Početna Tekstovi ИЗВОРИШТА

ИЗВОРИШТА

3544
0
SHARE

ИЗВОРИШТА

 

Живимо у цивилизацији која је дубоко упала у декаденцију.

Шизофрене психопате управљају светом.

Намера им је да униште човечанство.

И да остане неколико милиона рептила.

Којима ће служити роботи.

Размножаваће се из епрувете.

 

Живимо у цивилизацији која је угрозила биолошки опстанак човека.

Наметнули су нам лажну представничку демократију и шпекулативну берзу.

Мањине имају већа права од демократске већине.

Хомосексуланост је идеологија.

Педофилија стил живота.

Лаж је постала врлина.

Виртуални новац смисао живота.

Узели су нам душу.

Поробили мисли.

 

Како да се избавимо?

Како да спасимо себе и своје најближе?

Како да спасимо човечанство од нестанка?

 

Декаденција се појављује у тренуцима када се човек опасно удаљио од својих изворишта.

Када је заборавио ко је и који је смисао његовог постојања.

Када је загадио сва животна врела.

И када се дуго није напио чисте и бистре изворне воде живота.

Која му је неопходна.

И без које не може да опстане.

 

Шта је задатак мислећег човека данас?

 

Једини историјски задатак и једина мисија мислећег човека је да човечанство поново врати на извориште.

Улога мислећих људи је да одбране заједницу.

И изгубљене моралне принципе вертикале.

Које смо загубили у пребрзом техничком развоју.

И због којих смо данас постали себични и зли.

 

Задатак учитеља живота је да нам врате веру и наду.

То може да се постигне добротом и љубави.

Пожртвовањем и посвећењем.

Служењем заједници и општем човечанском интересу.

Стварањем великих уметничких дела.

Који нас враћају на прапочетак.

Када смо били слободни и невини.

 

Учитељи нам својим животом показују где су запуштена врела.

Враћају достојанство изговореној речи.

Враћају смисао људском говору.

Враћају поверење у човеков пут ка звездама.

Враћају наду да није све изгубљено.

Изворишта још увек постоје.

Задатак учитеља је да нас одведу да се напијемо чисте воде.

 

Учитељ не може да буде свако.

Учитељ је посвећен свом избору живота.

Учитељ је одан свом историјском задатку.

Учитељ се жртвује за своју идеју.

Не жртвује се да би добио нешто, него да би дао себе.

 

Проблем наше пропасти је што смо изгубили учитеље.

У општем брбљању гомиле глупости мислећи људи се уопште не чују.

Њихове речи ништа не значе.

Њихова дела се данас не виде.

Али, мислећи људи морају да буду упорни и стрпљиви.

Њихово време долази.

 

Морају да буду истрајни у остваривању својих историјских задатака.

Морају да дисциплиновано и достојанствено бране своје идеје.

Нема попуштања.

Нема предаје.

Нема колаборације.

Учени људи морају да покажу окованом човеку пут до изворишта.

Мислећи људи морају ожеднелог човека из пустиње духа да врате на врело живота.

Када се напије воде са врела доживеће прочишћење.

И што се више људи напије, брже ћемо да се избавимо из невоље.

 

Ево, драга браћо и сестре, мог одговора свима вама који се плашите и који немате поверење.

Све што јавно радим је у циљу враћања изгубљеним животним врелима.

Извориштима које смо заборавили да постоје.

У мом јавном раду нема никаквог личног интереса.

Знам да изворишта постоје.

Знам где се врела налазе.

Не могу да пристанем на колаборацију.

Не могу купљеним комформизмом да окујем слободну мисао.

Не могу да понизим и прегазим сам себе.

Не могу да издам идеју.

Не могу да затрујем врела живота баналном свакодневницом.

 

Историјски задатак је да се вратимо на прапочетак.

Када смо свету понудили прву цивилизацију.

Сада нам се указала поново прилика.

Упркос нашој пропасти, постоје врела која нисмо загадила.

Духовна изворишта која други немају.

На којима можемо да изградимо једну потпуно нову цивилизацију.

Односно, да се вратимо винчанској цивилизацији.

У којој неколико хиљада година није било рата.

Није било убијања и зараобљавања људи.

У којој су сви били слободни и једнаки у различитости.

 

Човечној цивилизацији у којој није постојало „моје“ и „ твоје“.

У којој је све пипадало заједници.

И човек је себе остваривао кроз заједницу.

У игри са другим људима.

Који му нису били конкуренција.

Него браћа.

У којој се није узимало, него се давало.

Узвишени су постајали они који су делили.

Доброту и љубав.

 

Живимо у времену понирања.

Великог искушавања.

Сви мали и слаби су усисани.

Отворио се простор за мислеће људе.

За стварање великог дела.

Историјска је прилика.

Изволите.

Покажите шта знате.

Београд, 24.08.2018

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE