Početna Tekstovi IDEJE

IDEJE

419
0

IDEJE

 

Branko Dragaš

Glavni problem naše političke stvarnosti je odsustvo bilo kakve nove političke ideje. Ako nam je to nešto za utehu, onda nije ništa bolja situacija ni u svetu. Američki korporativni fašizam u groznici, koji je na početku svog finansijskog urušavanja, finansijski Cunami tek dolazi, uspeo je da, nametanjem agresivnog konformizma, banalnosti, gluposti i svakojakih perverzija, potpuno obesmisli svaku političku ideju.Naročito je uništena, ismejavanjem i izrugivanjem, u našim nacionalnim uslovima – sprdanjem, ideja žrtvovanja za neke uzviđene ideje i ideale.

Komercijalna civilizacija u svom narcisoidnom i pohlepnom hedonizmu odbacuje žrtvovanje kao glupost i potpunu životnu promašenost. Treba živeti sada, odmah, danas i treba od života uvek sve maksimalno uzeti, progutati, prožderati i prisvojiti, jer je – jedan život i jednom se, ipak, živi.Život nema reprizu! Budućnost ne postoji.

Odricati se za neku bolju budućnost je ludost. Žrtvovati se da našem potomstvu bude bolje je – debilana. Neka se sami izbore za svoj bolji život. Sebičnost generacije, koja igra poslednju četvrtinu svog života, najbolje se vidi u tome da tako nisu govorili, niti su se tako ponašali, kada su bili u prvoj i drugoj četvrtini, dok su im roditelji bili živi, nego su gulili i iskorištavali svoje jadne roditelje koliko su mogli i uživali u životu koga su im ostavili žrtvovani heroji. Istorija naše tragične civilizacije pokazuje da bez žrtvovanja nema boljeg života.

Kada pišem o žrtvovanju, ne mislim samo na dobrovoljno polaganje svog života za Otadžbinu, Naciju, Slobodu, Pravdu i Ideju, nego uokvirujem to žrtvovanje sa odlukom da se odricanjem, štednjom, zalaganjem, doslednšću, principijelnošću, moralnim stavom i borbom za ljudska načela odbrani ono što su nam naši preci ostavili u amanet. Nismo spremni da se suprostavimo banalnosti, gluposti, prostakluku i bolesnim perverzijama, korupciji, laži, prevari, krađi i lenjosti, jer nećemo da se zamerimo da ne bismo izgubili ono malo bednih privilegija što smo osvojili.

Povodljivi smo, saginjemo glave, bežimo u potrošaku megalomaniju, zatvaramo oči, gledamo samo svoju zadnjicu, jer nam je ona najvažnija u ispraznom, promašenom i besmislenom životu, koji nam, poput vrelog pustinjskog peska, curi iz ruke. Zato mnogi ovisnici o nagomilavanju, grabljenju i materijalnom ispunjavanju života, kada dođu na sami kraj života i kada treba da rezimiraju svoj protekli život, kažu da se nisu ni okrenuli i život im je prošao. Potpuno su u pravu.

Praznina njihovog života nije mogla da se ispuni nagomilanim materijalnim vrednostima, bez obzira koliko one velike bile, pa oni, baš na samom tom životnom završetku, sučeljavajući se sa Smislom, shvataju da su pogrešili, jer su izgubili Duhovnu vertikalu i Slobodu izbora. Dolaze do spoznaje o promašenosti i uzaludnosti takvog ropskog i programiranog života. Navodio sam već, sada ponavljam zbog natapanja i mladih ljudi, koji me sve više prate, da je jedna medicinska sestra iz Londona, radeći na odeljenju za teško obolele, koji su ostavljeni da umru, jer im više nije bilo pomoći, vodila godinama anketu o tome da li su zadovoljni svojim proteklim životom. Preko 87% umirućih je odgovorilo da nisu zadovoljni, jer su čitav život proživeli u ropskom položaju pokoravanja, nisu smeli da se pobune, da se isprave, da udahnu punim plućima Slobodu, da izaberu svoj život, već su stalno išli linijom manjeg otpora, skrivajući se i sklanjajući da ne bi izgubili ono što su stekli.

Nisu živeli svoj, izabrani život, nego život koji im je bio nametnut. Zapamtite ovu jako poučnu anketu i nemojte sebi da dozvolite da doživite takvu žalosnu sudbinu. Sada vam se ukazala prava i poslednja prilika da uzmete život u svoje ruke i da se, napokon, pobunite. Sada morate to da uradite, kada nam se država, narod i budućnost urušava, nestaje i kada hoće biološki da nas istrebe. Tragedija koja nam se dešava nije slučajna. Tragedija u kojoj se nalazimo je upravo posledica našeg nečinjenja, povlačenja, potkupljivanja, konformizma i kukavičluka.

