ИЗА
Изгубили смо поверење у све политичке актере.
Оправдано. Никоме више не верујемо.
Последњи избори су показали саможивост и дилетантизам људи који се баве политиком.
Сада се сви налазе у Скупштини.
Тоје добро. Сви су на једном месту.
Политички циркус може да почне.
Србија пропада.
Грађани су све сиромашнији.
Политички тоталитарни систем нас уништава.
Системске промене тоталитарног система не могу да дођу из тог забавног политичког циркуса. Ријалитија.
Политичке партије се само боре за наклоност публике у том успостављеном циркусу.
Спас државе и нације мора да дође одоздо. Из корена древног народа.
Из дубине незадовољства осиромашеног и опљачканог народа.
Из бунта понижене и обесправљене интелигенције.
Која се повукла, очајава и пати, јер нема храбрости да се побуни.
Плаши се да не изгуби неки свој освојени грађански конфор.
И тако животаре у том свом страху. И губе.
Чак и они који, наводно, тренутнио нешто материјално и добијају.
Тако им се бар чини у тој трци да побегну од пролазности и безначајности.
Шта ће остати од њиховог грађанског конфора?
Ништа.
Празнина.
Када се појави неко са неком новом идејом.
Када нас позива на удруживање, протесте и побуну, онда морамо да будемо врло опрезни.
Морамо да видимо КО стоји ИЗА тог позива.
Не смемо више никоме слепо да верујемо.
Не смемо више да будемо наивни и поводљиви.
Не смемо више да дозволимо да нас политички преваранти поново заведу.
Без обзира какве програме и идеје нуде, без обзира шта говоре и за шта се јавно залажу, често се дешава да су они само марионете неке опасне политике.
Није важно да ли нас позивају да бранимо угрожену нацију, згажено грађанство, неиздржива социјална раслојавања, угрожена грађанска права, борбу против НАТО зликоваца или фантомске претње издајничког режима, није важно, дакле, под којом идеологијом или заставом нас позивали на протест, отпор и побуну, суштина њиховог позива је нова превара и задржавање тоталитарног система, који се не мења и који наставља да нам гуши слободе и да нас држи у ропском положају.
После свега што нам се десило у последњих три деценије, не желим да идем у даљу нашу историју, немамо више права на никакве промашаје и наивна очекивања.
Мислим на српску националну интелигенцију.
Која мора, напокон, да преузме своју историјску улогу у даљем заустављању наше државне и националне пропасти.
Мора, јер нема ко други.
Не можемо очекивати од заведеног и поводљивог народа, који је уцењен и поробљен, осиромашен, да сам направи тај системски заокрет и да сам, без помоћи својих најбољих, просвећених људи, донесе толико жељени спас.
Зато је важно да увек поставимо питање – КО стоји ИЗА?
Ако иза стоји интерес малих политичких дилетаната да се некако домогну мрвица власти, да пређу цензус, да се појављују на телевизијама и да учествују у том парламентарном ријалитију, решавајући све своје нагомилане финансијске проблеме, лажући подло грађане да све то раде у интересу државе и грађана, онда нам таква политика не може донети никаква суштинска решења.
Све смо то већ до сада имали и све се то завршило трагично.
Имена тих политичких лудака и егзибициониста више нису ни важна, они су потпуно безначајни у нашем древном трајању, важно је само да се, коначно, створи таква политичка култура у нашем јавном животу да те битанге, сецикесе и циркусанти не добији историјску позорницу за своје лоше провинцијалне улоге.
Време је за неки нови почетак. Време је за неке нове људе, који ће донети нову политику у Србију и који ће зауставити наше даље трагично пропадање, које се, нажалост, ако ствари наставе да се овако развијају, може завршити нашим великим државним и националним поразом.
Унутрашња окупација , у којој тренутно живимо, може се врло брзо претворити у распад државе и библијско исељавање Срба из њихове древне постојбине, исељавање које ће се, на крају свих крајева, за један век завршити нашим нестанком.
Задатак просвећене српске интелигенције је да данас то спречимо.
Остало ништа није важно. То што губимо време на појединачним препуцавањима, доказивањима и лечењем личних сујета, то што настојимо да обезбедимо грађански конфор и да заборавимо на своју грађанску дужност и националну обавезу, то што сагињемо главу пред брбљивим политичким олошем, бандитима и битангама, то нас неће ослободити историјске одговорности на нечињење и повлачење пред горима од себе.
Једини начин да успемо је да поставимо нове моралне принципе, које ће сви поштовати, јер нас само морална начела могу одвојити од осталих и показати наш елитизам на делу.
На питање КО стоји иза неке политике, да ли стоји Брисел, Вашингтон или Москва, малограђани и кукавице увек морају да имају потврду да их неко важан подржава, мој одговор је увек исти – мора да стоје интереси Србије и свих наших грађана.
Ако не стоје интереси наше заједнице иза неке нове политике, онда је то нека нова превара, која ће се сигурно трагично завршити за нашу државу и нацију.
Зашто да верујемо новим преварантима?
Зашто да верујемо у њихове демагошке пароле и програме?
Зар то све нисмо већ имали?
Зар сви већ нису у политичком циркусу?
Нова политика мора да сруши наметнути политички тоталитаризам, дилетантизам, волунтаризам, личне и паријске интересе, појединачно лудило шизофрених психопата и организовану превару шибицара и шпекуланата.
Нова политика мора да изрази само оно што је у интересу наше државе и наших грађана. Оно што је у интересу наше угрожене заједнице.
Нову политику могу да воде само озбиљни и зрели људи који имају моралне и стручне референце, који нису упрљани у политичком свињцу, који нису били кловнови у политичком циркусу, који нису побегли из душевних клиника, који нису припадали пљачкашким партијским бандама и које нико не може да уцењује и приморава да спроводе оно што је супротно интересима Србије и наших грађана.
КО стоји ИЗА тих нових људи?
Стоји наша древна историја.
Стоји наше потомство.
Зар то није довољно за нашу борбу?
Београд, 06.06.2016
