ИЗАЋИ ИЛИ НЕ ИЗАЋИ?
Људи ми пишу и траже да чују моје мишљење.
Велика је збуњеност, неизвесност и страх.
Много незнања и лутања.
Још више подметања, манипулације и калкулација.
Најмање је поштења, искрености и стварне жеље да се Србији помогне.
Већина грађана, који желе да се Узурпатор смени и да се његов криминални режим сруши, али не желе да се они исти, који су већ били на власти, поново врате, не знају шта да раде.
У великој су недоумици.
Мучи их једно питање: да ли да изађу или да не изађу на јануарски референдум и на априлске изборе?
Покушаћу да им помогнем.
Изношењем мог политичког става.
Који никога не обавезује.
Свако, наравно, доноси самостално одлуку.
Важно је да пратимо логику.
Да не сумњате у моје поштене намере.
И да нам јавни интерес Србије буде изнад наших личних интереса.
Односно, да разумемо да нашe личнe интересe можемо да остваримо једино ако се, истовремено, остварује и интерес заједнице у којој живимо.
Све остало је превара политиканата.
На коју никако не смемо да наседнемо.
Пођимо редом.
Молим за мало стрпљења.
Шта је данас у нашој политичкој стварности неоспорно?
Неоспорно је да већина грађана Србије жели да се одмах смени шизофрени Узурпатор и његов криминални режим.
Ако Узурпатор остане на власти, Србије неће бити.
Срби ће, на радост наших вековних непријатеља, биолошки да нестану.
Грађани Србије ће да постану дигитални робови.
То је једино неоспорно.
Све остало је врло спорно и проблематично.
Три кључна питања се намећу у јавности :
- КАКО да сменимо Узурпатора и његов криминални режим?
- ШТА након његове смене?
- КО након његове смене?
На првом питању – КАКО – нема никакве сагласности у политичкој јавности.
Свако од тренутних политичких актера, који себе зову опозиција, наступа искључиво у свом уском партијском и личном интересу.
Зашто?
Они животињским њухом политичких хијена осећају да је Узурпатор готов и да се приближава крај његове политичке владавине.
Отпочела је сурова борба за власт.
Отуда толико нових кандидата за намеснике.
Запрепастићемо се какви ће се све лудаци јављати.
Њихово објашњење је врло једноставно, ако је могао шизофрени Узурпатор да влада над вама, можемо и ми.
Освајањем власти долази се до великог политичког плена.
Који треба да поделе нови господари наших живота.
И тако се ништа суштински не мења у тоталитарном политичком систему.
Мура и Курта настављају да владају.
Грађани остају и даље поробљени.
Све до наше коначне пропасти.
Тренутни политички актери, који себе називају опозиција, спремни су, попут некадашњег ДОС-а уочи обарања Милошевића, на све труле компромисе, коалиције и лажне савезе.
Остали су без новца и морају некако да се докопају власти.
Све је дозвољено и прихватљиво.
Нема морала, нема достојанства и нема препрека у силној жељи да се докопају власти.
Оно што је најтрагичније – они немају никакве политичке и економске визије спаса Србије.
Њихова погрешна политичка процена је да Узурпатор сигурно пада и да је довољно да се они појаве на изборима да га победе.
И преузму власт.
Незадовољни грађани немају боље решење, морају да гласају за њих.
Зар грађани увек не гласају за мање Зло?
Али, то је потпуни политички промашај.
Који се заснива на новој превари грађана.
Лажна опозиција не разуме дух новог политичког доба.
Тоталитарни политички систем представничке демократије је дошао до свога краја.
Неолиберални корпоративни капитализам је банкротирао.
Они немају решења за системску политичку и економску кризу.
Када би дошли на власт, наставили би да спроводе издајничку и неуспешну политику Узурпатора.
Додуше, без култа личности и са мекшим злостављањем грађана.
Али, тоталитаризам и унутрашња окупација би остали.
Преварени грађани би то схватили након неколико недеља.
У друштву би настао хаос, инфлација, незапосленост, крах динара, драстичан пад животног стандарда и нагли раст криминала.
Проблем није решен јер је задржан тоталитарни политички систем, кога грађани више неће и који је основни узрок пропасти Демократије и Републике.
Политичка олигархија би се променила на власти.
Западни политички сатрапи би подржали ту козметичку политичку промену.
Али, та лажна промена власти не би донела ништа ново грађанима.
Шта је решење?
Циљ политичког деловања грађана мора да буде – рушење тоталитарног политичког система.
