Početna Sadržaj Reagovanja IN MEMORIAM – ANTE MARKOVIĆ

IN MEMORIAM – ANTE MARKOVIĆ

1729
0
SHARE

ANTE MARKOVIĆ

piše : Branko Dragaš 

Odlazak Ante Markovića je izazvao nove podele u našoj javnosti.Jedni ga slave kao istinskog reformatora koji je doneo blagodet društvu,sećaju se velikih plata koje smo tada imali, dok ga drugi smatraju političarem koji je radio na razbijanju i uništavanju Srbije.Moram da kažem, da ni jedni ni drugi nisu u pravu.Ostrašćenost je postala naša nacionalna mana.Kada nekoga volimo dižemo ga u nebesa, ali kada ga ne volimo sahranjujemo ga kilometrima pod zemlju.
Svedok sam tih događaja i zato hoću da pišem po svojoj savesti,neopterećen političkim špekulacijama i glupostima, hoću da pišem kako sam doživeo Antu Markovića i šta mislim o tim godinama kada sam sarađivao sa njim.Hoću da pišem kao prilog istoriji jednog tragičnog doba, jer smatram da će moje svedočenje doprineti stvaranju realnije slike o dobu koje se završilo krvavim raspadom države.
Upoznali smo se sredinom 1990 po službenoj dužnosti, on je bio premijer Jugoslavije a ja sam bio predsednik prve privatne banke u Istočnoj Evropi.Bio sam najmlađi predsednik banke na svetu i medijski eksponiran kao poslovni čovek koji predstavlja nove snage na tržištu Istočne Evrope.Posle pada berlinskog zida i raspada sovjetske komunističke imperije,nastupao sam u javnosti sa stavom da Jugoslavija treba da se transformiše,da se menja geostrateška slika sveta, da nestaje komunizam i socijalizam, da se kapitalizam širi na istok i da treba napraviti novu strategiju za vreme u kome će vladati samo jedna Imperija, da je najbolje da Jugoslavija postane konfederalna država, da svako plaća svoje račune, da bratstvo i jedinstvo zamenimo čistim računima iz interesa, da obračunska valuta bude nemačka marka i da tako izbegnemo sigurne nacionalne i verske sukobe koje će dovesti do građanskog rata.

Napominjem,radi lakšeg razumevanja događaja o kojima pišem, da sam u jesen 1988 imao sukob, na jednom sastanku bankara,gde sam bio  prisutan sa potpredsednikom državne banke u kojoj sam tada radio,sa komunističkim političarem u usponu – Slobodanom Miloševićem, koji mi se u prvom pojavljivanju nije svideo jer je bio arogantan, uobražan,nabusit,prepotentan i ništa nije znao o bankarstvu. Pozvao nas je da bi nam rekao kako u Srbiji treba da budu dva  bankarske sistema –sistem Jugobanke ,u kojoj sam radio na Tržištu novca, i sistem Beogradske banke.Pošto niko nije smeo da se javi da tumači taj njegove predloge, video sam strah kolega bankara,pošto nas je on uporno prozivao da se javimo i slobodno kažemo naša mišljenja,javio sam se,vidno iznerviran, i rekao mu da su to gomile gluposti, da je to tipično razmišljanje koje je izašlo iz  komunističkog birokratskog šinjela,da nema nikakve tržišne logike da političari određuju koliko će banaka biti na tržištu,da mora da izađe sa ekonometrijskom analizom da nam baš trebaju dve banke, da mora da bude matematička računica, jer smo mi bankari i ne razumemo isprazan jezik političara, da proizvoljno određivanje da u Republici treba da imamo samo dve banke,zašto dve a ne tri ili četri, može da se pretvori u stav da nam je potrebna samo jedna banka,odnosno da nam nije ni potrebno bankarstvo, nego da je nabolje da se vratimo robnoj razmeni i plemenskom obožavanju Vođe.Šta se sve dešavalo posle moga nastupa,opisaću u nekom drugom tekstu.
Poziv Ante Markovića da dodjem na sastanak jugoslovenskih bankara da razgovaramo o kreditno-monetrnoj politici sa osvrtom na kurs dinara,dočekao sam prilično ravnodušno,jer sam već imao dosta negativnih iskustava sa komunističkim političarima,poslednje iskustvo na sastanku sa Miloševićem me je porazilo,pa sam bio vrlo oprezan. Mada mi je iz medija Ante Marković delovao pristojno,uljudno, kulturno i iskreno,bio sam,ipak,oprezan jer sam shvatio da mediji grade svoje slike političara prema njihovoj marketinškoj potrebi.
Sastanak je sazvan da premijer čuje mišljenje nas bankara o kreditno-monetarnoj politici  i o uspostavljenom fiksiranom deviznom kursu,jer je domaći dinar bio vezan za nemačku marku u odnosu jedan prema sedam.Moj stav o tom vezivanju slabe domaće valute za jaku stranu valutu je bio krajnje negativan i ja sam to iznosio u svojim nastupima u javnosti.Uprkos tome, savezni premijer me je pozvao da čuje moje stručno mišljenje.Nakon Ante Markovića nijedan premijer, ako isključimo veselog Milana Panića koji je prihvatio moj ekonomski program,nikada me nije pozvao da čuje neko moje mišljenje.
Na zatvorenom sastanku sa premijerom su bili predsednici svih velikih državnih banaka iz Jugoslavije , ja sam biio jedini privatni bankar u državi,jer se još uvek  smatralo da banka ne može da bude privatna,nego je bankarstvo  smarano isključivo državnim posedom.
