Početna Sadržaj Biznis Investicioni fondovi

Investicioni fondovi

1348
0
SHARE
Povezani tekstovi:
Investicioni fondovi – prilika za unosno ulaganje

Posle nepotrebno dugog odugovlaèenja u skupštinsku proceduru ušao je, napokon, predlog Zakona o investicionim fondovima. Nadam se da æe Zakon biti usvojen u februaru i da æe do kraja juna meseca poèeti otvaranje investicionih fondova. Tako æe prvi put posle sedam decenija Srbija dobiti investicione fondove koji su, potrebno je da to istaknem, prvi igraèi na berzi i glavni pokretaèi razvoja finansijskog tržišta.

Dinamiènim razvojem finansijskog tržišta pospešuje se i ubrzava privredni razvoj i zemlja koracima od sedam milja izlazi iz zaostalosti i siromaštva. Kako nismo od Petog oktobra dobili, nažalost, zakonske okvire za funkcionisanje investicionih fondova, to je glavni razlog zašto nema privrednog razvoja.

Pokušaji lažnih reformatora da falsifikovanjem statistièkih izveštaja ulepšaju našu bedu i da pohvalama potkupljive meðunarodne finansijske birokratije ubede graðane kako bolje žive, samo su komièni marketinški trikovi diletanata na vlasti da zadrže steèene pozicije i prodube našu nacionalnu katastrofu. Tvrditi kako smo lideri reformi u svetu, balkanski tigar, šampioni tranzicije, svetski prvaci u broju donošenja Zakona, tvrditi da smo ekonomsko èudo, hit meseca za strane investitore i najbolje mesto za investicije, samo je ogoljeno sprdanje sa inteligencijom našeg naroda.

Bezobrazluk reformatora je dostigao vrhunac izjavom bulterijera reformi, èuvenog finansijskog maðionièara Mlaðana Dinkiæa, koji je u zanosu samoljublja, konvertibilnog dinara i suficita budžeta izjavio da graðani žive mnogo bolje, ali da oni toga nisu svesni.

Nameštene stope privrednog rasta od 8 %, naduvani BDP, znaèajno umanjenje zvaniène stope inflacije i neprekidno samoreklamerstvo, dokaz su da strukturalne reforme u privredi nisu ni poèele, da nema privrednog razvoja, da graðani žive sve gore, da nema vizije ni strategije izlaska iz ovog ponora. Naravno da nema kad državnu politiku vode neznalice, psihopate, prevaranti i prevejani lažovi koji uništavaju sve ono što je razlièito od njih, što ne razumeju i što ne mogu da kupe. Obesmišljavaju svaku pametnu i dobru ideju kako bi na taj naèin oterali kreativne, mudre, odgovorne i radne ljude koji hoæe nešto da urade za sebe i državu. I to je glavni razlog našeg daljeg propadanja.

Ideju o formiranju investicionih fondova dao sam Ðinðiæu još u oktobru 2000 godine, pošto je moj višedecenijski san bio da se razvije slobodno finansijsko tržište i da stvorimo uslove za hrabre investitore koji hoæe da rizikuju, da se nadmeæu i da zarade u tržišnoj konkurenciji. Nažalost, moja ideja o investicionim fondovima nije prošla. Reformatori nisu imali nameru da naprave ozbiljne institucije koje æe dovesti do brzog preporoda društva i znaèajnog privrednog razvoja.

Najznaèajnija finansijska institucija koja je motor privrednog razvoja je – investicioni fond. Kako više od 22 godine radim na finansijskom tržištu, smatrao sam da je moja dužnost kao struènjaka da kažem novoj vlasti o znaèaju stvaranja investicionih fondova. Tako sam slièno pisao i govorio i 1987. godine novim vlastodršcima, ali oni nisu imali nikakvog interesa da to razumeju. Poèetkom 1990 godine uèestvovao sam u formiranju Beogradske berze i vršio sam javne promocije slobodnog finansijskog tržišta, obrazujuæi stanovništvo i privrednike za nove naèine poslovanja na tržištu. Ako prelistate novine iz tog perioda, videæete da sam pre svih drugi zakupljivao prostore i pisao o berzama, investicionim fondovima, brokerima, dilerima, kotacijama akcija i buduænosti akcionarskih društava.

Takav nastup doveo je do toga da Mama Revolucije koje nema, Roza Luksemburg otpora novom svetskom poretku, Žena Despota od socijalizma, Blagajnik hiperinflacije, Crvena ruža našeg Univerziteta, moje nastupe proglasi kontrarevolucionarnim, opasnim i žigoše me kao Ideologa kapitalizma. Naravno, finansijsko tržište se nije razvilo, kao što ni švedski socijalizam nije mogao da se primi nigde u Srbiji, osim na Dedinju, tako da sam morao da èekam dolazak na vlast mojih opozicionih prIjatelja. Ali ni oni nisu bili voljni da naprave slobodno tržište. Zašto?