Проблем је у систему и систем морамо да променимо.
Та радикална промена политичког система једино може да спаси Србију од даљег пропадања и да грађанима донесе слободу.
Да ли неко од оних који данас претендују да нас преваре и да се некако докопају власти о томе говори?
Да ли сте чули да траже промену политичког система и да нуде неки нови политички систем у интересу свих грађана?
Нико о томе не говори.
Они само блебећу оно што је постало опште политичко место – Узурпатора морамо да сменимо.
Нема одговора на питање ШТА после његове смене и КО после смене?
Када сам пре четири године позвао на БОЈКОТ Узурпатора и његовог криминалног режима, већина опозиционих странака је то накнадно разумела и прошле године су се определили да бојкотује изборе.
Бојкот је успео.
Али, лажна опозиција није капитализовала успели бојкот.
Није, јер немају никакву нову политичку идеју.
Осим да буду поново постављени намесници.
Власт и опозиција имају исту тоталитарну матрицу.
Власт и опозиција имају истог страног господара.
Коме се клању и кога слушају.
Они истом жестином мрзе свој народ и презиру демократију.
Похлепни су, лажљиви и коруптивни.
Неспособни су да управљају велим државним системом.
Немају никакву политичку визију, немају нову политичку идеју и немају осећање историјске одговорности.
Немају никаквог радног искуства и немају никакве стручне референце.
Имају само страх од Западних политичких сатрапа и настоје да им се додворе.
Власт и опозиција се такмиче ко ће да добије наклоност Западних политичких бирократа.
Верују да се Србима може да влада једино ако буду постављени за намеснике.
Страним амбасадорима полажу рачуне.
Све најгоре мисле о нашем народу и стиде се нашег народа.
Тако је народ остављен да се сам бори за своју слободу.
Мислим да је то јако добро.
Све маске су данас, ипак, пале.
Грађани су изгубили поверење у све политичаре.
Никоме више не верују.
И то је одлична прилика за спровођење системских промена у друштву.
Које грађани траже да се изврше.
Грађани немају знања и политичке визије шта треба да се ради.
Национална елита је дужна да им покаже визију плана за спас Србије.
Али, национална елита се успавала и препустила чарима потрошачког конформизма.
Част честитим, храбрим и мудрим појединцима.
Који морају да наставе да се боре за нову политичку идеју.
Шта је нова политичка идеја?
О томе сам деценију уназад све написао и можете да пронађете на друштвеним мрежама.
Кратко.
Нова политичка идеја је – непосредна демократија.
Хуманизам као политички систем.
Политика без професионалних политичара.
Сви пунолетни грађани из земље и расејања постају Скупштина народа.
И сви гласају и контролишу оперативан рад стручњака на власти.
Чија власт је ограничена на годину дана.
Економија заједнице у природном окружењу.
Социјално уравнотежено друштво.
Написан је предлог Политичког и Економског програма за спас Србије.
Решења, дакле, постоје.
Написана су и предложена.
Знамо ШТА треба да радимо.
И знамо КО то треба да уради.
Уместо лидера, вођа и намесника, понудио сам СТРУЧНЕ ТИМОВЕ.
Променама система треба да управља 500 врхунских, искусних стручњака из земље и расејања.
Које оверавају грађани непосредним гласањем.
Стручни тимови ће да воде ВЛАДУ НАРОДНОГ СПАСА.
На годину дана.
Како би рашчистили политички терен за одржавање првих слободних и поштених избора.
У непосредној демократији грађани не преносе своје политичко право на посланике и одборнике.
Нема више посланика и одборника.
Грађани сами одлучују.
Нове технологије могу да помогну у контроли извршне власти.
Која се мења често, јер се њен рад прати дневно.
Нема професионалних политичара.
Уместо њих, управљају стручњаци, које надзиру грађани.
Све је објашњено и може брзо да се оствари.
Важно је да се ослободимо политичких предрасуда из прошлости.
Важно је да схватимо изворну моћ Демократије.
Важно је да грађани оцењују дела, уместо празне и досадне приче политиканата.
Србија је идеално друштво за успостављање непосредне демократије.
Нови политички систем одговара духу слободарског српског народа.
Сада сам, верујем, одговорио на кључна два питања ШТА после рушења Узурпатора и КО ће да влада у ослобођеној заједници.
Враћам се на најтеже данас питање – КАКО да сменимо Узурпатора?
Лажна опозиција потцењује политичку снагу Узурпатора.