Sastanak je počeo izlaganjem premijera o ekonomskoj politici vlade i merama koje su preduzete da bi se sprovele reforme u privredi,nastavilo se izlaganjem mojih kolega bankara koji su tumačili kreditno-monetarnu politiku i imali su samo hvalospeve za preduzete mere.Naravno, svaka nacija je na svoj način pokazivala svoje nacionalne karakteristike.Slovenci su bili učtivi,precizni i nisu mnogo talasali ni u hvalama niti u kritikama.Kupovali su svakoga dana devize na deviznom tržištu,mada su njihove banke bile u minusima,kupovina je išla iz sive emisije,ne iz primaren emisije, nego iz nepostojećeg novca na žiro računima,ali ih je u tome potpuno pokrivala NB Slovenije.Meni je bilo sasvim jasno da se sprema otcepljenje Slovenije.Hrvati su bili smerniji u pohvalama i nešto oštriji u kritikama,uglavnom  vezenim za operativne poslove,jer su oni mnogo manje kupovali deviza sa deviznog tržišta iz sive emisije,jer je NB Hrvatske oštrije kontrolisala svoje banke,ali im je gledala kroz prste, znajući šta rade slovenačke banke.Srbi su bili tradicionalno naivni, neumereni u preteranom oduševljenju i nezasiti u naduvanim pohvalama, bilo je neumesno slušati blagoglagoljive srpske bankare,koji nisu imali nikave suštinske kritike na ekonomsku politiku Savezne vlade, čije državne banke nisu kupovale devize na deviznom tržištu,jer su bile nelikvidne,jedino je moja banka imala stalnu likvidnost,ali nisam imao slobodne kapacitete tih državnih banaka da napravim veliki priliv deviza za Srbiju,pošto je Narodna banka Srbije striktno sprovodila usvojenu kreditno-monetarnu politiku prema svojim bankama.
Svi bankari su podržavali fiksiranje kursa kao monetarnog sidra i hvalili su ovu meru premijera.Nikome nije odgovaralo da se sruši ilizija o fiksnom deviznom kursu.Slovenci i Hrvati su imali svoje lične interese,jer su kupovali iz zajedničkih deviznih rezervi neophodno potrebne devize za buduću samostalnost, dok su Srbi suludo branili propali projekat južnoslovenske zajednice u rasulu.
U trećem satu, nakon svih izlaganja,dobio sam reč i izneo sam svoje mišljenje.Pitao sam premijera, da li nas je on pozvao na ovaj sastanak da potvrdimo njegovo mišljenje o fenomenalnim reformama koje sprovodi i da se takmičimo u neumesnim pohvalama ili nas je pozvao da iznesemo svoje kritičko mišljenje.Ukoliko svi mislimo kao premijer, onda je ovaj sastanak bio besmislen.Naveo sam primer, da na mom kolegijumu izvršnih direktora, kada raspravljamo o nekoj investiciji, onda me kao predsednika banke ne zanimaju oni koji smatraju da treba novac da plasiramo u taj investiconi projekat,nego oni koji izražavaju sumnju i imaju suprotno mišljenje.Možda ti stručnjaci vide bolje od svih ostalih i možda je njihova procena bliža realnosti od onih koji,iz raznih razloga i motiva,samo klimaju glavom.Iskustvo iz prakse mi je pokazalo da su oponenti češće u pravu od klimoglavaca.Kolege bankare sam zamolio da budu mnogo realni i da prestanu da se licemerno ponašaju,jer svi znamo da situacija na finansijskom tržištu nije bila dobra.Prvo, reforme su bile samo kozmetičke,površne i deklarativne,nisu zadirale u temelje socijalističkog sistema koji nije imao nikavu perspektivu.Promena odela i kupovina novih cipela i mašne ne znači da se teško oboleli pacijent izlečio.Mi smo svedoci da se totalitarni sistem upravljanja privredom uopšte nije promenio,da je i dalje opstalo političko upravljanje kompanijama i monopolizacija tržišta,uprkos pompeznom uvedenom višepartijskom sistemu i zagovaranju za slobodu tržišta i konkurenciju. Drugo,čitav set novih ekonomskih mera treba doneti koji će liberalizovati tržište i obezbediti uslove za brzi privrtedni razvoj i treće, vezanost domaće valute za stranu u fiksnom iznosu je glupost.To dovodi do bujanja crnog tržišta,gde se sučeljavaju realna ponuda i tražnja, kao i do odliva deviza ,trošenja deviznih rezervi, jer strani državljani ulaze i kupuju naše devize i iznose ih izvan naše države.Vezanost dinara za nemačku marku u odnosu jedan prema sedam je isto kao kada bi novi Jugo 45 vezali čvrsto za Mercedes S600, tada jako popularan poslovni automobil.Problema ne bi bilo  dok se vezani dvojac kreće gradom, ali na auto-putu kada vozač Mercedesa poveća brzinu na 160 km/h  privezani Jugo će se posle nekoliko stotina metara potpuno raspasti.Ne može slab dinar iz slabe privrede da se veže fiksno za čvrstu marku iz izvozno jake privrede.To će dovesti do potpunog sloma finansijskog sistema države i zato je potrebno osloboditi devizno tržište i napraviti slobodan protok svih deviza na deviznom tržištu u ponudi i tražnji.Navodio sam i druge ekonomske mere koje  treba hitno preduzeti.
Kada sam završio,počele su moje kolege,prozvane i povređene, da mi oštro repliciraju,bili su jednoglasni da tako ne sme da se govori i da nije takva situacija,da ne treba dizati paniku, da ništa nije katastrofično,da preterujem,da je finansijsko tržište stabilno, da su reforme odlične, da su prvi pokazatelji sprovođenja reformi jako dobri i sve tako i u tom tonu.Ponovo sam se javio i rekao da  to nije istina.Na kraju, pošto je vreme bilo odmaklo, završilo se nekom birokratskom poštapalicom nekoga od premijerovih saradnika.
