IZBORI
Branko Dragaš
Oj, Srbijo okupirana! Oj, Srbijo sluđena! Oj, Srbijo uništena! Oj, Srbijo opljačkana! Oj, Srbijo bez pemeti!
Pišem ovaj tekst u trenutku kada se Veleizdajnik priprema da raspiše, kako kaže, zbog opozicije, još jedne izbore na svim nivoima. Tražili ste, evo vam ga! Pišem ovaj tekst od muke i očaja, jer ne mogu da verujem kako će, ponovo na isti, prevarantski način, šizofreni Uzurpator da nasamari sve uspaljene političke idiote koji izlazi na izbore i kako će sebi da obezbedi još malo vremena da može, obezbedivši politički legitimitet, da izvrši sve dobijene naloge naših vekovni neprijatelja, da razori i uništi Srbiju do kraja, da je teritorijalno raskomada do nivoa Beogradskog pašaluka i da onda, stojeći mirno i pokorno, zajapuren i oduševljen, raportira svojim gazdama: „Moj zadatak je ispunjen – Srbije više nema!“
Glavni saveznici u tom veleizdajničkom procesu uništavanja suverene države i porobljavanja povodljivog naroda, procesu nezabeleženom u drevnoj istoriji srbskog trajanja, bili su svi ovi politički diletanti na javnoj sceni, kako, s jedne strane, agresivni, palanački mediokriteti autošovinisti, tako i , s druge strane, salonsko-slavski, estradni Srbi, profesionalne patriJote, žvalavi Pink analitičari i Happy aktuelni masturbatori, sujetni i infatilni televizijski klovnovi naše nesreće, koji se pale da budu viđeni na velikim medijima za zatupljivanje i zombiranje naroda, da pokažu Srbiji koliko su pametni, da se preporuče, da budu spremni za neku funkciju, da se odazovu na prvi poziv i prihvate sve što se od njih bude tražilo, ne shvatajući da su upali u postavljenu zamku prepredenog Psihopate, koji ih namerno pušta u medije da bi im podišao, da bi ih navukao, da bi ih ohrabrio da izađu na predstojeće nameštene i izrežirane izbore, jer oni njemu trebaju kao pokusni kunići u eksperimentu zajebavanja naroda u zdrav mozak, kako bi ih onda, uz opšte oduševljenje narkotizovanih briselskih komesara i bahatih kauboja iz Belog vigvama, slavno pobedio i sebi obezbedio legitimitet.
Novi izbori služe, dakle, da se porobljeni i prezaduženi građani malo zabave u svom jadu, da zaborave svu nacionalnu tragediju koja još nije završena, da se u kampanjama, kao u rijalitiju, otkriju i obnaže sva politička stidna mesta, da se prost svet naslađuje vulgarnostima političkog ološa i da se naša potkupljena pseudoelita uzdigne iznad prostakluka svakodnevnice, jer njih dnevna politika uopšte ne zanima, o, oni priznaju da se ne razumeju u politiku, pa nastavljaju da mirno i spokojno parazitiraju na državnim budžetima, očekujući neka eksluzivna nameštenja u inostranstvu, jer treba, ipak, pobeći iz ove balkanske ludnice i vukojebine negde u razvijeni svet, treba živeti punim plućima, jer život nema reprizu. Fujčina! Gadim se svih tih javnih perverznjaka, političkih satrapa, intelektualnih odroda, svih onih koji mrze naš narod i koji narod nazivaju stokom, koji onanišu nad našim sudbinama i koji našu tragediju čine još žalosnijom i većom. Sve što rade je samo u njihovom ličnom interesu.