Ne okrivljujte druge za ono što ste isključivo vi krivi. A mi smo jedini krivi što smo doživeli tragediju i što nastavljamo da srljamo u konačnu našu propast, na opšte oduševljenje naših vekovnih neprijatelja. Koji likuju i koriste priliku, jer Srbiju vodi jedan poludeli Psihopa, koji je ucenjen i kontrolisan, koji je dobio zadatak da uništi državu Srbiju i da biološki istrebi nepokorne Srbe. Ako to danas ne vidite, ako glasate za taj veleizdajnički i totalitarni režim, ako izlazite na nameštene i lažne izbore radi reda, jer je to vaša građanska dužnost, da glasata za manje Zlo, ako podržavate korumpiranu opoziciju Uzurpatora, koju je on stvorio, koju plaća i kontroliše, onda nam stvarno nema pomoći.

Neminovno mora da dođe do naše propasti i nestanka. To je prirodan završetak našeg pogrešnog smera kretanja, zatvaranja očiju, tavorenja i bežanja od problema. Mada se namerno širi u javnosti takav defetizam kako bi se zlokobni plan Krastaša ispunio, mada se nalazimo u raspadu, rasulu i progresivnoj apatiji, smatram da se, ipak, tako neće završiti ova istorijska drama i da će Srbi, koji danas izgledaju kao da su zombirani, da se trgnu, probude i pobune kada glavom udare u zid Velike Katastrofe, koja sigurno dolazi. Istorija je pokazala da Srbi najbolje funkcionišu u nacionalnim nesrećama. Zato danas pišem o putevima našeg izbavljenja i spasa. Nudimo rešenja, jer sve ostalo na javnoj sceni je besmisleno traćenje vremena.

Prazne priče su preplavile društvene mreže. Vrtimo se u začaranom krugu Zla. Kukamo, analiziramo i plačemo, ali nastavljamo da se okrećemo u tom krugu. Važno je da izađemo iz tog paklenog kruga Zla. Moramo da prekinemo to omađijano samozavaravanje.Tu se nalazi naš spas. Šta to konkretno znači? Treba nam nova – POLITIČKA IDEJA.

Postojeće političko stanje je istorijski prevaziđeno. Ako ga budemo zadržali, mi ćemo sigurno da nestanemo. Mi moramo to da promenimo, jer je to uslov našeg državotvornog, nacionalnog i biološkog opstanka. Nemao više izbora. Ne smemo više da napravimo nijednu grešku. Da li na društvenim mrežama, jer one su jedine još ostale poluslobodne, dok su nacionalne mreže strogo kontrolisane i cenzurisane, imamo nekoga ko o tome govori?

Ako izuzemo naš POKRET MOBA, koji jedini nudi viziju, strategiju i operativan plan za izlazak iz ove nacionalne tragedije, vi nemate druge učesnike na političkoj sceni koji nude neku novu političku ideju. Žalosno je što to moram da napišem, ali to je jednostavno istina.Svi ostali beskonačno i dosadno analiziraju našu propast, ali ne daju Rešenja. To više ne treba da slušate. Ako nemaš nikakva rešenja, nemoj da nastupaš. Umukni!

Dojadilo nam je da slušamo analiziranja, kukanja, zapomaganja i ogovaranja. Smučilo nam se da slušamo i čitamo ko je koliko para ukrao. Tako se ne spašava ugrožena država i porobljen narod. Suština je da to sumanuto laviranje prekinemo. Moramo da ubijemo našeg Minotaura. A Minotaur je – totalitarni politički sistem parlamentarne demokratije. Koji je uzrok svih naših nedaća. Glupo je verovati da će neki novi ljudi, pogotovo oni koji su instalirani od veštog Uzurpatora kao novi prevaranti, oni koji sami sebe zovu prava opozicija i koji se ne stide da kažu da su politička elita, da nam donesu spas države i naroda. Neće, gospodo drugovi!

Ne verujte više nikome. Ne verujte ni meni, koji vam ovo pišem. Verujemo samo delima. Verujemo samo u novi politički sistem, koji počiva na očuvanju stalne suverenosti građanina. U tom novom političkom sistemu građani zadržavaju stalno svoju suverenost i više je nikome nikada ne predaju. Političke stranke, poslanici i odbornici su prevara. Oni su posrednici, mešetari, koji obmanjuju građane i stvaraju privid neke navodne demokratije. Ali, to nije demokratija. I vi to dobro znate. Zapravo, predstavnička demokratije je samo maska za vladavinu gvozdenog zakona oligarhije. Parlament i Skupština su politička berza na kojoj se prodaju poslanici i odbornici.

