Početna Sadržaj Privredni život INVESTITORI

INVESTITORI

5209
0
SHARE
23671274

Mnogo ima predrasuda oko investitora.
Radeći na svetskom tržištu svedok sam tih predrasuda. U mnogim zemljama zaziru od starnih investitora.
U Srbiji se investitor uzdigao do božanstva nakon dolaska na vlast
lažnih reformatora.
Uspeli su, nažalost, da ubede narod da će dolaskom investitora sve da se reši.

Moj sukob posle petooktobarskog prevrata je počeo upravo na tom konceptu rasprodaje države kroz banditsku privatizaciju i mit o investitorima, koji će nam doneti blagostanje.

Na moje direktno pitanje glavnom Šefu lažnih reformi – koja je naša ekonomska strategija?
Odgovorio mi je – Strategija je da u Srbiju dođu dve velike
multinacionalne kompanije i da donesu u dve godine 6 milijardi dolara.
A mi? Šta ćemo mi da radimo?
Mi ćemo da ubiramo poreze. Oni neka rade za nas.

Ta diletantska strategija je bila pogubna.
Zagovarao  je tu strategiju čovek koji nikada nije napravio jedan evro na svetskom tržištu.
Koji nikada nije napravio ugovor sa investitorom.
Koji nije verovao da se možemo razvijati iz svojih resursa i da
investitore privučemo na našoj priči.
Smatrao je da Srbija mora da se brzo razvija i zato su nam potrebne ove multinacionalne kompanije.

Gde je bila sistemska greška?

Niko nije hteo da posluša upozorenje slovenačkog profesora Jože
Mencigera da su  strane investicije štetne za domaću privredu, na
način kako se u svetu investira.
Profesor je to matematički dokazao.
O nama, koji smo to otvoreno govorili novoj vlasti, ne vredi više ni pisati.
Nova vlast nijednu moju ideju nije htela da prihvati.

Opsednuti neoliberalnom ideologijom počeli su da kradu državu i da pljačkaju narod.
Njihovi investitori su dobili otvoren prostor za čerečenje srpske privrede.
Politički ološ je uzimao procente od te nasilne rasprodaje.
Tajkuni su jeftino uzimali kompanije i preprodavali ih strancima.

Zabluda o investitorima potiče od političkog ološa koji investitore
prikazuju kao dobročinitelje, koji su se smilovali i došli su u Srbiju da nam pomognu da se izvučemo iz ove nevolje.
To je bila obična propagandna laž. Demagogija tržišnih fundamentalista.
Investitori dolaze u jednu državu samo iz jednog razloga – žele da zarade.
I da im zarada bude što veća.
To je potpuno legitimno pravo i investitori i treba tako da se ponašaju.

Problem nije, dakle, kod investitora, nego je problem u političkoj
vlasti koja upravlja jednom  nezavisnom državom.
Ona je ta koja treba da osmisli ekonomski program u kome će država da definiše svoje interese i omogući da investitori, koji žele da zarade, dođu sa svojim kapitalom na organizovano tržište, da ulažu tamo gde država ima interese da se ulaže, da se interesi države i investitora usaglase i da obe strane mogu da zarade iz takve ekonomske politike prema stranim investitorima.

Nažalost, to se nije dogodilo u Srbiju nakon rušenja despotije.

Predlagao sam tada da najbolje kompanije ostanu u vlasništvu države i da se manjinski paketi akcija prodaju našim građanima iz zemlje i rasejanja.
Na taj način bi duvanska industrija, šečerane, cementare, NIS, dve državne banke,poljoprivredni kombinati i druge strateške kompanije ostale u većinskom vlasništvu države, procenat od 25% do 51%, dok bi se preostali deo vlasništva privatizovao od strane građana Srbije.

Nova vlast je to sve odbila i krenula je pomama za investitorima.

Investitori su došli u sprezi politike, banaka i tajkuna.
Politika im je stvorila teren za masakriranje srpske privrede.
Banke su im obezbeđivali sredstva za kupovinu društvene i državne imovine.
Tajkuni su uskakali i kupovali za strane investitore strateške grane i posle su im preprodavali.

Sve do danas se ništa nije promenilo u Srbiji prema stranim investitorima.
Dinkićeva ludorija da im se daje po 10.000 evra za svakog zaposlenog, dok se srpskim preduzetnicima ništa ne pomaže, guleći im sve veće poreze sa leđa, samo je dokaz koliko je vlast radila za interese stranih kompanija.
Samo idioti mogu strancima da daju stimulacije i da ih podržavaju u njihovom radu, dok uništavaju domaću proizvodnju, koja je jedini izvor stalnog zapošljavanja radnika.
Mnogo je bilo pranja para u ovim poslovima i strani investitori
špekulanti su to vešto iskoristili da uzmu stimulacije, operu novac i zatvore proizvodnju, otpuštajući sve prijavljene radnike, koji su im samo poslužili da uspeju u svim ovim prevarama.

