ИМПЕРИЈАЛНА СВЕСТ
У ситницама се све види.
Треба само пажљиво гледати.
И разумети.
Лондон.
Мај 1991.године.
Сунчан дан.
Улазим у робну кућу ХЕРОДС.
Имам пола сата паузе до ново састанка.
Довољно за посету.
Чуо сам за ту славну робну кућу.
Желим да је обиђем.
У тих пола сата.
На улазу се сударам да госпођом и њеним синчићем.
Госпођа је млада мама.
Енглескиња.
Мршава, шпицаста и коњаста.
Богато обучена и са скупоценим накитом.
Заводљив женски парфем.
Дечко има око четри године.
Плавушан.
Локнице му пале на тегет џемпер.
Кошуља и мала кравата.
Тегет панталоне и црне ципеле.
Истрачава као што истрчавају сва деца у свету која имају четри године.
Поскакује на плочнику.
И цупкајући иде према улици.
На улици црни Ролс-Ројс.
Унутра униформисани возач.
Стари црнац са белим рукавицама.
Дечак дотрчава до кола и стаје.
Мирно чека пред задњим вратима.
Мајка полако иде за њим.
Црнац излази из кола и долази до дечака.
Отвара му врата.
Дечак улази у кола.
За њим улази мајка.
Црнац затвара врата.
Враћа се у кола.
И одлазе.
Енглеска империјална свест се учи од малих ногу.
Београд, 7527. студен, дан десети