Pošto je politika unosan biznis, gde se možete preko noći brzo da obogatite, onda oni, poput svih drugih pre njih, koji nikada nisu kažnjeni za svoja nedela, nastavljaju da pljačkaju državu i narod. I ništa ih izvan te pljačke ne zanima. Zato pristaju da služe američkom okupacionom namesniku, čiji je jedini zadatak da očuva totalitarni politički sistem i da, napokon, kazni remetilačke i nepredvidive Srbe, svodeći ih pod jednu osušenu šljivu. Srbija je okupirana. U okupaciji, gospodo drugovi, nema slobodnih izbora. Nikada se izbori ne održavaju u koncentracionom logoru. Jedini uslov da bi se održali izbori je da se oslobodimo okupacije krstaša i da srušimo nevidljive žice nadzornog kapitalizma. Ne možemo da budemo slobodni, ukoliko se ne sruši totalitarni politički poredak lažne predstavničke demokratije. Ona je uzrok svih naših problema. Bez rušenja totalitarnog političkog sistema i izgradnje novog političkog sistem direktne demokratije, o kojoj sam do detalja unazad dve decenija sve već napisao, svaki izbori su prevara. Da li ste čuli neku političku stranku ili nekog političkog klošara da o tome govori? Da li neko ima to ugrađeno u svom političkom programu? Niko! Niko ne sme da dirne u postojeći totalitarizam. Niko ne sme da pisne o rušenju tog nakaradnog i okupacionog sistema. Pa, zašto onda da izlazimo na izbore? Koji je smisao izlaska na nameštene izbore, gde se zna unapred ko je siguran pobednik? Zašto da učestvujemo u lažnoj predstavi propale demokratije? Zašto da dajemo legitimitet onima koje treba da srušimo? Zašto da učestvujemo u trci na sto metara, kada je Uzurpator već na 95 metru? Kako mislite da ga pobedite?
izbornim uslovima više niko ne priča. O razdvajanju beogradskih i lokalnih izbora od parlametarnih, niko ne priča. O biračkim spiskovima i njihovom temeljnom čišćenju, niko ne govori. O cenzuri medija, nema gde da se kaže. O trošenju državnog novca u kampanji Uzurpatora i zloupotrebi svih državnih resursa, nema niko primedbe. O promeni izbornog zakona, niko ne pomišlja. O otvorenom potkupljivanju penzionera se ćuti. Važno je samo da politički idioti izađu na lažne izbore. Važno je samo da se učestvuje u trci za mrvicu vlasti i privilegija, koje budu pale sa okupacionog stola Uzurpatora. Važno je da se pređe namešteni cenzus i da se uđe u restoran Skupštine. Važno je da postaneš ikebana naše nacionalne tragedije. Objašnjavaju nam da ulaskom u Skupštinu ruše vlast. Zašto je onda nisu srušili svi ovi do sada, koji su nam to isto govorili kako bi se opravdali? Koji je njihov učinak boravka u Skupštini? Cirkus su napravili od Skupštine, na opšte oduševljenje naših vekovnih neprijatelja. Američki okupacioni namesnik je uživao dok je sedeo na stolici predsednika Skupštine, jer je tako jasno pokazao da su izbori prevara. Zašto bi okupacioni namesnik menjao ucenjenog Uzurpatora, koji je, uplašen za svoju egzistenciju i za ukraden novac, spreman sve naloge da ispuni?
Nisu hteli, pre nekoliko godina, da prihvate naš predlog o potpunom BOJKOTU izbora. Nisu smeli da prihvate, jer su sastavni deo te političke prevare zvane Kurta i Murta. Nisu smeli, jer se boje američkog okupacionog namesnika. Svi moraju nedeljno da mu se javljaju i da referišu o ispunjenim zadacima. Svako je dobio svoju ulogu. Zombirani autošovinisti treba da pokriju nezadovoljstvo malogradžanera, koji šetkaju ulicama kako bi smirili živce u strahu od novih maskra. Estradne patriJote moraju da pokriju nezadovoljstvo nacionalno zavedenih Srba, koji mirno gledaju kako nam otimaju Kosovo i Metohiju. Sve je tako loše i jadno izrežirano da pristojnog čoveka uhvati muka. Ali, politički idioti, ipak, izlaze na nameštene izbore. To što nemaju političku infratsrukturu u svakom selu u Srbiji, to za njih nije bitno. To što nemaju 20.000 poverljivih kontrolora za brojanje glasova, to, takođe, za njih nije bitno. To što niko nema politički i ekonomski program, koji je suprotan vladajućoj neoliberalnoj matrici za pljačku i uništavanje država i naroda, to, isto, nije važno. To što će biti dvadeset lista za sluđivanje naroda, mada su to sve liste koje kontroliše američki namesnik i Uzurpator, to nije važno. To što niko od aktera ove nove političke prevare nema ideju i viziju kako Srbija treba da izgleda u bliskoj budućnosti, to je za poludelog Uzurpatora odlično. Njemu je samo važno da svi, u što većem broju, izađu na režirane izbore, kako bi on dobio toliko potreban legitimitet. Zato se nekoliko puta, dok je bio primoran da sedi u Skupštini i sluša prozivanja lažne ikebana opozicije, branio kontra pitanjem – pa, zašto ste onda izašli na izbore? Njegova lična opozicija nije nikada na to odgovorila. Nemaju nikakva opravdavanja za učestvovanje u izbornoj prevari.
