Dinar između precenjenog i potcenjenog kursa
Ogromna precenjenost dinara stimulisala je olako zaduživanje
Kada su krajem 2001. godine naši samozvani „vizionari“ izneli koncept reformi koji je neminovno morao imati za posledicu sve precenjeniju vrednost dinara, dokazivao sam da će zbog toga, kao i zbog nagle liberalizacije uvoza, ekonomske i socijalne štete biti znatno veće od isticanih koristi. U periodu od početka januara 2001. do kraja septembra 2008, zbog ogromne tražnje i još veće ponude deviza, dinar je realno, u odnosu na korpu valuta (evra i dolara), povećao svoju vrednost za više od 110 odsto. Od početka oktobra 2008. pa zaključno s krajem 2009, dinar je realno osetno smanjio svoju vrednost, ali je po obračunu u NBS još uvek bio za oko 81 procenat na višem nivou nego krajem 2000. godine.
Ta brojka izgleda neverovatna ako se zna da se Srbija po konkurentnosti privrede nalazi u „trećoj ligi“ (93. je od 133 zemlje koje skupa stvaraju 98 svetskog bruto proizvoda). Ekonomski potpuno nelogična vrlo visoka apresijacija dinara nastala je zbog deformacije tražnje i još više deformacije ponude deviza. Od početka 2001. pa do kraja 2009. u Srbiju (bez KiM) po osnovu neto zaduživanja, neto doznaka, prodaje imovine strancima, tzv. grinfild, braunfild i portfolio investicija i donacija slilo se gotovo 70 milijardi dolara. S druge strane, država je sistematski izbegavala da donese zakon o denacionalizaciji, jer bi njegovom primenom došlo do direktnog i indirektnog povećanja tražnje i odliva deviza. Ona je čak i prodavala nacionalizovanu imovinu i po tom osnovu ostvarila devizni priliv. Uz sve to, Narodna banka je prodajom sve veće mase deviza na deviznom tržištu veštački održavala ekstremno precenjenu vrednost dinara.
Ekstremno precenjene vrednosti dinara pozitivno utiču na smanjenje inflacije. Građani su mogli po vrlo povoljnim cenama kupovati uvoznu robu i koristiti jeftine usluge stranih firmi. Međutim, zbog sve manje vrednosti stranih valuta, posebno dolara, uvozna roba i uvozne usluge na području Srbije (do početka oktobra 2008) bivale su cenovno sve konkurentnije, pogotovo u uslovima kada su prosečne carine na uvoz u proseku smanjene sa oko 14,5 na samo 4,5 odsto.
Kupovina ogromnog broja stranih uvoznih proizvoda (automobila, raznih kućnih aparata, mobilnih telefona, klima-uređaja…) doprinela je eskalaciji niza uvoznih proizvoda i usluga. Na primer, eskalacija uvoza automobila imala je za posledicu sve veći uvoz nafte koja je postala daleko najveća uvozna stavka. Ogromna precenjenost dinara stimulisala je olako zaduživanje preduzeća i banaka u inostranstvu i stanovništva u zemlji koje nije shvatilo ogroman rizik prihvatanja devizne klauzule.
Potcenjena vrednost stranih valuta, naročito dolara, velikim delom je doprinela da je spoljni dug, i pored otpisa od preko pet milijardi, krajem prošle godine iznosio gotovo 33 milijarde dolara i bio je više od tri puta veći nego krajem 2000. Zbog toga je Srbija de fakto u ozbiljnoj dužničkoj krizi, jer gotovo 40 odsto izvoza robe i usluga odlazi na otplatu spoljnog duga.
Od početka 2010. godine Narodna banka je, bilo zbog svoje politike, bilo pod pritiskom moćnog uvozničkog lobija, u „cilju sprečavanja velikih dnevnih fluktuacija valutnog kursa“ (!), prodala više od 350 miliona evra, a dinar je ipak oslabio za gotovo tri odsto. Ubeđivanje javnosti da je samo privremeno došlo do poremećaja na deviznom tržištu – nije uverljivo. Moćan uvoznički lobi, potpomognut političkim ličnostima na važnim funkcijama, navodno, „zbog interesa privrede za stabilnim valutnim kursom“ vrši snažan pritisak na NBS da još više prodaje devize u cilju „stabilizacije i niže inflacije“.
Mogućnosti novih većih zaduživanja u inostranstvu su, po mom dubokom ubeđenju, vrlo skromne. Zbog svega navedenog, preti realna opasnost da u slučaju nastavljanja prodaje deviza od strane NBS devizne rezerve padnu čak i ispod dozvoljenog minimuma i da dođe, kao što se desilo u Rusiji (1998), Argentini (2001) i Islandu (2009), do nagle jednokratne devalvacije, što je znatno nepovoljnija varijanta u odnosu na nužnu postepenu korekciju valutnog kursa na bazi dnevne ponude i tražnje.
Redovni član Akademije ekonomskih nauka
Mlađen Kovačević
Politika 18/02/2010
