Početna Sadržaj Izdvajamo JOVO R.DROBNJAK

JOVO R.DROBNJAK

1377
0
SHARE

 HOĆE LI IKO ODGOVARATI ZBOG FALSIFIKOVANJA STATISTIČKIH PODATAKA
petak, 05 avgust 2011 17:53 .Na osnovu kojih premisa državni menadžment planira i donosi odluke, kada već  znamo da su podaci netačni

 

 

Je li srpska statistika „tačan zbir netačnih podataka“ ili vladin pamflet za obmanu građana? Mogu li građani verovati vladi i njenim institucijama koje samo za nekoliko dana saopštavaju podatke o padu bruto domaćeg proizvoda za 2009. godinu, koji se razlikuju čak za 100 odsto? Sigurno da ne mogu. Nažalost, obmane su jedini instrument putem koga opstaje državni menadžmnt na vlasti. Građani se pitaju dokle ovako? Odavno smo prešli prag trpljenja, prag ekonomske podnošljivosti, ljudskog dostojanstva i svakojakog ponižavanja. Ovakvu agoniju treba što pre prekinuti.

Svojevremeno je saradnik beogradskog Ekonomskog instituta dr Stojan Stamenković saopštio na skupu ekonomista da je, prema konačnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS), pad bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini bio 6,2 a ne 3,1 odsto, kako je ranije objavljeno kao zvaničan podatak. Posle toga, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku gospodin Miladin Kovačević izjavio je za „Politiku“ da bi konačan podatak o realnom kretanju bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2009. godinu trebalo da bude objavljen do septembra, odnosno kada se „dobije račun u stalnim cenama, koji je u pripremi i verovatno će biti objavljen do septembra“. Znači, koliki je bio BDP u 2009. godini, kao najvažniji makroekonomski agregat, trebali bi saznati nakon dve godine. Postavlja se pitanje da li još nekome, sem ekonomske istorije, trebaju zastareli podaci? Sigurno ne trebaju. Međutim, samo nekoliko dana kasnije vlada je demantovala svoju zvaničnu instituciju – Republički zavod za statistiku, odnosno zamenika direktora te institucije koji je oročio zvanične podatke za septembar. Ispostavilo se, da vlada ne bi bila „prava vlada“, kada ne bi imala u svakom rukavu neki novi podatak, odnosno novu obmanu. 

Tako je vlada, zajedno sa Narodnom bankom Srbije (NBS) – kako piše „Politika“ od 11. maja – izvršila korekciju kretanja BDP od 2001. do 2009. godine (ali ne znamo na osnovu kojih činjenica i sa kojom metodologijom), koji se znatno razlikuju od onih na osnovu kojih su pravljene makroekonomske analize i koji su služili kao osnovne premise za donošenje odluka. U toj „dogovornoj“ statistici naveden je „zvaničan“ pad BDP u 2009. godini za 3,5 odsto. Čak i uz pretpstavku da su novi „usaglašeni“ podaci približno tačni, ovakvi postupci i manipulacije samo nas navode na poređenje našeg društva sa nasukanim brodom na hridi koji je bez kompasa vodio pijani moreplovac. Zato i jeste naša ekonomija u provaliji iz koje se teško može izbaviti. Kao što je vidljivo, i ovaj put pokazala nam je naša „socijalno odgovorna i ekonomski vidovita“ vlada kako i bez „računa o stalnim cenama“ – koji je bio uslov za egzaktne podatke, kako je tvrdio zamenik generalnog direktora RZS – može izdašno „nagraditi“ svoje građane sa „tačnom računicom“. Usaglasila je (zamislite usaglasila) parametre sa NBS i uzela busolu u svoje ruke da nas vodi u „svetlu budućnost“. 

„USAGLAŠENI PODACI“ Ne bi trebalo da nas iznenađuju i nove obmane ili grube statističke greške. Ali, nezavisno od toga da li su statistički podaci smišljene obmane ili su plod grubih statističkih grešaka, posledice po ekonomiju su istovetne – katastrofalne. Stoga smatramo da bi za eventualne obmane članovi vlade morali krivično odgovarati a za neodgovornost, neažurnost i grube greške, vladine institucije bi morale pretrpeti duboke rezove i korenite promene. Državna statistika nije ničija prćija i niko nema pravo da se poigrava podacima i da obmanjije građane zarad bilo kakvih evropskih ciljeva ili zarad opstanka na vlasti. Statistika nije puki zbir nekih podataka, već hronologija i kvantifikacija ekonomskih, političkih, pravnih, socioloških i svih ostalih događaja u društvu. Pored toga, statistika je osnov za makroekonomske analize na temelju kojih se planiraju buduća stanja u koja društvo namerava doći. Zbog toga, statistički izveštaji i analize morali bi biti egzaktni, ažurni i transparentni. U njima se ne bi smele pojavljivati reči „procenjeni podaci“, „usaglašeni podaci“ i sl. 