Objašnjenje je jednostavno. Pravljenjem slobodnog tržišta i razvojem konkurencije, reformatori bi brzo bili pregaženi od sposobnijih, pametnijih, vrednijih i struènijih. A to njihova sujeta nikako nije mogla da dozvoli. I zato nije bilo investicionih fondova. Plan im je bio da unište èetiri velike državne banke, da stvore tržište za dolazak regionalnih stranih banaka i da uzmu provizije za taj posao. Mnogo je lakše kontrolisati banke i izvršiti pritisak na njih, nego dozvoliti da se pojavi na stotine investicionih igraèa koji æe pružati usluge malim investitorima. Parazitskim bankama je odgovaralo da budu miljenice lažnih reformatora.

Pokazali su se taènim moji proraèuni tokom devedesetih godina da graðani imaju slobodan novac koji drže kod kuæe i da preko stabilnih finansijskih institucija oni to mogu da iznesu na tržište. Danas se u bankama nalazi nova štednja u iznosu od 2,26 milijardi evra, ali uprkos napadnim reklamama, još 4 milijarde evra se nalazi u slamaricama. Banke meseèno zaraðuju, prema nehotiènom priznanju jednog novopeèenog bankara, nekada ministra i politièara, preko 1% i to je glavno objašnjenje otkud toliko filijala banaka u Srbiji po sve siromašnijim gradovima. Banke uzimaju novac od graðana po stopi od 3 – 5 % godišnje, a taj novac preprodaju po stopama od 20 – 40 %, kada se ukljuèi devizna klauzula, marža, provizija i neizbežna kamata. Sa takvim finansijskim optereæenjima nema privrednog razvoja. A kad Narodna banka izda obveznice sa kamatom od 25% godišnje, onda je potpuno jasno koja je stopa inflacije i šta se može oèekivati u narednom periodu.

Posle pet godina samozavaravanja, reformatori su primorani da puste Zakon o investicionim fondovima u proceduru. Usvajanjem tog Zakona nastaje nova era na finansijskom tržištu. Investicioni fondovi æe razbiti parazitske banke, doneæe toliko potrebnu dinamiènost na finansijskom tržištu i razoriæe finansijske monopoliste koji su nauèili da budu uspešni služeæi svakoj vlasti.

Investicioni fondovi donose po prvi put demokratiju u monopolizovani bankarski sistem, ruše berlinske zidove bankarskog jednoumlja, pomeraju granice prema riziènijim finansijskim grupacijama, šire slobodu preduzetništva, privatne inicijative i stvaraju pretpostavke za brz privredni razvoj koji je nama preko potreban.

Bil Gejts danas ne bi imao 42 milijarde dolara i oèajavao bi u svojoj garaži, èekajuæi da ga neki referent iz banke pozove na razgovor i ponudi kredit u iznosu od treæine vrednosti garaže. Informatièka revolucija se nikad ne bi desila da su se pitali bankari. Investicioni fondovi su okupili hrabre i odluène ljude koji su spremni da rizikuju. Bez rizika nema uspeha. Bez rizika nema napretka. Investicioni fondovi pomažu ljudima koji žele da se iskažu i da ostvare svoju ideju tako što prihvataju finansiranje posla. Nema garancije uspeha. Sve je u poverenju. Ili verujete ili ne verujete. Ili hoæete da uspete ili neæete. Investicioni fondovi pružaju priliku dobrim idejama i upornim ljudima da se iskažu. Investicioni fondovi okupljaju ulagaèe koji nisu zadovoljni bankarskim kamatama. Zašto da nosite novac u banku po godišnjim kakatama od 3 – 5 % , kad preko investicionih fondova možete da zaraðujete mnogo više.

Koliko? Zavisi od toga koliko ste spremni da rizikujete. Vi ste ti koji odluèujete. Pregled poslovanja investicionih fondova u poslednjih pet godina u regionu pokazuje njihov dinamièan razvoj. Kada su pale kamate na depozite u bankama, došlo je do buma u razvoju investicionih fondova. Ulaganje u investicione fondove, recimo u Sloveniji, na godišnjem nivou donosi godišnju zaradu od skoro 20%, na uložena sredstva u Maðarskoj je ta zarada prošle godine bila 32%, u Èeškoj 28%, dok je u Poljskoj dostigla èitavih 44%. Šta kažete? Privlaèi vas ova zarada? Naravno, potpuno vas razumem. Kada poredite sa kamatama u banci, prinosi na investicionim fondovima su mnogo veæi.

Ali i rizici su veæi. Nema zarade bez rizika. Graðani koji hoæe bolje da plasiraju svoj novac, treba da naðu dobrog investicionog savetnika. Vama treba portfolio menadžer koji æe pametno rasporediti vaš novac. Neæe sva jaja držati u jednoj korpi. Vodiæe raèuna da ulaganja u zbiru donose dobru zaradu. Portfolio menadžere ne bira politièka stranka. Oni se biraju na berzi. Oni koji donose dobre rezultate i koji dobro trèe na berzi privlaèe ulagaèe. Prolazna vremena se mere kolièinom novca koji vam donose. Nema milosti. Interesi pobeðuju šuplje kompromise. Pobeda ili poraz. Nema nerešenog rezultata.

Investicioni fondovi donose slobodu na tržište. Bez slobode nema privrednog života. Nema razvoja. Investicioni fondovi zapoèinju trku na tržištu. Graðani Srbije, pripremite se za trku. Klaðenje poèinje. Izaberite pobednike. Na vreme. Sve je u poverenju. Ne èekajte. Daleko je Sunce.

Svedok, 31. januar 2006.

SHARE