Početna Sadržaj Rasprave Jak dinar

Jak dinar

1226
0
SHARE

Guverner Narodne banke i režimski ekonomisti, zaposleni na fakultetima, institutima i privrednim komorama, dakle, korisnici budžetskih sredstava koji žive na izdvajanjima poreskih obveznika, koji već osam godina blebeću o stvarima o kojima ništa ne znaju, koji pišu slavopeve o slobodnom tržištu, a nikada nisu jedan jedini evro zaradili na tom istom tržištu; uporno veličaju makroekonomsku stabilnost i hvale Narodnu banku i premudru monetarnu politiku guvernera što su, po ko zna koji put, uspeli da spuste vrednost evra ispod 80 dinara i tako ojačali domaću valutu, uprkos svemu što se dešava u političkom obračunu stranaka. Interesantno je da se to naglo jačanje dinara gotovo uvek dešava uoči državnih praznika, kada naši građani iz rasejanja dolaze u maticu da provode praznike sa svojom rodbinom. Tada iznenada dinar jača i naši građani prodaju, na opšte zadovoljstvo guvernera i njegovih teoretičara trabanata, devize po izuzetno nepovoljnom kursu. Kada se završe praznici, dinar će se ponovo vratiti na stari nivo. I to periodično namerno dizanje i spuštanje dinara nanosi štetu građanima, ali donose velike koristi bankama.

Prema izveštaju za 2007. godinu 35 banaka je uspelo da ostvari neto profit od 294 miliona evra, što je ogroman prikazani profit s obzirom na katastrofalno stanje naše privrede. Ali o tome stanju privrede se gotovo ništa ne piše. Koga još uopšte interesuje privreda? Ako znamo da su nastupi stare garde ekonomista medijski slabo propraćeni, možemo slobodno reći da su zabranjeni, onda je potpuno jasno da u javnosti vlada opšte jednoumlje neoliberalnih istomišljenika. Svi oni se podanički utrkuju u hvaljenju makroekonomske stabilnosti i jakog dinara. Svi oni ističu kako NBS radi dobro, da guverner povlači jedini prave poteze i da ti potezi donose najbolje rezultate. A onda glavni zaključak – fariseji neoliberalnih reformi i korifeji slobodnog tržta u kome tajkuni stvaraju monopole a banke kartele, pompezno mudruju da je ovo stanje sa domaćom valutom i kursom održivo ukoliko pobedi opcija koju će podržavati Evropa, odnosno ako na vanrednim parlamentarnim izborima pobede ponovo samozvane demokratske snage. Ukoliko pobede nedemokratske snage, posle izbora će doći do pomeranja kursa jer neče doći do željenog priliva kapitala, samim tim će biti veliki pritisak na dinar i više neće maći da se brani kurs. To je poruka nezavisnih ekonomista uoči izbora. Ako izgube demokratske snage u zemlji nastaje haos.

Građanima se na taj nači šalju jasne predizborne poruke i uteruje strah u kosti. A prava istina je da veliki problemi sigurno tek nastaju u Srbiji. Nakon primene pogrešnog koncepta bez privrednog razvoja i nakon osam godina pljačke u procesu tranzicije račun neumitno dolazi na naplatu. Režimski ekonomisti ne saopštavaju našoj javnosti poraznu istinu da ove godine dospeva na naplatu 5,3 milijardi dolara, 4,2 milijardi dolara glavnice i 1,1 milijardi dolara kamata, da je zemlja već zadužena 27 milijardi dolara, da se prošle godine država zadužila 8,4 milijarde dolara, da je zaduženost u 2006. povećana za 9, 4 milijarde dolara i da Srbija srlja u dužničko ropstvo i bankrot.

Jedini način da se zadrži lažna makroekonomska stabilnost je da se sve više nezarađenog novca slije u Srbiju: novi krediti, povećani nivo doznaka i rasprodaja preostalih javnih preduzeća. Prema mom stručnom mišljenju, takav scenaro na duži rok nije održiv. Smatram da će, bilo ko da pobedi, nastati dramatični problemi u održavanju makroekonomske stabilnosti i odbrani prejakog dinara Ako ostane sve kao do sada, ako se ništa u konceptu reformi ne promeni, a sigurno se neće promeniti, tržišni talibani če zadužiti Srbiju preko 40 milijardi dolara, rasprodaće preostala javna i javno komunana preduzeća, prikazujući da su to strane direktne investicije, priveda se neće pokrenuti, privrednog rasta neće biti, osim u statističkim friziranim izveštajima režima, inflacija će se otrgnuti kontroli, nezaposlenost će porasti, a zaposlenost smanjiti, a devizni kurs će eksplodirati negde u drugoj polovini 2010. godine. Zbog velike recesije u svetu nivo deviznih doznaka će padati, spoljnotrgovinski deficit će rasti i platni bilans će beležiti velike minuse, tako da privreda i stanovništvo neće biti u mogućnosti da vrate dospele glavnice i kamate.

Nastaće veliki pritisak na devize, strani investitori će napuštati zemlju i otpočeće proces suprotan dotadašnjem, jer će strani investitori bežati iz dinara u devizu. Devizne rezerve će se munjevito topiti, jer devizne rezerve upravo i služe tome da obezbede strane investitore da se mogu spokojno i nesmetano ponovo vratiti iz bezvrednog dinara u evro ili dolar. To se već desilo 1997. u špekulativnoj krizi na dalekom istoku, a desilo se i u avgusta 1998. godine u Rusiji, kada je rublja za svega par sati petsto odsto izgubila svoju vrednost. Princip ove prevare i pljačke je svuda isti, samo se menjaju opljačkane države i narodi.