Ante Marković ništa nije rekao.
Napustio sam taj skup prilično iznerviran.
Ujutru  su me pozvali iz kabineta premijera.Nisam očekivao taj poziv.Mislio sam da je   neka greška i nevoljno sam uzeo vezu.Sekretarica premijera mi je rekla da premijer želi da se čuje samnom.Premijer je bio vrlo raspoložen.Interesovao se zašto sam tako brzo otišao i zašto nisam ostao na ručku.Rekao sam mu da sam bio iznerviran i da sam imao posla.Za razliku od mojih kolega, ja sam predsednik privatne banke,razvijam banku i moram po čitav dan budem na tržištu.Ante Marković se nasmejao i rekao mi da zna da ja dosta radim, da me njegovi saradnici hvale i da on čita moje tekstove,ali da mi svi zameraju da sam previše otvoren,iskren i oštar i da nemam diplomatsku taktičnost.Odgovorio sam mu da nisam političar i da mi to ne treba, radim već šest godina na finansijskim tržištima, dnevno obrćem dosta kapitala i pravim pare za banku, moj referenca je u mojim ostvarenim rezultatima.Rekao mi je da je noćas razmislio o svemu o čemu sam juče govorio, pa me najljubaznije moli,kada ja budem mogao, da se nasamo sretnemo i da razgovaramo.Odgovorio sam mu da bih ja sada odmah trebao da presrećan skočim i krenem kod njega u kabinet,jer me,ipak, eto,sam premijer zove,da bi to moje kolege bankari jedva dočekali, ali pošto ja nisam poltron i licemer,pošto sam privatnik i imam zakazane sastanke, mogu da pristanem na sastanak tek uveče iza 22 sata,kada mi se završava radni dan.Nasmejao se od srca i pristao.
Uveče sam bio kod njega. I tako je počela naša saradnja.Uglavnom smo se sami nalazili i razgovarali otvoreno o svemu.Te večeri je sastanak trajao do duboko u noć.Ante Marković je bio pravi gospodin.Imao je strpljenja da sasluša sagovornika,postavljao je precizna pitanja,iznosio svoje nedoumice,ulazio u raspravu otvoreno i bez zadnje misli,bio je inteligentan,srdačan,kulturan i iskren.To mi se svidelo.Bio sam potpuno otvoren.Na momente me je razgovor toliko poneo da sam namerno karikirao neke stvari.On se smejao prostodušno i dečački naivno. Imao je ten i oči moje babe Draginje Đurić,rođene Knežević,kao da je bio njen mlađi brat, pa mi je bio još bliži. I to sam mu rekao.Prihvatao je šale i poigravao se mojim dosetkama.Pričao sam mu o mom izučavanju istorije,književnosti,psihologije,filosofije, o mom samobrazovanju, o Dostojevskom,Tomasu Manu,Balzaku,Strinbergu,Prustu, Krleži, Pekiću,neadrtalcima,našoj nacionalnoj tragediji,o budućnosti Jugoslavije i o zadatku intelektualca u tom smutnom vremenu.Bio je neobično iznenađen.Nije očekivao da jedan mladi bankar ima takva interesovanja.Na kraju, završili smo na ekonomskoj politici i kursu dinara.Podigao je obe ruke u vazduh,stisnuo pesnice i rekao da je njegova namera bila da stegne kurs i napravi privredi stabilan kurs za lakše poslovanje.
Sedeli smo jedan naspram drugoga i zamolio sam ga da mi pruži ruku, da otvori šaku i da čvrsto stisne metalni dinar koji sam mu položio na dlan.On je poslušao.Stisnuo je dinar.Tražio sam da  ga stegne iz sve snage.On je stegao pesnicu.Sada ste čvrsto stegli dinar,rekao sam mu,držite ga stegnuto čitavu noć i čitav dan.Sutra uveče ćemo se ponovo naći ovde.Šta će se desiti? Stisnuta pesnica će se umoriti od tolikog stezanja,  prsti  će utrnuti i sami će se otvoriti.Nasmejao se i počeo da zbija šale.Bio je dobro raspoložen.Razumeo je šta mu govorim.
Devizni kurs se može samo kratko vreme držati fiksiran.Namenski i ograničeno.Devizni kurs je odraz snaga dve privrede i njegova vrednost se određuje na slobodnom tržištu.Niko nema toliku snagu da može da porobi devizni kurs.Totalitarni režimi okuju devizni kurs i onda dobijamo nagli odliv deviza iz zemlje,pad deviznih rezervi države, nestašice,crno tržište,šticung u privredi,uništavanje domaće proizvodnje, pad zaposlenosti,otpuštanja,socijalne pritiske i, na kraju, socijalnu revoluciju koja ruši totalitarni režim.To su prirodne i normalne posledice porobljavanja deviznog kursa.Nama treba slobodno tržište i slobodan devizni kurs.Nama trebaju korenite ekonomske reforme.
