Zašto od Đinđića pravimo sveca?
Predrag Azdejković / 30.03.2011.
Da li vidite neku veliku razliku između ekipe Peščanika danas i svih onih tetki koje su nosile Slobinu sliku i celivale je na mitinzima? Ne. I jedno i drugo je nekritično sagledavanje ličnosti, kreiranje idola, proglašavanje za sveca… sve ono što srpski narod obožava, od klopanja po sa’ranama do bacanja na kovčeg uz kuknjavu. Ali čemu to služi, naročito u slučaju Zorana Đinđića?
U slučaju ekipe Peščanika verujem da ima dosta osećaja krivice, pa se sada polivaju pepelom, ali generalno tu ima nekrofilije, opravdavanja za neuspehe i ono što je u srpskom narodu najpopularnije svađanje bliže i dalje rodbine oko nasledstva.Da krenemo redom. Još je pokojna Biljana Kovačević Vučo naglašavala da su Đinđića za života previše kritikovali, što i jeste posao NVO sektora, ali preko noći Zoran Đinđić je postao najbolje stvorenje na svetu i zaboravljeni su njegovi gresi (od vola na Palama do veronauke u školama). I onda kreću hvalospevi, recitacije, nošenje štafeta, stojanja mirno tri minuta, citiranja pametnih izjava i naravno da se sve to divno i slatko urušilo pred našim očima i postalo youtube hit. Hvala DS omladinki koja nam je pokazala svu glupost onoga što se radi tog 12. marta širom zemlje Srbije.
Zoran Đinđić je savršen za opravdavanje neuspeha. Udovica Đinđić je ove godine izjavila da je Zoran Đinđić živ mi bi već bili u Evropskoj uniji. I zamislite u tu izjavu veruje ogromna većina ljudi. Žao mi je, ali ja nisam jedan od njih, jer u to mogu da veruju samo naivni. Za sve naše neuspehe je krivo ubistvo Đinđića?! Savršeno opravdanje. Da mi nisu odsekli nogu, ja bih trčao maraton, ali… I mi to gutamo kao tabletice i još verujemo to. Izvinite, ali molim vas probudite se i prekinite da živite u zabludama i u prošlosti.
Na kraju ono što najviše volimo, svađa oko nasledstva. Čiji je Đinđić? DS, LDP ili Peščanik? LDP je šetao za Đinđića, mediji ignorisali, LDP je ljut jer nisu mogli politički da profitiraju na Đinđiću… Peščanik je uzimao donacije za film o političkoj pozadini atentata i na kraju sklepali nešto što se ne može nazvati filmom. Da, Đinđić kao moneta za političko, NVO ili koje god profitiranje. Kad smo već kod nasledstva, tužbu su podigle majka i sestra i svi se u sebi pitaju zašto tu nema udovice Đinđić, ali nekako nemaju hrabrosti da to pitanje javno postave… pa evo ja se pitam!
Meni lično Zoran Đinđić nije bio ni simpatičan ni antipatičan. Žao mi je zbog ubistva i želim da se ubice, nalogodavci i inspiratori zaključaju daleko od očiju javnosti na dug period vremena, ali u mom rečniku pored izraza srpski političar stoji jednostavno objašnjenje – zlo i naopako, tako da sebi ne bih dozvolio luksuz pravljenja hvalospeva ni o kom političaru. Zbog ovih nekrofila i lešinara koji se hrane na truplu Zorana Đinđića, meni je on postao odvratan i pri samom spomenu njegovog imena meni je muka. Gadite mi se, jer ste nesposobni i paraziti koji opstajete samo od životne energije drugih. Odvratni ste!
Predrag M. Azdejković
www.azdejkovic.com
