STRANCI KUPUJU VOJVOĐANSKA POLJOPRIVREDNA PREDUZEĆA
Irski investicioni fond „Baltik Properiti Investment „ najveći je strani kupac domaćih poljoprivrednih preduzeća, jer u svojim rukama već ima tri kombinata, a gotovo je završen posao za kupovinu još dva. Kada do juna budu okončana i ova dva preuzimanja u svojim će rukama imati 13.280 hektara, od čega je 9.000 društveno, to jest postaje njihova svojina, a ostalo su takozvane državne oranice.
Irci su u Srbiju stigli 2005. godine i to kupujući prvo nekretnine u Beogradu. Nakon toga su pazarili i somborsko preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu i pružanje usluga „Panonija“, da bi nakon toga krenuli u poljoprivredu. Preko „Panonije“ iz Sombora postali su većinski vlasnik poljoprivrednih preduzeća „Vojvodina“ iz Bačkog Brestovca, „Feketić“ iz Feketića i „Sombor“ iz Sombora.
Ovo poslednje u njihove ruke je stiglo nakon pravog berzanskog vlasničkog galimatijasa. Prvo je „Somborom“ gazdovao klaničar, tačnije „Big Bul“ iz Bačinaca, da bi zatim ovo preduzeće dospelo u ruke „Delte“, pa potom „Viktorije grup“, a na kraju su stigli Irci. Uz ova tri, „Baltik Properiti Investment „ sada je pri kraju preuzimanja imanja „Miletić“ iz Srpskog Miletića i PP „Ratkovo“ iz Ratkova.
Kako je za „Dnevnik“ istakao član Upravnog odbora „Panonije“ Miroslav Roca „Baltik Properiti Investment „ ima ozbiljne i dugoročne planove za investicije u srpsku i vojvođansku poljoprivredu. – Do sada je u Srbiji uloženo više od 30 miliona evra i to svakako neće biti kraj – kaže Roca. – Primarna poljoprivreda, koja je do sada bila okosnica investicija, ne donosi naročito veliku zaradu, te će ulaganja sada biti usmerena na stočarstvo i prerađivačke kapacitete. Nameravamo da značajno povećamo proizvodnju mleka. Trenutno na četiri farme imamo 3.500 muznih krava i proizvodimo 20.000 litara mleka dnevno i tu ne nameravamo da se zaustavimo. Osim toga u planu je izgradnje neke savremene fabrike za preradu, a šta će to konkretno biti konačna odluka još nije doneta, ali je finalizacija onoga što proizvedemo na njivama svakako neophodna.
Irci, da podsetimo, nisu jedini stranci koji su kupili neki vojvođanski kombinat i s njim oranice. Prvo je hrvatski „Agrokor“, kupivši beogradski „Frikom“, u miraz dobio i 1.469 hektara koji se većinom nalaze u Pančevačkom ritu, to jest s ove strane Dunava. Zatim je “Slogu” iz Perleza zajedno s 4.888 hektara preuzela mađarska kompanija iz Debrecina „Haju- avis“, a PP “Sokolac” iz Novog Bečeja s 3.229 hektara kupilo je DOO „ Multinova“ s većinskim mađarskim kapitalom. Upravo je u ovom preduzeću bilo najviše problema, pa su Mađari ubrzo odustali od posla i od firme. Tu je i multinacionalna kompanija “Midlend” koja je kupivši vrbaški “Karneks” dobila ili kupila nekoliko hiljada hektara. Zatim je tu i engleska kompanija “Karnvel” koja je kupila novocrnjanski poljoprivredni kombinat “Jakšićevo“, a s njim i 1.380 hektara društvenih njiva…
Ustav i tumačenje
Iako je našim Ustavom zabranjena prodaja oranica strancima, gazde iz inostranstva su na mala vrata ipak došle u posed poljoprivrednog zemljišta i to zahvaljujući Zakonu o privatizaciji i njegovom tumačenju. Naime, prema zvaničnom tumačenju Agencije za privatizaciju onaj ko kupi poljoprivredni kombinat, kupuje i društvenje njive dok one u državnom vlasništvu dobija samo na korišćenje. Međutim, bez obzira na povremene povike na navodnu štetu koju prodaja njiva strancima može imati za našu poljoprivredu razloga za paniku i zabrinutost svakako nema jer čak da stranci pokupuju sve kombinate, u ruke im ne može pasti više od 240.000 hektara od 1,65 miliona koliko ih u Vojvodini ima. Međutim, i ovih 240.000 hektara je samo teorija, jer dosadašnji tok privatizacije pokazuje da su kupci kombinata u ogromnoj većini slučajeva domaći biznismeni. Kada su seljačke njive u pitanju onda Ustav kaže da stranci ne mogu da ih kupe.
D. Urošević
Dnevnik 17.04.2007