Njegove reforme su bile kozmetičke. Površne.Nisu zadirale u suštinu nakaradnog sistema.Nisu ništa promenile u strukturi totalitarnog sistema.Ako želimo da uspemo,bio je moj savet,mora da se napravi radikalan zaokret i da se iz temelja menjaju institucije sistema.Razumeo sam da je ograničavajući faktor za sprovođenje reformi politički okvir u kojima se one odvijaju,ali sam se zalagao da se snažnom ekonomijom politici nametnu gotova rešenja.Nema tu milosti.Političari su ološ i njih treba stavljati pred svršen čin.Treba igrati presing na političare, kao u košarci.Ne sme im se ostavlajti manevarski prostor za njihove podlosti i manipulaciju.Ako se to ne uradi, ako se političarima otvori prazan prostor,oni su majstori obmane i prevare. Treba napraviti novi ekonomski program i stvoriti novu privredu. Verovao sam tada da je to bilo moguće.Imao sam 31 godinu,nisam se bavio politikom,dosta sam čitao i promišljao i iznosio svoje operativne predloge za rešavanje nagomilanih društvenih problema.
Ante Marković je imao iskustva više nego ja godina,prošao je rat,revoluciju,obnovu,privredu,partijske kongrese i znao je inžinjerski da planira i da menadžerski donosi odluke.Međutim, izrazio je svoju sumnju u takvo brzo menjanje društva i govorio mi je o svim podvodnim političkim opasnostima za rušenje njegovih reformi.Međutim, on se složio da moramo zajedno da delujemo i da se borimo za bolju budućnost naše zajedničke države.Nema  gubljenja vreme i vraćanja i ispravljanja prošlosti.
Obojica smo bili zadovoljni tim prvim sastankom.Zamolio me je da ostanemo na vezi i da mu pomognem na ovaj način, iznoseći svoje mišljenje, jer mu to mnogo znači u korigovanju njegovih planova.Rekao sam da mu stojim na raspolaganju za sve što misli da treba da  pomognem, da nema potrebe da me zove na javne sastanke,jer ne samo da nemam vremena za gubljenje,nego me iscrpljuju takve kolektivne seanse, da sam voljan javno da ga podržim kao slobodan strelac,stručnjak i bankar,da poštujem njegovu otvorenost i iskrenost prema meni, ali da je moj jedini uslov da ovakav odnos zadržimo i da mogu da mu kažem sve što mislim , bez ikakve zadrške i bojazni.
 Tako je počelo naše razmenjivanje ideja.Ne mogu da kažem druženje, jer se mi nismo družili.Meni je savršeno odgovarao takav odnos.Mnogi su me unapredili u njegovog savetnika, ali ja nikada nisam bio njegov savetnik.Ponekad smo se čuli samo telefonom,ponekad smo ručali zajedno, ali najčešće smo razgovarali pri kraju radnog dana.Pomagao sam mu iznoseći moje ideje oko operativnih ekonomskih mera koje je trebalo doneti.Mislim da sam mu dosta pomogao u ohrabrivanju da povuče neke radikalnije poteze.Meni je on mnogo pomogao u mom sazrevanju za menadžera,jer sam ispred sebe imao iskusnog poslovnog čoveka koji se uputio u najteži projekat da promeni jedan totalitarni sistem na izdisaju.Nisam imao nikakve lične koristi iz našeg poznanstva.Naprotiv, zbog moje javne podrške Anti Markoviću imao sam veliko podozrenje od profesionalnih nacionalsocijalista,koji su u Anti Markoviću videli Hrvata,ustašu,izdajnika,mrzitelja Srba i čoveka koji je poslat da uništi Srbiju. Kako sam iz čisto srpske porodice sa pedigreom od osam vekova,kako se izjašnjavam kao srpski patriota, kako sam utemeljen u svom nacionalnom identitetu,kako sam finansirao najveće crkvene i nacionalne institucije, onda me profesionalni Srbi,koji su tih uzavrelih godina buđenja svojih nacionalnih osećanja bivali preko noći kršteni,nisu izlazili iz crkve i nisu se skidali sa javnog servisa, nisu smeli otvoreno da me napadaju.Poštovali su me kao dobrog stručnjaka i velikog radnika,ali im je smetalo to što podržavam Antu Markovića.
U jednom od kasnijih susretu sa Antom Markovićem video sam da je toga dana,kada smo se sreli, bio potpuno utučen,da je psihički bio iscrpljen posle nekih političkih razgovora sa nacionalnim poglavicama,zvao me je da se posavetuje,priznao mi je da gubi snagu i da postaje sve više razočaran ponašanjem političara.Na njegovom licu sam prvi put video veliki umor i grč.Bilo mu je jasno da radi prokleto težak posao i da sve može da se završi tragično.Izneo sam mu svoje mišljenje i predloge.Pozvao sam se na naš prvi razgovor i obećanje da će saslušati sve moje otvorene predloge i da će razmisliti o njima.
Izneo sam mu svoje mišljenje na osnovu mog izučavanja ogromne istorijske građe.Smatrao sam da je Jugoslavija bila privremena tvorevina.Južnoslovenska ideja je bila plemenita ideja.Okupljanje južnoslovenskih naroda u jednu zajednicu da bi se sačuvali od moćnijih naroda i država je bila istorijska nužnost tih naroda,njihova jedina mogućnost da opstanu i da odbrane svoju slobodu,nezavisnost i nacionalni identitet.Ali,prema mome mišljenju, ta ideja nije dobro realizovana u praksi.Federalna država je ujedinjena voljom monarha ili voljom narcisoidnog komunističkog Maršala,ali taj politički okvir nije bio dovoljan da je održi.Ujedinjenje nije bilo bazirano na nacionalnim ineresima svih naroda. Srbi,kao najveći narod,istorijski narod,pobednici iz rata, nisu imali nikakvog nacionalnog interesa da se udruže sa ostalima slovenskim narodima i da tako izgube svoju državnost i nezavisnost.Hrvatima i Slovencima je životni interes bio da spas potraže u južnoslovenskoj zajednici.Naravno, samo privremeno, dok ne dobiju svoje države.To su bili,dakle,suprostavljani interesi.Ujedinjenje je došlo zbog insistiranja megalomana kralja Aleksandra Karađorđevića i pohlepnog političara Nikole Pašića.Kasnije je Maršal revolucionarnom diktaturom proletarijata na vlasti stvorio lažno bratstvo jedinstvo.Prema mome mišljenju, takva državna zajednica više nije mogla da opstane.Svaka zajednica tog tipa mora da propadne ako ne bude počivala na matematičkom proračunu usaglašenih interesa.Ukoliko se interesi ne poklope i ukoliko je svako ubeđen,kao što je bilo u Jugoslaviji,da ga drugi narodi eksploatišu,da oni rade za druge,da ih drugi potkradaju,onda tu nema nikakve budućnosti zajednice.To treba da se raspadne.Sada je samo pitanje – kako će se odvijati taj raspad.
