IZDAJA

Izdaja više boli zbog gubitka vere u ljude, nego zbog samog čina koji izdaja nosi.
Ta bol razara dušu.
Peče više nego sam gubitak koji je posledica izdaje.

U dva navrata sam doživeo velike izdaje.

Na upisu u zemunsku gimnaziju, kada su me napale lokalne siledžije.
Morao sam da se tučem sam.
Moji drugovi su to gledali sa strane.
Više me je bolelo to njiho  gledanje sa strane, nego batine koje sam dobio.
Bolovi od tuče na telu prođu, ali bol u duši uvek ostaje.

Drugi put se desilo kada su me partneri izdali u poslu.
I kada mi je režim uništio banku.
Kada su kriminalce gurnuli na mene.
Ubice.
Koje su pokazale prema meni više poštovanja, nego moji partneri.
Vajni prijatelji i drugari.

Nije me bolelo to što je uništena jedna uspešna banka.
To što je potrošen novac.
Nego to što su me tako podlo izdali i prodali.
Ostavili na cedilu.

Ostao sam usamljen pred plaćenim kriminalcima.
Koje je država angažovala.
Spasila me je samo moja vera u poštenje.
I nekoliko najdražih osoba.

Izdaja je kukavički čin.
Podli udarac mekušaca.
Koji nemaju moralnog integriteta.
Koji su sline i ljigavci.
Koji se plaše i kada im niko ne preti.

Izdajom se gubi sloboda.
Izdajnik postaje rob izdaje.
Ona ga sam proganja.
Muči.

Izdaja je danas postala opšte mesto.
U javnom životu izdajnike veličaju kao junake.
To je znak da je društvo obolelo.
I da mora da se leči.
Obnovom svih moralnih vrednosti.

U politici nema ljubavi.
Samo – izdaja.
Svako svakoga izdaje.
Opšte kurvanje.
Sve je dozvoljeno da bi se došlo na vlast.
Ili da bi se zadržala vlasti.

Nema više nikakvih moralnih principa.
Nema autoriteta.
Izdajnici nam kroje sudbinu.
Oni odlučuju o našim životima.

Današnji režim je dostigao najveći stepen izdaje.
Postali su – konvertiti.
Pogazili su sve za šta su se zalagali.
Sada gaze sve one koji ih podsećaju na prošlost.
Čvrstom rukom misle da uguše slobodu govora i mišljenja.

Zalažu se danas za sve ono što su juče pljuvali.
Postali su preobraćenici i agitatori.
Prodali su veru za večeru.
Izdali su svoju radikalsku partiju.
Izdali su svog duhovnog učitelja.
Izdali su kuma.
Izdali su državu.
Izdali su naciju.

Nema nam spasa dok su izdajnici na vlasti.
Izdajnike moramo da skinemo sa vlasti.
Jedino izborima.
Drugog puta nema.

Nakon njihove smene, traba ih pohapsiti.
Mora im se suditi.
Za veleizdaju države.
Osuditi ih na najstrože zatvorske kazne.
I plenidbu čitave imovine.

To je jedini način da se zaustavi pogubno razaranje društva.
To je jedini način da sačuvamo državu.
To je jedini način da obnovimo naciju.

Kada prvi političari budu ovako osuđeni za izdaju, tada više neće biti izdaje.
Društvo se strogim zakonima bori protiv izdajnika.

Kada izdaja bude žigosana u društvu.
Kada se budu izdajnici stavljali na stub srama.
Tada će društvo ozdraviti.

Zdravo društvo je preduslov za izgradnju zdravog čoveka.
Moralnog i doslednog.
Koji će prezirati izdaju.
I koji će se držati moralnih principa.

Setite se – ko je vas izdao?
Kada? Kako ste se osećali?
Šta ste uradili?

Beograd, 24.06.2015.