Početna Sadržaj Osvetljenja Ići ili ostati pitanje je sad

Ići ili ostati pitanje je sad

750
0
SHARE

Šta posle fakulteta? Ovo pitanje sebi postavlja svaki mladi čovek koji je na pragu ulaska u ono što se zove realan život. Svedoci smo da je ova Hamletovska dilema do sad jako često završavala u onoj našoj „trbuhom za kruhom“. Na ovaj način i po ovom modelu ova naša napaćena zemlja Srbija opasno preti da opet postane „zemlja seljaka na brdovitom Balkanu“.

A šta će biti ukoliko svi kvalitetni ljudi odu!? Ko će ovo društvo i državu izvlačiti iz kljuge u koju je zapala!? Imamo li mi budućnost ukoliko nam jedini suficit u odnosu sa razvijenim državama bude u broju mladih i obrazovanih ljudi koje im u kontigentima isporučujemo, a oni nam ih vrlo sebično ne vraćaju. Ne! Na ovaj način budućnosti nam nema !

Da bi rešila ovaj problem zlokobnoga imena „odliv mozgova“, vlada Serbije odlučila je da pokrene kampanju „Prva šansa“, čiji je cilj zapošljavanje pripravnika na račun države. Ako se zna da je autor ovog projekta niko drugi do Mlađan Dinkić, jasno je da je u pitanju blago rečeno papazjanija o kojoj će se dugo pričati! Plan je vrlo prost: svako ko do sada nije započinjao radni odnos može se zaposliti u nekoj od odabranih firmi (privatnih ili državnih) i u narednih godinu dana odraditi pripravnički staž za platu od dvadeset hiljada dinara, i to samo ako ste fakultetski obrazovani, a za one sa srednjom školom ova plata biće šesnaest hiljada dinara! Po obavljenom pripravničkom stažu, naravno, poslodavac nije dužan da zaposli pripravnika! Ova „podsticajna mera“ vlade Srbije otvara nekoliko značajnih pitanja.

Prvo ko se podstiče ovakvim merama, očigledno je ovo ustvari pomoć poslodavcima koji će na godinu dana dobiti visokoobrazovanog čoveka džabe i time će se direktno u džep privatnika sliti gotovo deset hiljada evra koje bi inače morao da da radniku i državi da je zaposlio mladog čoveka standradnim putem i dao mu prosečnu platu.

Drugo, postavlja se pitanje koji poslodavci će u narednih godinu dana uopšte imati želju da zapošljavaju ljude na bilo koji drugi način kada će na državni račun imati radnu snagu?!

Treće, i najvažnije! Šta da radi jedan mladi čovek sa dvadeset hiljada dinara mesečno? Evo staviću sebe u poziciju mladog pripravnika obzirom da sam relativno skoro završio studije, ali sam srećom izbegao novu meru vlade za „pomoć“ mladim ljudima. Obzirom na strukturu moga posla, elektroenergetika, ja sam u nemogućnosti da bilo šta radim u svome rodnom kraju, Banat, te stoga jasno je moram biti podstanar. Nažalost, obzirom da je Srbija u ovom trenutku ekonomski zbilja svedena na Beogradski pašaluk, to se onda posao može gotovo isključivo naći u Beogradu. Najjeftiniji stan za iznajmljivanje u Beogradu je dvesta evra plus komunalije. I evo ga, čitava pripravnička plata mora da ode samo na iznajmljivanje stana! Dakle, mladi pripravnik je „kratak“ za hranu, odeću, obuću i bilo koji vid zadovoljstva! Šta to znači?! Znači da roditelji koji su teškom mukom odškolovali svoje dete sada i dalje moraju da ga finansiraju i to možda i više negoli kada je dete studiralo! Da li će ova mera vlade podstaći mlade ljude da ostanu u Srbiji ostaje da se vidi. Moja je predpostavka da će čak i oni koji su davno otižli zažaliti i pohrliti nazad da se i oni prijave za ove Dinkićeve mere pomoći!

No bez obzira na politiku vlade Srbije za mene ne postoji dilema ići ili ostati. Ostati naravno! Ostati i boriti se da Srbija postane moderna, razvijena i bogata zemlja! Podići Otadžbinu iz dubine u koje je potonula mora postati vrhunski životni cilj svakoga pojedinca!

Miroslav Parović

SHARE