Pošto je raspad izvestan, smatrao sam da je bolje da se desi mirnim putem,uz dogovor,bez rata i stradanje,nego da se probude aveti prošlosti koji mogu da dovedu do novog klanja bratskih naroda.Potrebno je da razumemo istorijske tokove i da se pridržavamo njihovih prirodnih zakonitosti. Stiže veliki istorijski talas koji nas može, ukoliko smo nespremni za njegov dolazak,da potopi i da na istorijsku pozornicu izbaci nacionalni talog,mulj,koji će napraviti,zbog svojih sitnih interesa, vođeni demonskim silama,veliku nevolju južnoslovenskim narodima.
Vi mislite da ne može da preživi ovakva južnoslovenska zajednica i da treba da se pripremimo za razlaz,ali ja sam uveren,verujte mi, da možemo da zadržimo jedinstvenu državu i da je možemo u hodu da  transformišemo ka jednom evropskom, modernom društvu u kome će svi moći da ostvaruju svoje građanske i nacionalne interese,pokušavao je on da me ubedi u ispravnost svoje politike.
Nažalost,odgovorio sam mu,da to više nije moguće da se uradi bez velike državne prinude,koja treba da spreči krvoproliće i raspad, da je Vrag odneo šalu,da nacionalni bubnjevi lede krv u žilama,da  su toliko uzavrele strasti na svim posvađanim stranama,da se razum povukao u ilegalu,da su se stručni i pošteni ljudi povukli pred najezdom baraba,primitivaca i kriminalaca,da počinje raščišćavanje neraščišćenih računa iz prošlosti,da je komunizam samo gurnuo probleme pod tepih i da nemože da opstane Jugoslavija,bez obzira na suludo nastojanje Miloševića da je zadrži,da Veliki Brat gura južnoslovenske narode u sukobe, da Velikom Bratu odgovara da dođe do raspada i da je,što je jako važno, interes svetskih mešetara i špekulanata da dobro profitiraju na toj južnoslovenskoj tragediji. Ta izrežirana tragedija im treba da bi zaradili novac,da bi obesmislili  udruživanje višenacionalnih zajednica, da bi srušili nacionalne identitete i da bi,krvavim slikama raspada,držali svoje narode porobljene u dužničkom ropstvu pod kapitalom multinacionalnih kompanija.
Ako prihvatimo da je to tako,što ima istorijskog smisla i logike,šta mislite-šta treba da radimo da sprečimo da se najgore ne desi?
Vidite, prema objavljenim istraživanjima koje sam ovih dana pratio, Vaša popularnost se nalazi na samom vrhuncu, pojedinačno ste pobedili svakog nacionalnog poglavicu u njegovom plemenu,što pokazuje da narodi shvataju šta se sprema,da su uplašeni, da još samo Vama veruju i da traže od Vas da nešto preduzmete.To je veliki kapital koji danas imate. Ali nemate previše vremena.Odnosno, da budem potpuno otvoren,više nema uopšte vremena.Treba raditi za juče.Treba raditi brzo i odlučno.Povlačiti prave poteze. Ako pođemo od te činjenice kao istinite, mislim da je to upravo tako, znate, svaki dan sam na terenu i vidim šta se događa, onda je Vaša istorijska odgovornost da preuzmete odgovarajuće istorijske odluke koje će dovesti do sprečavanja krvoprolića i omogućiće mirni  razlaz posvađanih naroda .
Kakve poteze treba da preduzmem? Zar ih već nisam dovoljno preduzeo? Šta još treba da preduzmem da bih sprečio najgore?
Znate, negde 1898  godine  Georgij Valentinovič Plehanov je objavio delo „ O ulozi ličnosti u istoriji“,gde je objašnjavao da li istorijske ličnosti stvaraju istorijske događaje ili istorijski događaji uzimaju odgovarajuće istorijske likove za sebe.Moje mišljenje je da istorijski događaji traže određene istorijske ličnosti i da ste Vi sada u poziciji da ste izabrani da nešto istorijski uradite…
Kako to mislite?
Vrlo jednostavno, nalazimo se na istorijskoj prekretnici.Jugoslavija ne može više ovakva da opstane.To je moje mišljenje. Srušila se sovjetska imperija i više nema ravnoteže blokova.Vi smatrate da Juigoslavija može da opstane.To je strateška greška.Ako ostanete na tim pozicjama još neko vreme, rekao sam već da više vremana za gubljenje nema, dakle, samo nekoliko meseci, onda će doći do krvavog obračuna i Vi ćete se,kao oličenje razuma i plemenitih namera, izgubiti u toj nacionalnoj tuči oko ostavštine.Prokockaćete istorijsku priliku i bićete bačeni ,nemojte da se ljutite što ću tu frazu da upotrebim,na smetište istorije,odnosno,poznavajući Vas,sami ćete se povući iz tog nacionalnog ludila koje niste uspeli da sprečite.Vaša istorijska odgovornost će ostati kao svedočanstvo pokolenjima, koji neće imati prilike da ništa čuju o Vama i Vašim današnjim dilemama,da je propuštena poslednja istorijska prilika pred klanje bratskih naroda i Vas će optuživati za tu propuštenu priliku. Istorija je takva.Istoriju pišu pobednici.Kada se utvrde pravi istorijske istine, tada pobednika više ni nema i oni više nisu ni važni za savremenu istoriju.
