milijarde koje nikada nisu došle. Oni koji su plate dobili u decembru iz donacija raduju se novoj konferenciji. Opsena se širi. Izgleda da se bez rada može životariti. Treba izdržati do donatorske konferencije. Posle æe biti mnogo bolje. A strani investitori su nepoverljivi. Gledaju i merkaju. Èekaju. Oni znaju da je budžet u deficitu 300 mil. $. Ko je u nevolji prodaje što mu je najvrednije. Strpljivo èekaju da nam padne cena. Hoæe da zarade. Zato i dolaze. Nemamo ništa protiv toga. Ali, gde je naša zarada? Zašto da prodajemo najvrednije? Imamo li mi ekonomsku strategiju?

Donacije ne mogu da pokrenu proizvodnju. Privredu pokreæu investicije, siguran interes i zakoni koji štite investitore. A zakona još nema. Ni investitora. Svi nešto èekaju. I mi èekamo. Hoæe li uspeti donatorska konferencija? Zvaniènici su samouvereni. Moraju da veruju u uspeh jer tu vide jedini izlaz. Mudar državnik mora biti prilièno oprezan. A šta ako, zbog politièkih uslovljavanja, ne uspe? Imamo li rezervnu varijantu? A ako uspe? Kad æe pare stiæi? Da li æe novac doæi u 26 naših gubitaša za koje se pripremaju projekti ili æemo dobiti kao do sada samo njihovu robu i opremu? Koliko æe vremena proteæi dok se sredstva prikupe i odobre? Šta u meðuvremenu da radimo?

Èekamo!

Godo mora doæi.

Tako bar kažu.

Beograd, 25.05.2001. god. http://www.kontekst.org.yu/teme/ekonomija/komentar.htm

SHARE