Statistički podaci i analize su osnova za makroekonomska, sociološka i ostala planiranja u društvu. Na distorziji podataka stvaraju se pogrešne vizije koje po svojoj suštini određuju nerealne ciljeve i utiču na pogrešno planiranje ostalih planskih elementa. Kao što je i poznato, planiranje je prva faza procesa upravljanja u kojoj se – na osnovu egzaktnih podataka i realnih predviđanja – donose odluke o ciljevima, politikama, strategijama, programima i planovima makroekonomskih i ostalih aktivnosti u državi. Stoga se postavlja pitanje – na osnovu kojih premisa državni menadžment planira i donosi odluke, kada već znamo da su podaci netačni? Očito to rade na osnovu „dogovornih“ parametara. Oni zbog opstanka na vlasti i udovoljavanja nekome sa strane, iskrivljuju podatke i manipulišu građanima. Trebalo bi da im neko kaže da planiranje nije statični, već dinamaični kontinuirani proces kojim se makroekonomija društva prilagođava, usmerava i utiče na opšte stanje ekonomije. Naš državni menadžment ne samo da nije realno i kontinuirano planirao makroekonomske parametre i pravovremeno donosio odluke o otklanjanju negativnih pojava već ih nije ni pasivno prilagođavao novonastalim situacijama. 

„Odgovorna“ vlada, čak ni posle dve godine nije utvrdila prava stanja, već je „usaglašavala“ i „dogovarala“ makroekonomske pokazatelje koji su nazovimo ostvareni. Oprosti im Bože, ne znaju šta rade! Ove činjenice su i ružne i tužne. 

STOMAK KAO PARAMETAR To je samo jedan od primera kako se građani obmanjuju. Dušebrižnici ih uveravaju da dobro žive i da nisu gladni. Svojim manipulacijama žele prikazati da je loš standard građana samo subjektivni osećaj, a ne realno stanje. Nažalost, stomak građana je mnogo pouzdanii parametar od njihovih „dogovornih“ statistika i svakojakih obmana.

Statistički skandal, koji je ovih dana isplivao na površinu, samo potvrđuje narodno predanje – „ne pada sneg da pokrije breg, već da se zverkama ukaže trag“. Građani nemaju poverenje ni u druge vladine institucije. Kako se, na primer, može opravdati kontinuirano nominalno jačanje nacionalne valute u vreme kada se beleži pad industrijske proizvodnje i svih ostalih privrednih aktivnosti uz istovremeni rast nezaposlenosti, rast cena i rast inflacije. Prema pisanju „Blica“ od 1. juna, samo u prošloj godini u Srbiji je ostalo bez posla više od 300.000 radnika. Kurs dinara trebao bi odražavati snagu privrede i njenu izvoznu vitalnost, a ne veštačke nameštaljke kojima se uništavaju izvozni potencijali. 

Neprihvatljivo je tumačenje guvernera NBS da jačanje dinara ne utuče na naš izvoz zato što proizvođači negativne efekte od izvoza kompeziraju sa manjim izdvajanjem sredstava za uvoz sirovina. Ovakva ocena je paušalna i veoma štetna iz dva razloga. Prvo, sav naš izvoz se ne zasniva na uvoznim sirovinama i, drugo, ovakvom politikom usmeravaju se proizvođači da svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim sirovinama umesto na domaćim potencijalima. Na kraju ovog dela teksta želimo samo napomenuti da je naglo jačanje domaće valute podjednako štetna kao i njeno slabljenje. Jedino na stabilnom dinaru može se graditi zdrava i stabilna ekonomija.

Umesto zaključka, možemo samo konstatovati da aktuelna vlast vodi naše društvo u sve dublju provaliju, sve veće siromaštvo, spoljnu zaduženost i u neokolonijalne i vazalne odnose. Neka građani odluče hoće li spasavati sebe i svoju državu. To se može ostvariti samo izborima i smenom aktuelne vlasti. „Nije sve propalo, kad propalo sve je“ (Rajko P. Nogo). 

 

SHARE