Mislite da mojim dosadašnjim činjenjem,zapravo, ništa istorijski valjano ne činim?Mislite da ne možemo da izbegnemo građanski rat?
Na samom početku našeg poznanstva sam Vam rekao da su Vaše reforme kozmetičke.Znate šta mislim o angažmanu Džefrija Saksa i te gomile diletanata koja je dobila zadatak da nam prenesu pogrešne recepte za lečenje obolele privrede.Vidite, to nisu igrači za ovu istorijsku ulogu koja je pripala Vama. To su  plaćene ekonomske ubice.Vi morate da odigrate glavnu rolu ukoliko želite da sprečite krvoproliće i da izbegnete osudu pokoljenja zbog nečinjenja.To je jednostavno tako u istoriji.Vi ste dobili tu danas priliku.Za nekoliko meseci ili nedelja, nesreća nam se približava, Vi više nećete imati takvu priliku. Daću Vam jedno interesantno i primereno poređenje.Investirao sam kapital u medicinske usluge i družim se dosta sa beogradskim hirurzima.Naučio sam od njih jednu jako korisnu stvar – nije važno da unesrećenom,koji je dovezen iz saobraćajne nesreće u Urgentni centar, brzo pružite pomoć, jer brzina često može biti pogubna za pacijenta, u brzini se mnogo greši, važno je da povlačite tačan redosled potrebnih poteza za njegov spas. Vi se nalazite u operacionoj sali urgentnog centra zvanog Jugoslavija kao glavni hirurg i dovezen Vam je nastradali pacijent iz bratoubilačkih sukoba…
Šta mi predlažete? Kako operacija da počne?
Ako se složimo da Jugoslavija ovakva kakva je više ne može da opstane i da mora da se raspadne,pođimo  od toga da smo se u tome složili,mada se,to jasno vidim na Vama, nismo u tome složili, Vi i dalje smatrate da bratska zajednica može da opstane,ali na drugim principima,dakle, ako pretpostavimo da smo se nekako složili oko toga, onda je spasonosno rešenje za sve južnoslovenske narode i njene građane da se taj razlaz izvrši mirnim putem, bez nasilja i ubijanja, da se raziđemo civilizovano i da napravimo konfederaciju južnoslovenskih naroda.Izlaz iz sadašnjeg nacionalnog ludila je – formiranje konfederacije nezavisnih država,što ona to već i sada praktično jeste,zaštita svih manjinskih naroda i nacionalnih manjina u novonastalim državamo po standardima Ujedinjenih nacija,kao  i stvaranje jedne zajedničke valute-nemačke marke kao obračunske valute,koja će omogućiti da se postave čisti računi i da svako plaća svoje sopstvene troškove i odlučuje o svojim prihodima. Ako nam je to cilj koga treba da postignemo i ako je taj cilj,prema mome mišljenju,najbolji za sve narode i građane južnoslovenske zajednice, onda je potrebno da VI, kao hirurg koji vodi operaciju, povuče neke hitne operativne rezove…
Koje rezove?
Mislim da u narednih nekoliko nedelja treba da izvršite – državni udar! Tako da..
Državni udar?!?
Da. Znao sam da ćete tako reagovati,ali to je samo moje mišljenje.Zasnovano na poznavanju istorije i istorijskih prilika koje su Vam se danas ukazale. Danas i nikada više.Državni udar treba da pripremite u samoj državi,dok ćete  van države da nađete svoje sveznike. Operativno to nije teško uraditi.Vi imate danas najveću moć u državi koja se raspada.Predlažem Vam da smenite čitav Generalštab,vrh policije i vrh Državne bezbednosti.U jednom danu da to uradite i da dovedete svoje proverene i odane ljude.Ima mnogo ljudi koji Vas podržavaju,koji žele da se strasti smire i koji hoće da spreče krvoproliće. Kada to uradite, onda sledećeg dana uhapsite sve nacionalne vođe što se svađaju na zajedničkim sastancima, izolujete ih na ostrvo Vangu,stavite ih kao nedorasle balavce u kućni pritvor,stavite ih pod starateljstvo,objavite bankrot državnih finansija,uvedete privremene mere u državnu upravu,kako saveznu, tako i republičku,objavite da će privremene mere trajati godinu dana,kada će biti raspisan referendum i održani izbori,ali uz neophodno oslobađanje svih medija.Tih godinu dana ćete iskoristiti da otpočnete sprovođenje novog ekonomskog programa za svaku konfederalnu državu ponaosob i za stvaranje političke grupacije u tim konfederalnim državama koje će prihvatiti ovakvu podelu Jugoslavije i nastanak na novim osnovama zajedničkog tržišta.Istovremeno, nametnućete temeljne društvene reforme i sprovešćete novi ekonomski program koji će se usmeriti prema novom obliku kapitalizma- narodni kapitalizam.Mislim da dobro znate šta smatram pod pojmom narodnog kapitalizma…
Kako mislite da dobijem saglasnost velikih sila za  sve to?