Investirao sam dosta po svetu.
Zastupao svoje klijente, koji su investirali.
Ali nikada nikakvu subvenciju nismo imali od tih država.
Morali smo sve da plaćamo i niko se nije brinuo o nama.

Kada poklanjate zemlju, vodu, lokacije i najbolje poslove stranim
investitorima to je najbolji dokaz da nemate nikakvu poslovnu ideju, da ste nesposobni, da radite po nalogu naših neprijatelja, da gledate samo sosptvene provizije da uzmete i da bespogovorno izvršavate naloge koji ste dobili.

Nesretni Aca Dramoser je vrhunac nesposobnosti, licemerja,
pokvarenosti i neznanja.
Njegova prijateljstva sa stranim investitorima i hvaljenje o ličnim
odnosima je dokaz diletantizma i infantilnosti jednog provincijalca, koji je presrećan što je došao u priliku da upozna velike svetske igrače.
Koji nisu nikakvi svetski igrači, nego uštavljeni kelneri jedne
imperijalne politike.
Politike koja sve stavlja pod svoju kontrolu i kolonizuje nezavisne
države kako bi iz njih izvukla sve što se može izvući, sve u nameri
da ih zaduži i uvede u dužničko ropstvo.

Srpski seljak zna da se najbolja krava i najbolja njiva nikada ne prodaju.
Srpskom seljaku ne trabaju biznis planovi i risk menageri da mu pomute seljački razum.

Prioritet Srbije treba da bude rušenje izdajničke i kriminalne vlasti.
Pravljenje novog ekonomskog programa.
Koji će omogućiti investitorima da ulažu u našu privredu i da država ima interese iz toga.
Već sam pisao da se hiljade milijardi dolara i evra dnevno okreće na svetskim tržištima i da traže zemlje i projekte gde bi mogli da se oplode.

Kapital mora da se plodi.
Ako vlasnik kapitala mora u švajcarskoj banci da plaća za čuvanje
para negativnu kamatnu stopu i tako gubi svoj osnovni kapital, zašto taj vlasnik kapitala ne bi došao u Srbiju i investirao taj kapital po 3-5% i tako omogućio srpskoj privredi da dobije toliko željenu likvidnost.

Posebno sam razradio nove načine investiranja, tako da strani
investitor ulaže u srpsko preduzeće i deli ostvarenu dobit iz
zajedničkog posla.
To znači da srpsko preduzeće ne plaća nikakve kamate i naknade bankama.
Srpsko preduzeće dobija čist kapital za svoje projekte i deli zaradu sa stranim investitorom.
Snose zajednički rizike, ali dele zajedničku ostvarenu dobit.

To je danas poželjno investiranje.

Možemo da dovedemo mnogo takvih investitora.
Ali moraju uslovi privređivanja da se promene.
Moraju svi porezi da se drastično smanje.
Moraju zakoni da se liberalizuju.
Moraju novi političari da upravljaju Srbijom.

Sadašnji političari nude investitorima da dođu u Srbiju jer nam je
radna snaga – jeftina?!?
Idioti!
Ludaci!
Ubijate naše ljude bez ispaljenog metka.
Nama koji radimo sa investitorima pravite ogromne probleme.

Izluđuje me kada čujem tu debilnu rečenicu.
Isto kao što me izluđuje kada starncima nudimo naše žene.

Šta je sa vama, braćo Srbi?
Da li ste vi normalni?
Da li je Srbija postala javna kuća?
Da li su naše žene i devojke postale prostitutke jedne nesposobne i izdajničke vlasti?

Ko nama Srbima po svetu nudi subvencije?
Ko nama Srbima nudi jeftinu radnu snagu?
Ko nama nudi svoje žene?

Prestanite da nas ponižavate!
Prestanete da lažete o starnim investitorima!

Nova vlast iz temelja mora da promeni odnos prema investitorima.
Nova vlast mora da završi sa kolonijalnom politikom prema Srbiji.
Nismo kolonija!
Strani investitor ulaže tamo gde on i država imaju interese.
Ako država nema interese, ne dozvoljava stranim investitorima da ulažu.
Ako država ima interese da domaći investitori ulažu, onda im daje prednost nad stranim investitorima.
Nema nikakvih privilegija za strance.
Nema subvencija.
Dobijaju najbolje uslove za investiranje svi koji imaju kapital.
Mali porezi i dobro organizovana država sami privlače investitore.

Kapital je kao voda.
On svuda nađe prolaz.
Ne trebaju političari da kopaju kanale za strane investitore.
Tržište je jedinstveno za sve koji na njemu posluju.
Svi moraju da imaju iste uslove poslovanja.

Nema jeftine radne snage!
Nema nuđenja lepih žena!

Ako se neko zaljubi, dobrosošao u našu kuću.
Primićemo te kao zeta.
Familiju.
Mi Srbi smo po tome bar čuveni.

Beograd, 20.08.2015.

SHARE