Tvrdio sam deceniju unazad, koliko vlada ovaj metiljavi Dramoser, da se on jedino boji bojkota izbora. Zašto? Zato što ga bojkot ostavlja bez toliko potrebnog legimiteta. Zato što bojkot ogoljava njegovu ličnu samovolju, kult ličnosti i totalitarno ustrojstvo društva. Bojkot ga ostavlja potpuno usamljenog na vlasti. Znamo da se psihopate plaše da ostanu sami sa sobom. Sav istorijski teret tada pada na njegova leđa. On to ne može da izdrži. On nije harizmatičan i hrabar da sam nosti takvu istorijsku odgovornost. Bojkot ga smešta u političku izolaciju, gde on pokazuje koliko je nesposoban, kukavan i pokvaren. Primenom bojkota, srušili bismo ga sigurno pre pet godina. Ali, politički idioti to ne razumeju.
Ko su politički idioti? Svi oni koji kažu – politika me ne zanima, a onda kukaju kako se društvo raspada. Svi oni koji gledaju samo sebe i svoje lične interese na TITANIKU koji uveliko tone u hladni okean. Svi oni koji pohlepno otimaju i grabe novac, dok su izgubili dušu i moral. Svi oni koji veruju političkim strankama i političkom ološu na vlasti i opoziciji. Svi oni koji izlaze na nameštene izbore i daju legitimitet nasilnom Uzurpatoru i njegovom kriminalnom političkom sistemu. Svi konformisti koji se ne bune, jer žive na državnom budžetu i pristaju da nam decu zatvaraju u digitalne koncentracione logore. Svi oni koji čekaju da nam Slobodu i bolji život donesu naši novi osvajači. Nije uopšte važno kakve su sve škole završili, politički idioti ne razumeju politiku i ponašaju se kao politički diletanti.
Tragedija našeg društva je upravo u tome što oni veruju da su politički znalci i da su politički pismeni. Politički idioti nemaju zdravu narodnu pamet i izgubili su dobrotu duše. Okitili su se profesorskim i doktorskim titulama, naučnim zvanjima, fusnotama i državnim nameštenjima, ali ne umeju da misle svojom glavom. Plaše se Revolucije, paze da ne povrede totalitarni politički sistem i zato pristaju da učestvuju u kampanjama političkih demagoga i prevaranata. Politički idioti nemaju viziju spasa ugrožene Zajednice. Umesto stvaralačkog rušenja, zalažu se za evolucionalno parazitiranje. Njima je lično dobro i ne žele ništa sistemski da menjaju. Neće da rizikuju i da se žrtvuju, jer vole medije i popularnost. Pametuju i kritikuju, ali nikada ne napadaju totalitarni politički sistem. Sujetni su i tašti, licemerni i potkupljivi. Prodaju se jeftino. Žive u zastarelom vremenu propalog parlamentarizma predstavničke demokratije, krahu političkih stranaka i zato brane totalitarizam.
Ne razumeju NOVO DOBA i moramo da ih odbacimo na smetište istorije. U prošlom broju izneo sam rezultate istraživanja, koja pokazuju da samo 35,4% građana je nezadovoljno, jer žive gore nego pre četiri godine, dok je 64.6% građana izjavilo da živi bolje ili isto kao pre četiri godine. Mada je kumulirana realna inflacija za te četiri godine bila, prema mojim proračunima, 104,8%, toliki rast inflacije nije presudno pogodio životni standard građana, jer 64,6% živi bolje ili isto, pa, samim tim podatkom, oni otvoreno kažu da neće ništa da rizikuju u promeni političkog sistema i da oni nastavljaju da podržavaju veleizdajničku politiku Uzurpatora. Razorna inflacija nije osvestila povodljive i prezadužene građane Srbije da shvate kako hrlimo prema našem nacionalnom ponoru, jer sumanuti Uzurpator nastavlja da rasprodaje i zadužuje Srbiju. Plate koje primaju svi koji rade na budžetu nisu zarađene, već se dobijaju iz novih zaduživanja. Penzije se, takođe, isplaćuju iz novih kredita. Takav ekonomski sistem, gospodo drugovi, nije održiv na dugi rok. Približili smo slomu tog bećarskog ekonomskog sistema potrošačke civilizacije u raspadanju, jer su ukupni dugovi narasli na preko 94 milijarde evra. Srbija je bankrotirala, ali to se veštim političkim manipulacija krije.