Tu su moguća dva scenarija. Prvi,umesto da devize trošimo na odbranu slabog dinara i da tako izgubite nepovratno preko 7 milijardi dolara, najveće rezerve su bile 11,2 milijarde dolara,dovoljno je da odvojite samo jednu milijardu dolara,mislim da je to zaista mnogo, moja je procena da je dovoljno i 500 miliona dolara,za potkupljivanje administracije velikih sila i vodećih svetskih medija…
Potkupljivanje?!? Kako to mislite za potkupljivanje?!?
Komercijalna civilizacija u kojoj danas ,nažalost,živimo bazira se samo na interesima.Novac je sredstvo za dobijanje naklonosti svetskih moćnika.Svako gleda samo svoje interese.Ako odrešimo kesu i ponudimo projekat mirnog razlaza i stvaranje konfederalne države južnoslovenskih naroda,mislim da će pojedinci koji pripadaju moćnicima koji upravljaju svetom biti zadovoljni sa 500 miliona neoporezovanih dolara na njihovim privatnim računima,jer je to zaista ozbiljan novac.Ali ako vidite da se nećkaju i otežu, bez razmišljanja treba izdvojiti jednu milijardu dolara za lobiranje ovog našeg projekta.To je veliki novac danas, ali to je mnogo manji trošak od novca koji će biti utrošen u raspadu države. O ljudskim žrtvama ne smem ni da govorim.
Ako oni ne budu hteli to da prihvate?
Svet tako funkcioniše.Moje su procene da je ideja o konfederaciji odlična i da je izdvojeni novac sasvim dovoljan za njihov siguran pristanak.Čak mislim da će oni nas juriti kada budu čuli šta im predlažemo.Kažem nas, jer želim da Vam se ponudim u obezbeđivanju kontakata na tom projektu,osim što će Vaši poverljivi ljudi morati da odrade finansijske transakciji.Svi koji Vam pomažemo i koje nas izaberete potpisujemo da sve što radimo za državu radimo bez ikakve nadoknade iz svojih sopstvenih sredstava.
Ali šta ako oni,ipak,ne pristanu?
Ukoliko oni neće da uzmu ponuđeni novac,u šta ne verujem, onda mi uradimo isti posao,ali bez njih.Ostaće nam dosta novca za svetske medije koje ćemo animirati za našu stvar i napravićemo uštede sa kojima možemo pokrenuti investicioni fond za mala i srednja preduzeća u svim novonastalim državama.Plan se ne menja,samo su uštede mnogo veće…
Da li je to realno? Kako bez njih da uspemo?
Zašto sumnjate? Svetska politika se zasniva na sili.Ko je..
Nemojte tako!Ponovo ste oštri.Ne možemo  tako da kažemo…
Možemo!Istorija nam daje za pravo. U svetskoj politici nema pravde.Ko je jači,kako bi rekao naš narod, taj tabači!  Izvinite na skaradnim rečima,ali da se malo opustimo,moj đed bi rekao : ili jebeš ili si jeban.To je svetska politika.Politika vašingtonske administracije se završava svršenim činom.Oni uvek staju na stranu  onih koji su moćni.Da li su ti u pravu ili nisu,njih to ne zanima.Njima je najvažnije da ne ugrožavaš njihove imperijalne interese i da oni imaju lične interese u tim projektima.Sada imamo samo jednu imperiju koja upravlja planetom i moramo da se prilagodimo njihovim interesima.Novac koji smo obezbedili je sasvim dovoljan za ispuni sve njihove gramzive potrebe.Kupićemo njihovu naklonost i obezbediti sprovođenje projekta.Ukoliko su glupi pa to ne prihvate,gube dobre provizije za naklonost,ispadaju iz igre,gde mogu uvek upasti neki drugi koji su kooperativniji i pragmatičniji,jer je projekat već krenuo sa implementacijom.
Mislite da nemamo previše vremena za gubljenje?
Vi to bolje znate od mene.Na Vašem licu vidim grč i zabrinutost.To nije dobro.Vi ne možete dugo da funkcionišete u takvom stanju.Ponudio sam ,prema mome skromnom mišljenju, rešenje koje treba da sprovedete.Ukoliko to ne prihvatite i ne krenete sa njegovom implementacijom,namerno upotrebljavam tehničke termine,vi ste inženjer i dobro ponajete funkcionisanje proizvodnog procesa, onda vrlo brzo počinje građanski i verski rat i pljačka građana,da bi nacionalni vampiri dobili dovoljno krvi za sprovođenje svog feudalnog koncepta…
Smatrate da nema drugog rešenja?
Ja ga ne vidim.Istorija traži od Vas da to učinite.Istorijski događaji biraju istorijske ličnosti.Vi ste dobili priliku koja se ne sme propustiti.Vi ste na potezu.Nema tu previše mudrovanja.Vodili ste kompaniju sa 25.000 zaposlenih i dobro znate da nekada morate i neprijate stvari da uradite da biste sačuvali kompaniju od udara.Isto je i sa državom.Samo je odgovornost u vođenju države mnogo veća jer su u igri životi dvadeset i više miliona ljudi.Znam da će Vam biti teško ,kao skojevcu i partizanu, da prelomite to u sebi, ali ja navijam da se to desi i znam da je to spas za ovu državu i ovaj nesretni narod.
Niste li mišljenja da ima neko bolje rešenje? Neko rešenje koje se neće oslanjati na državni udar i koje će biti legitimnije? Državni udar je suviše opasna stvar.
Ne znam na šta tačno mislite?
