ИМА НАДЕ
За све вас који кукате, запомажете и наричите да смо пропали, мој одговор је увек исти – нисмо пропали!
Не очајавајте!
Прихватите се побуне!
Устаните!
Подигните главе!
Прикључите се МОБИ!
ЗА СПАС СРБИЈЕ!
Престаните да се повлачите.
Сакривате.
Изговоре налазите.
Напред у ослобађање од окупацције!
Имамо људе!
ИМА НАДЕ!
Откуд ми толики оптимизам?
Ево историјског доказа.
Пред вама је песма Владислава Петковић Диса -НАШИ ДАНИ.
Прочитајте пажљиво песму.
https://cacak-dis.rs/zapisi/vladislav-petkovic-dis-nasi-dani/
И?
Шта кажете?
Као да описује данашње стање у нашем народу.
Ништа се није променило.
Исто безнадежно стање пропасти.
Били смо, дакле, на дну.
Сами смо себе уништавали.
Упропаштавали.
Апатија и безнађе је захватила многе.
И?
Шта се онда , браћо и сестре, догодило?
Следе херојске године.
Борба за Слободу.
Прво 1912.година, потом 1913.година и на крају библијско уздизање Срба у Голготи 1914 -1918.година.
Читав свет смо задивили.
Осветлили смо образ наших славних предака.
И освојили Слободу.
Господ другови, ви што мрачите и ширите панику.
Ви који сте насели на потрошачки конформизам малограџанера у терању.
Ви који мислите да су пропале ЕУ вредности смисао живота.
Престаните да мрачите!
Престаните да ширите дефетизам!
Научите нешто из историје.
Срби су непокоран и слободарски народ.
Побуне се када додирну дно.
Када доживе несрећу.
Нисмо још додирнули дно.
Приближавамо се великом брзином.
Када ударимо, следи ПРЕОБРАЖАЈ!
Немамо избора!
Морамо да победимо!
Морамо да освојимо Слободу!
ИМА НАДЕ!
На крају, ако нисте знали да вас научим.
Тај исти меланхолични Дис, песник туге и очаја, био је ратни извештач.
Прешао је Албанију са србском војском.
И са своја три брата.
Песник збирке УТОПЉЕНЕ ДУШЕ, утопио се у Јонском мору 30.маја 1917.године, када је немачка подморница погодила француски брод, који је превозио србске избеглице.
Није се гурао да први ускочи у чамац за спасавање.
Чекао је последњи чамац.
Нажалост, није дочекао.
Брод је почео да тоне, направио је велики вртлог и повукао је на дно мора србског Бодлера.
Дисови снови су завршили у тишини мора.
Београд, 7532.г. сечко