Moja stručna i rodoljubiva obaveza je da vam saopštim istinu. Nisam političar i nemam nikakvih političkih ambicija, pa mogu otvoreno da pišem i nastupam. Ne moram da lažem i da se dodvoravam građanima, kako bi oni glasali za mene.
Račun stiže na naplatu. Taj račun će morati da plate zavedeni građani Srbije. Platiće ga kroz drastičan pad životnog standarda, koji uskoro sledi. Ne možemo da živimo na tuđi račun i da se hvalimo da smo najbolji. Dinar mora da propadne, jer je nerealan. Koja je realna cena dinara? Nemojte da slušate nas ekonomiste, koji se ne slažemo oko realnog kursa dinara, nego sami načinite prostu matematiku. Uzmite vaše porodične troškove od 12. jula 2012. g, kada je uspostvljena vladavina Uzurpatora, pa te troškove uporedite sa današnjim vašim troškovima u oktobru 2023. g. Prosečni dobijeni rast cena vaših troškova dodajte na zvaničan kurs iz jula -105,82 dinara za jedan evro, tako ćete da dobijete današnji realna kurs dinara.
A? Šta kažete? Ko je u pravu? Ako živite bolje, onda zaboravite moje pisanje. Ako verujete da se može da živi iz zaduživanja i rasprodaje države, onda izađite na izbore. Učestvujte u samoubistvu države i nacije. Budite saučesnik u tom zločinu. Kada računi dođu na naplatu, nemojte da kukate. Vi ste glasali za okupaciju i totalitarizam. Vi ste glasali da vas zamajavaju politički idioti vlasti i opozicije. Vi ste krivi za našu propast.
Kažu mi, kakav narod, takva vlast. Pogrešno! Treba da kažete – kakvi intelektualci – takva vlast. To je pravilno. Narod je dobar, kakvi su naši intelektualci odrodi. Pljuvanje po narodu nije dobra rabota, jer optužujete one koji nisu krivi. Optužujete one koji su, kroz istoriju, dokazali da su spremni da se žrtvuju. One koji su uvek slepo sledili nacionalnu elitu i davali svoje živote. Blanko su pristajali da budu topovsko meso i nisu kukali i zapomagali. Nisu postavljali pitanja zašto da ginu, nego su ginuli. Nisu bili apatični, jer ne idu na more i na zimovanje.Nisu bili razočarani, jer ne mogu da putuju po svetu i kupuju u šoping molovima. Nije im bilo dosadno, jer internet nema dobru konekciju. Nisu bili depresivni što nemaju nove marke mobilnih telefona. Naš drevni narod se uvek nesebično davao za Državu i Slobodu.
I kada su ga nesposobne nacionalne elite vodile na klanicu, oni su ćutali. Išli su uspravno, znajući da su žrtvovani. Trpeli su, stezali zube, lizali rane i nastavljali da se bore za Slobodu. Narod nikada nije izdao svoju elitu, koja ga je prezirala. Intelektualni odrodi su uvek izdavali svoj drevni narod. Umesto krvavo dobijene Slobode, nabacivali su narodu nove jarmove. Vređali su i pljuvali narod da je stoka. Narod nije stoka.Stoka su prodani intelektualni gmazovi, koji su izdali svoj narod. Podanički, rajetinski mentalitet imaju intelektualni satrapi. Klanjaju se poludelom Uzurpatoru, komesarima EU i pijanim kaubojima. Klanjaju se američkom korporativnom fašizmu i digitalnim koncentracionim logorima. To nije srbska elita. To su prodani licemeri i podanici Korporacija.
Prava srbska elita je uvek uz svoj porobljeni, napaćeni i prevareni narod, ponosni su na našu drevnu kulturom i imaju rešenja za NOVO DOBA. Prava srbska elita je moralna i spremna je da se žrtvuje sa svojim narodom.