Pa, vidite,ako se i složim sa izloženom analizom našeg stanja i ako zaista imamo iskrene namere da sačuvamo državu i izbegnemo tragediju,zar nije onda rešenje u tome ,kada već znamo da sam po popularnosti ispred nacionalnih vođa, da osnujem jednu saveznu partiju koja će na izborima poraziti sve druge partije i tako obezbediti jedinstvo države i neophodne,kako kažete,korenite reforme,koje će doneti blagodet južnoslovenskim narodima.
Mislim da je to velika greška.
Zašto?
Zato što idete na močvaran teren tih prljavih političkih baraba.Oni će to jedva da dočekaju.Njima odgovara da se Vi pojavite sa Vašom partijom na njihovom terenu da bi Vas konačno marginalizovali i ismejali.Zašto da igrate njihovu igru?Njih treba dovesti na teren gde ste Vi jaki i tamo ih poraziti.Pazite,oni su na sve spremni.To su opasni tipovi…
Ne razumete,ja neću da igram njihovu igru.Naprotiv, ja se obraćam građanima čitave Jugoslavije.Tražim njihovu podršku za moje reforme i opstanak državne zajednice…
To nije dobro!To je strateška greška.Bićete vrlo brzo provučeni kroz to blato,uprljani i poraženi.Ne smete da idete na njihov teren.Morate da očistite teren i stvorite normalne uslove za političku utakmicu.Zato sam predložio implementaciju novog projekta.Čišćenje terena je higijenska stvar,ako tako mogu da se izrazim, da bise stvorili uslovi za političko delovanje.
Grešite! Ne smem da izađem iz zakonskih okvira.Moram da imam pokriće za sve što radim.Mnogo je opasno da na svoju ruku da preduzmem mere koje mi se mogu vratiti jako loše.Vi ste mladI i na početku ste jedne uspešne karijere,ali ja sam sve prošao,video sam mnoge nevolje i zbog toga kažem,kao stariji i iskusniji kolega, da ne smemo da se poigravamo sa tako opasnim stvarima.Verujte, jedino rešenje je da ih porazim na njihovom terenu.To oni jedino razumeju.Moram da osnujem političku stranku i da dobijem podršku građana za svoj ekonomski program i reforme čitave države, da bismo počeli da vodimo neku drugu politiku,da bismo razvlastili nacionalne vođe i zemlju,kako Vi kažete,spasili krvoprolića.Slažem se sa Vama da se velika nevolja navila nad našom zemljom,ali ja ne vidim nijedan drugi način da uspemo, osim da političkim sredstvima porazim nacionalne vođe.
Želim Vam uspeh u tome.Ali mislim da nećete uspeti.Stvar je otišla previše daleko.Treba brza hirurška intervencija da se sačuva život pacijentu koji se nalazi u urgentnom centru.
Voleo bih da mi pognete u ovim mojim namerama.Vi ste medijski jako poznati i ljudi imaju poverenje u ono što govorite.Veliki je posao pred nama i potrebni su nam kvalitetnin ljudi za modernu političku stranku.
Moram da Vas razočaram i da Vas odbijem.Postoje dva razloga za takvu moju odluku.Prvo, ne mogu da podržavam projekat u koga ne verujem,jednostavno to je suprotno mojim moralnim principima, a drugo, ne znam koliko  ste upoznati,finansiram moga druga Zorana Đinđića i pomažem opoziciju protiv Miloševića, postigao sam dogovor sa Zoranom još 1989 da radimo zajedno na rušenju Miloševića.Vama iskreno želim uspeh u tome što budete radili i nadam se da su moje prognoze pogrešne i da ćete uspeti u svojim namerama.
Tako se završio taj naš  poslednji razgovor.Nikada više posle toga se nismo videli.Nikada  se više nismo čuli.Vrtlog događaja nas je potpuno odvukao na različite strane.Posle desetak godina dobio sam pozdrave od njega preko nekih poslovnih ljudi, ali više se nismo sreli.
Nažalost, sve se dogodilo onako kako sam i prevideo da će se dogoditi.Ante Marković  nije razumeo istorijske okolnosti pod kojim je postao premijer Jugoslavije, nije razumeo šta istorija traži od njega, nije imao hrabrosti da razmrsi gordijev čvor i spreči nacionalnu katastrofu,nije imao hrabrosti da zajaše taj dolazeći istorijski talas,nije imao odlučnosti da preuzme stvari u svoje ruke. Suviše je bio integrisan u samom političkom sistemu i nije mogao da ga promeni iznutra,opredelio se za najgoru opciju da osnuje političku stranku i tako direktno otišao na nišan nacionalnim satrapima koji su več sklopili pakleni plan sa Đavolom.
Uprkos svemu, sve što sam onda mislio o Anti Markoviću mislim i danas. Nikada nijedan političar nije ostavio tako pozitivan utisak na mene kao Ante Marković.Nijedan mu nije bio dorastao.Ne osuđujem ga što nije preduzeo ono što sam mu predlagao.Dolazio je iz jenog drugog doba i jednog drugačijeg socijalnog milje.Tražio sam od njega da iskorači velikim koracima iz samoga sebe.On to nije mogao.Nažalost, nije mogao.Pošao je putem kojim nije smeo da ide i to se završilo njegovim porazom.Njegovim odlaskom, nacionalna vođe su podivljale. Tako se južnoslovenska zajednica raspala u krvi.
Ante Marković spada u političare koji nije umeo da iskoristi svoju istorijsku priliku koja mu se pružila.Izgubio je i on i mi svi sa njim.On je poslednji u nizu južnoslovenskih političara koji je imao  integrativnu južnoslovensku državnu ideju u sebi.Posle njega su došli nacionalni pigmeji koji su sve obesislili i uništili.Naše lutanje za državnikom i danas traje.
Beograd,05.12.2011
Branko Dragaš

 

 

 

SHARE