Он јесте грогиран и сигурно одлази са политичке сцене на сметиште историје, али је још увек опасан и може да нанесе велико зло држави и народу.
То велико зло се зове – грађански рат!
Кога прижељкују наши вековни непријатељи.
Зато је потребно разумевање садашње политичке ситуације у Србији.
И доследну одбрану нове политичке идеје коју сам изнео.
Узурпатора је уздрмао – БОЈКОТ!
Велики страх има од организованог бојкота.
Највећи страх има од милион незадовољних грађана на улицама.
Његов метиљави, мекушасти, поданички, улизивачки и кукавички карактер то не може да поднесе.
Када милион одлучних људи буду на улицама, спремни да бране нову политичку идеју, онда ће нервно растројени и очајни Узурпатор, уплакан, да преда власт.
Да ли ће да пристане да му народ суди или ће сам себи да пресуди то ће врло брзо време да покаже.
Догађаји се убрзавају великом брзином, јер стање у друштву је неиздрживо.
Зато нам је потребна смиреност и мудрост.
Нема потребе да се срља и мора да се управља друштвеним променама.
Никада друштвене промене не настају саме од себе.
Задатак нове националне елите је да преузме управљање друштвеним променама.
Наравно, кроз тимски рад стручњака.
Појединац ништа сам не може да уради.
Политичка странка сама не може да уради.
Потребно је да неколико хиљада људи преузму оперативно спровођење нове политичке идеје, коју представљају 500 искусних, стручних, поштених, непоткупљивих и проверених родољуба.
Политички и социјални цунами ће да сруши тоталитарни систем представничке демократије.
Зашто је БОЈКОТ уздрмао Узурпатора?
Мада је шизофрени психопата, он није политички глуп у одбрани своје власти.
Многи лажни опозиционари га потцењују.
Искусан је политикант.
Зна да манипулише поводљивим народом.
Никада у животу ништа није радио, осим што је смишљао и спроводио политичке преваре како би се обогатио и дочепао власти.
У политичком муљу и смраду, који се шири око њега, он се одлично сналази.
То је терен на коме он зна да се бори и победи.
Његова намера је врло једноставна.
Све политичке опоненте настоји да увуче у своју политичку баруштину.
Где ће да их подави.
То је мочвара у којој он сигурно опстаје.
Има све полуге моћи у својим рукама.
Велики новац за поткупљивање опозиције и грађана, медије, криминалце, подршку Западних бирократа и страх уплашених грађана.
Али, нема могућности да се супротстави БОЈКОТУ.
Против бојкот је немоћан.
Не зна шта да ради.
Бојкот га извлачи из те његове смрдљиве политичке мочваре на суво.
И он постаје немоћан.
Остављен је да се бори за опстанак у условима који му одузимају сву моћ коју има.
Узурпатор добро зна да Бојкот значи –нелегитимитет његове власти.
Не може да влада и да буде нелегитиман.
То га излуђује, јер се огољава његова диктатура и култ личности.
Мислите да, ипак, може безбрижно да влада и даље?
Па, добро, зашто онда организује парламентарне изборе, када су прошле године били избори?
Организује их зато што га је Бојкот поразио.
Зато што се силно плаши Бојкота.
И све чини, медије је све, режимске и опозиционе, ставио у кампању, да обесмисли бојкот и да политичке актере увуче у своју политичку баруштину.
Колико видим, за сада му то добро иде.
Узурпатор је потпуно јасан и предвидљив.
Ништа нас од њега не може да изненади.
Проблем је лажна опозиција која је заузела политичко тржиште, смета нам за спровођење нове политичке идеје и смета нам што непрестано слуђује народ.
Заправо, лажна опозиција је плаћена од Узурпатора да слуђује народ.
Они који нису плаћени су политички идиоти.
Који своје лично лудило хоће да лече политичким ангажманом.
Лажна опозиција је прошле године бојкотовала изборе.
Шта се данас променило да се они утркују да изађу на намештене изборе?
Политичка и економска ситуација је још гора.
Нема новог изборног закона.
Нема бољих изборних услова.
Цензура медија је још већа.
Злоупотреба државних институција у кампањи Узурпатора је несносна.
Пљачка државе и грађана је криминална.
Бирачки спискови нису сређени.
Милион мртвих душа је спремно да гласа за Узурпатора.
Батинаши су спремни да прете грађанима.
Новац државни се пушта за поткупљивање бирача.
