Početna Sadržaj Nastupi INSBRUK

INSBRUK

2133
1
SHARE

U subotu u 25.04.2015. održao sam predavanje u Insbruku, koje je  organizovala SPOI – Srpska pravoslavna omladina Insbruka. Posle  Berlina i Beča, to je treće moje predavanje u organizaciji SPOI.

Insbruk je univerzitetski grad u Tirolu.
Saznao sam da 16.000 Srba studira u tom gradu.
Zamislite, čitav jedna grad pametnih, lepih i spsobnih Srba.
Ali, to vlast u Beogradu ne zanima.
Ti mladi ljudi su njihova konkurencija i mogu da ugroze interese
nesposobnih stranaka na vlasti.
Za vlast je bolje da se ti mladi ljudi ne vraćaju u Srbiju.
Samo neka šalju pare i tako omogućavaju svojim rođacima u Srbiji da  kupuju robu iz uvoza u stranim supermarketima.

Mojom rodoljubivom obavezom smatram da našim ljudima po svetu iznosim  svoje stručno mišljenje i predloge za rešavanje problema u Srbiji.
To radi od daleke 1990 godine.

U odnosu na te godine, danas se značajno situacija promenila.
Nekadašnja podela na partizane i četnike, na vlast i opoziciju, danas  je suvišna.
Besmislena. Nepotrebna.
Stasala je nova generacija Srba. Generacija koja nema nikakve zablude  i predrasude, koja voli Srbiju, koja se ponosi srpskim poreklom, koja  je obrazovana, tehnički pismena, moderna i koja može biti snaga našeg  ubrzanog preobražaja.

To sam rekao i mojim slušaocima u Insbruku.
Nema spasa Srbije bez naših ljudi iz rasejanja.
Nema!
Sami ne možemo, bez njih nećemo.
Svaki režim se plaši naših ljudi iz rasejanja.
Plaši se jer ne može ekonomski da ih ucenjuje i ne može da manipuliše  obrazovanim i stručnim svetom, koji se dokazao na stranom tržištu.

Presudno je važno da sada ponudimo novi način organizovanja naših  ljudi u rasejanju.
Pijančenje i slušanje silikonskih pevaljki po kafanama mora da ostane  daleka prošlost.
Tako se ne pokazuje srpstvo.
Nama treba moderno srpstvo, koje će nas izvesti iz ove nacionalne katastrofe.

Šta nam treba od naših ljudi iz rasejanja?
Pare?
Svi im traže pare, ali to je pogrešno.
Nama u Srbiji trebaju oni sami. Oni sa svojim znanjem, kontaktima,  poznanstvima, radnim navikama i poznavanjem mentaliteta zemalja u  kojima žive.
To nama u Srbiji treba.

Jedan njihov dobar kontakt sa velikim kupcem može više doneti srpskim  preduzećima, nego da neki naš čovek uloži svoju štednju u Srbiji.
Mislim da na tome treba da radimo kako bi se vratilo poverenje u
Srbiju i nas koji živimo u Srbiji.

Nije tačno, kako to neko hoće iz rasejanja da se opravda za svoje  nečinjenje, da smo mi svi u Srbiji lopovi i neradnici. To nije tačno!
Lopovi su i neradnici svi političari. Srbi su vredan i pošten narod,
pa je vrlo važno da se povezujemo sa našim ljudima iz rasejanja u  pravljenju zajedničkih poslova.

Biću potpuno otvoren. U ovakvoj tragičnoj situaciju u Srbiji, sve
političke priče su ispričane. Sva žvalavljenja i pijančenja o Srbima
su završena. Udaranje u grudi velikih Srba i  hvalisavo busanje, dok  se krade i potkrada, provaljeno je i ne može više da prođe.
Nećemo više to da slušamo!

Glavno pitanje za sve nas, koji živimo u Srbiji i onih koji su u
rasejanju, šta smo mi uradili za Srbiju?
To mora svaki Srbin da se upita.
Svako neka odgovara po svojoj savesti, ali rezultate zajedno merimo.

Ako mi neko danas kaže da nema vremena za Srbiju, onda je to podla laž.
Imate vremena da gledate sportske utakmice, pijete kafu, pričate o  modi i ogovarate rodbinu i prijatelje, ali ne možete da nađete vreme  da pomognete Srbiji.

Šta treba Srbiji?

Treba nam da svako od nas odvoji  SAMO PET MINUTA za Srbiju.
Ništa više.
Pet minuta!

Nemate pet minuta?
Nemojte da me zasmejavate.
Odvojite pet minuta i učinite nešto za Srbiju.

Šta treba da radimo?

Moramo da se –UDRUŽUJEMO!
Moramo da učimo od Jevreja kako da zajedno radimo.
Ako mogu da radim sa Švajcarcem, Italijanom, Rusom, Nemcem,
Francuzem….zašto ne bi radio sa mojim sunarodnikom?
U čemu je problem?
Moramo da se oslobodimo srpske sujete i da naučimo da se međusobno  poštujemo i da se disciplinujemo, poštujemo dogoverno i pridržavamo se  našeg drevnog morala i tradicije.

Kako da krenemo?

Imamo dva pravca delovanja.
Biznis i politika.

Poslovnim povezivanjem počećemo da pravimo zajedno novac na tržištu.
Kada počnemo da pravimo novac, onda se bolje upoznajemo.
Tada vidimo ko je ko i kakav je ko.
Tako stvaramo zajednički tim na tržištu. Proveren i efikasn. Tim koji  pobeđuje.
Srbiji trebaju pobednici.
Dosta nam je više gubitnika.

Od zarađenog novca, deo odvajamo za finansiranje političkog pokreta.
Tako se sami finansiramo i niko ne može da nas ucenjuje.
Možemo da vodimo samostalnu politiku.
Zadatak tog političkog pokreta je da uzme vlast u Srbiji .
Građani Srbije traže novu političku opciju.
Naš zadatak je da im, kao odgovorni i stručni ljudi, ponudimo paravu opciju.

Nije više važno koje je boje mačka.
Važno je da mačka lovi miševe.

Predavanje u Insbruku me je uverilo u ispravnost ovih mojih ideja.
Naši ljudi traže poverenje, jer su bezbroj puta do sada izigrani.
Na ovakav način organizovanja, oni postaju motorna snaga razvoja Srbije.

Braćo i sestre,

Sve priče su ispričane.
Srbija od nas traži da je spasimo.
Nema ko drugi.

Mulhouse, France, 27.04.2015

SHARE

1 KOMETAR

  1. A jos jedna tragicna cinjenica je da uglavnom iz Srbije odlazi fertilno stanovnistvo – oni koji treba da prave decu i obnove drzavu posle svih ovih tragedija. Davno sam rekao da nije problem da li imamo 100 MIG-ova vec da li na svaki avion ima barem njih 5-toro koji ce se otimati da lete (tema je tada bila oslobodjenje okupiranih teritorija). Isto je i sa biznisom, dzaba nam firme ako nema ko da radi i privredjuje. Jeste da zivimo u 21-vom veku kada roboti treba da zamene ljudsku ruku, ali neko i njih treba da kontrolise i usmerava. Bez ljudi nema drzave, bilo i bice!!!