Naravno, domaći učesnici u pljački dobijaju svoj deo kolača, kao što su ga dobili prvi nazovi demokratski ministri koji su dobro naplatili uvećanje našeg Pariskog i Londonskog duga za kamate i zatezne kamate, koje mi nismo mogli da plaćamo jer su nam bile uvedene sankcije. Taj monetarni udar vrši se pod patronatom birokratije iz MMF-u i SB i oni, zbog konstantnog pritiska na vlade da usvoji njihov nakaradni model šok-terapije, dobijaju svoj deo u opljačkanom novcu. Sve je već toliko poznato i viđeno da postaje dosadno.

Brzina kojom će padati dinar biće vrtoglava. Obično se dešava tako da što ste duže godina neuspešno branili dinar, to će za kraće vreme on pasti. Kada se to desi biće to veliki izazov za Srbiju i njene građane. Sve decenijske laži reformatora srušiće se za nekoliko sati. Građani će ponovo platiti svoju naivnost i nepromišljenost. Životni standard građana će pasti na najniži nivo. Devizni kurs će nastojati odjednom da nadoknadi sve godine kašnjenja. Napominjem, da je od januara 2001. do aprila 2008. devizni kurs narastao samo za 35%, dok su cene porale čitavih 200%. Dinar će tačno za tu razliku morati da izgubi na vrednosti da bi se na tržištu uspostavila ravnoteža. Građani koji su se zadužili i prihvatili devizne klauzule za svoje kredite, imaće velike probleme da servisiraju nastale obaveza. Drastično će pasti plate i mnogi građani neće moći da vraćaju kredite iz redovnih primanja, nego će morati da prodaju delove imovine. To se danas dešava u Hrvatskoj, gde 170.000 prezaduženih penzionera prodaju delove svoje imovine da bi vratili dugove, a pred sudovima se vodi više od 600.000 parnica za vraćanje dospelih bankarskih kredita.

Ukoliko pobede na izborima oni drugi i ništa u konceptu reformi ne promene, a prema najavljenom ekonomskom programu vidim da se ništa radikalno neće menjati, onda će sve ono što sam već napisao nastati do kraja 2008. godine. Mislim da Srbiji odgovara da se to što pre desi, dok se još ne rasprodaju javna i javno komunalna preduzeća, jer će brži i lakši oporavak biti, nego da se to mučenje otegne do kraja 2010. godine i da, zbog toga što će sve već biti rasprodato, oporavak bude mučan i pretežak.

Bilo kako bilo, građanima se loše piše. Demokratija će biti na veliom ispitu. Izlazna strategija Rusije je bila da se izvrši tihi i dogovoreni državni udar u kome je razumni Jeljcin, uz određene materijalne uslove i čvrste garancije, predao vlast KGB-u. Državna bezbednost je dovela na vlast promućurnog petrogradskog obaveštajca Putina. Državnik Putin je spasio Rusiju katastrofe. Srbija je u mnogo težem problemu. Ostrašćene i korumpirane političke oligarhije nemaju istorijsku odgovornost. One su spremne u međusobnom optuživanju i pljačkanju potpuno da unište državu. To bi dovelo da stavljanja pod međunarodni protektorat naroda koji nije sposoban da sam upravlja sobom. To bi bila otvorena okupacija.

Nasuprot toga, ne treba ni taj scenario isključiti, postoji realna opasnost da se pojavi neki demagog tipa Uga Čavesa, koga će osiromašeni i nezaposleni narod, gurnut pred sam isplanirani građanski rat, oduševljeno prihvatiti kao spasioca. Režimski ekonomisti će pozdraviti njegovu vladavinu kao jedini izlaz da se sačuva nova makroekonomska stabilnost u državi. Dinar će se ponovo stabilizovati. Čitaćemo panegirike o mudrom vođi i njegovim reformama. A duboko dole u društvu i privredi ništa valjano se neće promeniti i otpočeće pripreme za novu petooktobarsku revoluciju. Ali tada će građani sve uzeti u svoje ruke i ići će do kraja.

Ako sve ovo znamo, postavlja se pitanje: može li se sve to izbeći? Odgovor je jednostavan – da, sve to možemo da izbegnemo. Kako? Jedini način je da se smeni sadašnji neoliberalni kocept i da se napravi novi koncept privrednih reformi. Novi koncept moraju da iznesu ljudi koji mnogo znaju i koji imaju velika privredna iskustva. Ne mogu jedan čovek i njegova stranka ništa da urade, samo timovi iskusnih stručnjaka iz zemlje i rasejanja. Vlada mora da bude menadžerska i da radi za jedan evro godišnje. Ali, treba im ponuditi procenat od realnog rasta BDP. To je jedini izlaz iz ovog sveopšteg haosa. Jak dinar stvara samo jaka privreda. Jaku privredu stvaraju privrednici koji imaju viziju, znanje i iskustvo. Takvih privrednika imamo, treba im samo dati priliku. Razvojem demokratije i slobodnog tržišta možemo stvoriti modernu Srbiju. Konvertibilan dinar će biti najbolji ambasador razvijene Srbije.

SHARE