Поједини омиљени опозициони лидери су добили велики новац и простор у медијима да буду кооперативни.
Пију са узурпатором рујно вино и јавно се сликају.
У политичкој трци на 100 метара, Узурпатор се налази на 95 метру и чека мирно опозиционе кандидате за замајавање народа да их убедљиво победи.
Све је унапред намештено и режирано.
Како опозиција мисли да га победи?
Видим да се опозициони лидери хвале да сигурно побеђују.
Како уплашене, апатичне, разочаране и поробљене грађане мисле да мотивишу да изађу на изборе и гласају за њих, који су већ били на власти?
Грађани су јасно рекли да њих неће.
Па, зашто онда излазе када сигурно губе у таквим ненормалним изборним условима?
Зар све то није велика превара бирача?
Шта су радили од успелог бојкота до данас?
Какву су нову политичку идеју изнели?
Коју имају политичку визију спаса Србије?
Зашто нису ништа радили?
Како мисле за три недеље да мотивишу грађане да масовно изађу на референдум?
Зар не знају да је ђачки распуст и да ће већина породица бити изван места становања?
Зашто пристају да слуђују народ?
Погледајмо доследну политичку логику.
- Избори 2020. године су били нелегитимни, Бојкот је успео,
- Изабрана Скупштина је нелегитимна,
- Изабрана Влада је нелегитимна,
- Све што предложе Скупштина и Влада је нелегитимно,
- Све одлуке које су Скупштина и Влада донели од избора 2020. године су нелегитимне и биће поништене,
- Сви посланици и чланови Владе ће законски одговарати за доношење штетних и нелегитимних политичких одлука,
- Референдум је нелегитиман, јер га предлаже нелегитимна Влада и доноси нелегитимна Скупштина.
- Све што је написано у Закону о референдуму и народној иницијативи је нелегитимно, јер није било никакве стручне и јавне расправе, јер су га донеле нелегитимне институције и све ће да буде поништено,
- Контроле на гласачким местима суштински неће ни бити, јер странке које подржавају излазак на гласање добијају 20% чувара кутија, што отвара велики простор за крађе криминалног режима,
- Режимски, опозициони медији и ботови на друштвеним мрежама једнаком жестином нападају јавне личности које се залажу за потпуни бојкот тоталитарног режима,
Шта је логичан закључак?
Бесмислен је излазак на нелегитимни референдум.
Ако се изађе, онда се нелегитимној Влади, нелегитимној Скупштини и нелегитимном Референдуму даје легитимитет.
Узурпатору је то потребно да политички живот задржи у својој политичкој баруштини.
Ако не изађемо на нелегитимни Референдум, онда смо потврдили његову нелегитимност.
То што су променили досадашњи Закон о референдуму и дозволили да се сматра да је референдум успео ако гласа већина од изашлих, потпуно је бесмислено, јер је све нелегитимно.
Узурпатор стално крши устав.
Урадиће све како је њему воља.
Зашто да учествујемо у тој лажи?
Зашто да пристанемо на његова правила прљаве игре?
Морамо да потпуно БОЈКОТУЈЕМО Узурпатора и његов криминални режим.
Излазак је пристанак на превару.
Значи, важно је доследно да бранимо немање легитимитета издајничког и криминалног режима.
То је наше најјаче оружје у борби против Узурпатора и његове тираније.
Доследност је потребна за оздрављење болесне политике.
Нема преговарања, нагодбе и калкулација са Узурпатором.
Мора доследно да се одбије било каква сарадња са њим и његовим криминалним режимом.
Узурпатору требамо да поставимо УЛТИМАТУМ кога мора да испуни.
Масовним протестима на улицама и блокадама саобраћаја се може приморати Узурпатор да прихвати све из Ултиматума.
Генерални штрајк ће га на то да примора.
Србија мора да стане да би се ослободила Узурпатора.
Видели смо из режираног протеста против Рио Тинта, кога су организовали лакеји Рокфелерове фондације, да се Узурпатор плаши улице и масовних демонстрација побуњених грађана.
Он никада не зна да ли ће се побуна зауставити или ће народ да се отргне контроли и преузме сам ствари у своје руке.
Замислите како би се тек онда уплашио.
Рио Тинто је последица функционисања тоталитарног политичког система.
Узрок нашег пропадања је тоталитарни политички систем.
Циљ масовних грађанских протеста мора да буде рушење тоталитарног политичког система.
КАКО то да се изведе?
У следећем тексту.
Београд, 7530.год. коледар