Gazda Miloje Petronijević iz sela Ribaševine kraj Užica je svojevremeno jesenjim gazdama nazivao sve one domaćine koji su prodavali rakiju sa lule, odnosno sve vajne gazde koji su prodavali letinu sa jeseni i nisu marili kako će dočekati sledeće proleće. E takve jesenje gazde Srbija je dobila nakon izvršene petooktobarske kontrarevolucije, kada su neuki, bez radnog iskustva, bez vizije i strategije za budućnost, samoproklamovani reformatori i borci za demokratiju, uzurpirali vlast, prevarili građane i izneverili sve njihove nade, radi nagomilavanja ličnog bogatstva, privilegija i titula, i otpočeli, uz podršku međunarodne birokratije, rasprodaju nacionalnog bogatstva. Ideolozi vulgarnog pragmatizma i ideolozi verbalnog legalizma su pokazali da mogu vrlo uspešno da kohabitiraju u pljački državne imovine i da se njihive političke nesuglasice pokazuju samo oko toga ko će veće provizije uzeti za kraće vreme vladavine.
Sve ostalo je isto. Isti tajkuni koji finansiraju, za svaki slučaj, i jedne i druge. Ista demagogija. Iste laži. Iste krađe i afere. Ista ostrašćenost i banalnost. U Srbiji nema krize države i krize parlamentarizma i demokratije. U Srbiji se temeljno uništava država, urušava parlamentarizam sitničavim stranačkim trgovinama i obesmišljava demokratija nagodbama političkih oligarhija. Novi partijski ustav je samo ozakonio nasilje partija nad građanskom i nacionalnom Srbijom. Jesenje gazde su u punom predizbornom zanosu. Obećavaju sve ono što nisu ispunili. Spremaju se da udruže vlast i konačno sahrane srpsku privredu.
Pragmatičari su tri godine bili u prilici da donesu bolji život građanima, ali oni su obezbedili bogat život samo sebi i svojim partijskim sektašima. Danas bezbrižno, kao bogataši bez obaveza, učestvuju sa pevaljkama na pinkovizijama i veselo, u ritmu muzike, aplauduraju uspelim reformama u tranziciji. Legalisti su nastavili dosledno pljačkanje nacionalne imovine, mada su dosadno trabunjali o zaštiti nacionalnih interesa. Nacionalna imovina je najsigurnija u džepu salonskog nacionaliste. Šifrovana sekta i njen Duče su spremni na sve političke saveze, spremni su da rade dan i noć, da duvaju u dvojnice i maze pse lutalice pred kamerama, da rešavaju sva pitanja u državi i da prepolove nezaposlenost koju su sami stvorili, samo da bi se nekako dokopali ponovo guvernerskog mesta.
To su stranke koje će formirati novu vladu. Imaćemo na jednom mestu sve one koji su nas već upropastili. Ali sada će da rade zajedno. Novi DOS će do kraja prodati sve nacionalne resurse i državu pretvoriti u protektorat. Najteža pitanja će rešavati pod pritiskom modernih jakobinaca bez političke pameti, neznalica i foliranata koji su se grlili i u usta ljubili sa gangsterima, koji su dilovali sa tajnim službama, tajkunima i probisvetima, uporno nas ubeđujući da je to u ineresu demokratije i naše svetle budućnosti.
Šta možemo očekivati od te bogate bratije političkih šarlatana i neznalica koji će formirati novu vlast? Teško nama, građani Srbije! Teško nama kada jesenje gazde opet počnu da gazduju. Njihova mržnja i osveta prema neistomišljenicima hraniće njihovu pohlepu. Nijedan okupator ne bi smeo tako surovo da uništi Srbiju kao što to čine ovi koji su već to uradili, koji su bili na vlasti i koji hoće još da vladaju. Okupator ne bi smeo da rasproda srpsku privredu, jer bi se plašio da, nakon svoje vladavine, ne bude primoran da plaća reparacije za načinjenu štetu. Međunarodni zakoni su tu nemilosrdni. Međunarodne konvencije se moraju poštovati i u ratu.
Domaći okupatori i uzurpatori za to nimalo ne mare. Mada su im usta prepuna evropskih zakona i integracija, oni se u praksi ponašaju kao odmetnuti feudalci. Svako krade i radi šta hoće u svom posedu, koga je osvojio u političkoj borbi za vlast. Nemaju nikakve istorijske odgovornosti i opterećeni su samo time da neke druge političke grupacije ne preotmu više privilegija i novca za sebe. Kontrolišu sve medije i ne dozvoljavaju da se formira alternativa. Ukoliko otpočne bilo kakvo formiranje alternative, tada na scenu stupaju igrači Tajne službe i tajkuna, čiji je zadatak da obesmisle svaki pokušaj okupljanja nezadovoljnih građana van kontrole političkih stranaka i njihove oligarhije.
Pošto se samo kupuje vreme za produžavanje pljačke, iz naftalina se vade razni demagozi, politički špekulanti, osvedočeni prevaranti, lopovi, ludaci, egomanijaci, probisveti i banditi koji, zbog lečenja sopstvene bolesti i nešto malo para za život, pristaju da odigraju svoju plaćenu ulogu i tako naprave potpunu pometnju na političkoj sceni. Kada vidite takve propalitete da postaju kandidati za državne funkcije, onda postojeća politička garnitura deluje državotvorno i politički zrelo, pa se građani odlučuju, u nedostatku adekvatne ponude, pozivajući se na svoj patriotizam, da glasaju za postojeće političare na vlasti, uz obrazloženje da su se već toliko nakrali da valjda neće više imati potrebu da kradu.
Ali to je velika prevara. Ne samo zbog providne igre partijske oligarhije da obesmisli svaki politički život izvan stranaka, već zbog toga što je pohlepa naše političke oligarhije neizlečiva i oni su spremni da pojedu i državu i građane da bi bi nekako umirili svoju bolesnu proždrljivost. Tako se agonija produžava. Građani se povlače i ne izlaze na izbore. Čekaju neku bolju političku ponudu. To savršeno odgovara partijskim oligarhijama. Ako na izbore izađu samo članovi njihovih stranaka, to je za njih demokratija. Najbolja demokratija bi bila da na izbore izađe samo njihova stranka i njihovi članovi. To bi doprinelo smanjivanju neizvesnosti i nestabilnosti.
Međutim, to ne rešava glavni problem u društvu. Problemi se samo uvećavaju i postaju sve složeniji. Ti problemi će građane dočekati kada sve postane obesmišljeno i rasprodato. Kada jesenje gazde prodaju svu rakiju sa lule, ostaće nam samo lula mira. Moraće se zakopati ratne sekire i otpočeti otvoreni razgovor o svemu. Ali razgovaraće neki drugi ljudi. Političko zrelo društvo će isključuje jesenje gazde. Oni moraju da plate račun za sve što su propili. Račun uvek stiže na naplatu. Državotvorna ideja je veći ulog od ličnog interesa jesnjih gazda.
Tekst je objavljen u listu Tabloid broj 120, 14. decembar 2006. pod nazivom „Arčenje jesenjih gazda“
