IGRANKA

IGRANKA

U Riminiju spavam kod svog druga Marka.
Italijama. Vlasnika hotela.
Posle napornih sastanaka i putovanja, večeramo i razgovaramo.
Zabrinuti smo zbog sve veće krize u Italiji.
Krize koja je razorila Italiju.
Pričam mu koliko sam samo prosjaka video  jutros na železničkoj
stanici u Milanu.

Marko me, posle večere, poziva da izađemo u dvorište.
Ispred hotela.
Opsednut poslovima, nisam ni primetio muziku.
Koja je postavljena da zabavi oko sto starijih gostiju hotela.
Turisti iz jednog grada iz središnje Italije.

Izašao sam i bio zadivljen.
Gosti su plesali.
Skoro trideset starijih gostiju su predivno plesali.
Kao da su svi išli u plesnu školu.
Plesali su sve okretne igre.

Bilo je predivno videti muškarce i žene u poznim godinama kako plešu.
Nasmejani.
Opušteni.
Bezbrižni.
Igrali su prelepo.

Njihova igra me je podsetila na  značaj društveni značaj igranki.
Koje su danas u otuđenom i umornom društvu izgubile svaki smisao.
Danas nema igranki, jer nema više prisnih odnosa među ljudima.
Danas je sve izveštačeno i dosadno zaduženom potrošaću.

Na igrankama se nekada sve dešavalo.
Prva poznanstva.
Prve simpatije.
Prvi ples. I prvi poljupci.

Niste bili interesantni, ako niste znali da igrate.
Morali ste da se potrudite i da radite na sebi.
Neki su išli u školu igranja, drugi su sami učili.
Neko od starijih, neko od onih koji su znali da igraju.
A neki su bili talentovani i negovali su neki svoj stil.

Igranje je bilo deo zavođenja.
Muškarci su se trudili da budu interesantni devojkama.
Devojke su se trudile da se dopadnu muškarcima.
Sve su to mogli da pokažu kroz – igru.

Igrom se više govorilo nego rečima.
Danas nema igre, samo isprazne reči.
Koje su sve pokvarile.
Prostačke reči vulgarnih ljudi.

Nikada mi nije bilo jasno, koji je smisao odlaska u diskoteke, u moje vreme se išlo u diskoteke, ako se nije igralo?
Svaka priča je gubila smisao.
Igra je pobeđivala.
I zavođenje.
Ili, bolje, igra zavođenja.

Kada sam ja bio mali, sećam se kako su se moja starija braća i sestre, spremali  u selu Strmica subotom na igranke .
To je bio čitav mali ritual.
Subota je bio jedini dan za igranke i svi su živeli za tu subotu.
Ništa im teško nije bilo da urade, jer se uveče išlo na igranke.

Devojke su na igranke išle bose ili u japankama, a štikle bi obuvale kada bi došle do sale gde je bila igranka.
Staija braća i sestre su me vodili sa sobom i ja sam čuvao njihove stvari.
Bilo je nečega čudesnog u njihovoj igri.
Voleo sam da ih gledam i da se radujem sa njima.

Posle igranke smo se vraćali kućama i prepričavali su svoje doživljaje sa igranke.
Usput se pevalo.
Mesečina je obasjavala put.
Vrištalo se i smejalo do suza.

Igranka je pokazivala spremnost mladića i devojke.
Ako neko nije znao da igra, ako se nije trudio da nauči, kako će onda da nauči da radi neke druge poslove?
Kako će naučiti da vodi porodicu?

Kada sam postao momak, nije više bilo toliko igranki.
Išli smo petkom i subotom u Dom omladine.
Tamo su uživo svirali Crni biseri.
Mi smo učili da plešemo i zavodimo devojke.
Igranke su bile i na Mašincu.

Više se išlo u diskoteke.
Koje su tada bile u modi.
Odlazio sam u većinu diskoteka u Beogradu.
Posle smo išli i po drugim gradovima.
Odlazio sam sa dve majice i presvalačio se posle diskoteke.
Igrali smo i oslobađali se krutosti.
Meni su diskoteke pomogle da postanem slobodniji.

Klasične igranke su zahtevale tačna pravila igranja.
Nije bilo velike improvizacije.
Parovi su se u plesu morali da pridržavaju pravila.
Diskoteka nas je oslobodila svih pravila.
Postojala je samo muzika i igra.
Oslobođena svih stega.
Svako je pronalazio svoj stil za igru.

I to je bilo bolje, nego ovo umiranje igranja.
Bolje je da se igra, nego da muzika ubije igru.

Italijani su me zaista prijatno oduševili.
Uprkos svemu, oni su igrali.
Plesali su i uživali u muzici.

Dragi prijatelji, evo vam jedan savet.
Ako niste dugo bili na žurci, organizujte žurku.
Sve sa pevanjem i igranjem.
Opustite se uz igru.
To vam je terapeutski bolje, nego da kukumavčite i očajavate.
Plačete nad propalim sudbinama.
I žalite izgubljeno vreme.

Glave gore, nikada nije kasno da se vratite sebi.
Ostavite sve probleme.
Zatvorite oči.
Slušajte muziku.
I plešite.

Rimini, 10.06.2015.