Oligarhija kupuje i preprodaje političare u skladu sa svojim ličnim interesima. Političari nastoje da se dobro kotiraju na berzi, jer tako više zarađuju. Postavljeni su da služe interesima moćne oligarhije. Umesto da brane interese građana, koji su ih izabrali i dali im poverenje, politički ološ nastoji da se što bolje proda na berzi. Politika postaje unosan biznis. Jedini način da se društvo oslobodi okupacije je da takav štetni totalitarni sistem srušimo. Nema drugog načina našeg spasa. Kako bi napisao genijalni Niče – rušenje je stvaralački čin.

Gradimo novi politički sistem Direktne Demokratije i Meritokratije. Nemojte, molim vas, kad agovorite o ovoj značajnoj temi našeg spasa, da ispuštate iz vida Miritokratiju, vladavinu stručnjaka, jer onda niste razumeli novu političku ideju. Jedno bez drugoga ne može. Moraju da idu zajedno. Ima li bolje političke ideje? Nema! Predstavnička parlamentarna demokratija je propala. To, nažalost, još uvek neće da prihvate profesori i doktori društvenih nauka, koji podržavaju propale političke stranke i političare prevarante. Prosto je neverovatno, meni zaista neshvatljivo, koliko su ti naši nacionalni intelektualci postali zatucani politički idioti.

Zašto bi poreski obveznici finansirali političke stranke? To mora da se ukine.Ko hoće da se bavi politikom, neka sam sebe finansira. Zašto bi građani glasali za neku stranku i političara, koga narednih četiri godine neće da vidi i koji donosi odluke u svom ličnom interesu, umesto u interesu građana koje predstavlja? Opcija da se vratimo na monarhiju je još besmislenija, jer ne možemo da damo jednom čoveku da odlučuje o našoj sudbini. Vidimo šta danas radi poludeli Uzurpator, koji je postao monarh naše propasti. Najveća glupost je parlamentarna monarhija. Sve oblike smo, dakle, vladanja narodom kroz istoriju prošli, sada nam je jedino preostalo da se vratimo drevnim našim korenima i da sami, shodno našoj bogatoj tradiciji, sami odlučujemo kakvu ćemo Zajednicu da izgradimo. Ne treba nam niko da soli pamet i da nas savetuje šta treba da radimo.

U slobodnoj raspravi, na slobodnim medijima, dobićemo najbolja rešenja naših stručnjaka za koje će građani da glasaju. Politički ološ mrzi naše građane i vređaju ih svakakvim pogrdnim imenima. Oni smatraju da su građani glupi i da ne znaju sami da odrede svoje interese. Političari su tu da odrede koji su interesi građana. Glupost! Niko ne zna bolje od samih građana da odredi koji je njihov interes.Totalitarni režimi tu istinu nikako ne mogu da prihvate. Zato moraju i da propadnu.

I to se upravo u Zapadnom svetu dešava. Totalitarizam neoliberalnog kapaitalizma u bankrotu ne može da suzbije naraslo nezadovoljstvo građana. Totalitarni sistem brani privilegovanu kastu oligarha i političkog ološa od nezadovoljstva zaduženih i porobljenih građana. Sukob je neminovan, jer su bogati postali u krizama i pandemiji sve bogatiji, dok su siromašni sve siromašniji. Građani više ne mogu taj pritisak totalitarnog režima da izdrže.

Prinuđeni su da se pobune. Traže nove odnose u društvu. Odnose koji će da zaštite njihove interese. Građani više neće svoju suverenost i slobodu odlučivanja da prepuste političarima. Ta epoha je završena. Građani traže da na slobodnom političkom tržištu stručnjaci izađu sa svojim programima i rešenjima. Oni će onda da biraju rešenja koja su najbolja za njih. Hoće da biraju, odlučuju i kontrolišu. To im može jedino da obezbedi Direktna demokratija i Meritokratija. Napravili smo detaljno kako bi sve funkcionisalo i sada krećemo da objašnjavamo razočaranim građanima.

Pred nama su, dakle, dva istorijska zadatka. Prvi, oslobađanje naroda od okupacije i rušenje nasilnog totalitarnog sistema propale predstavničke demokratije. To ne može, nažalost, zbog nasilja okupatora i manipulacije domačih izdajnika, zbog njihove okrutnosti i spremnosti da brane otete privilegije i nagomilanu političku moć, da se uradi na izborima. Namešteni izbori su cirkusna predstava za zamajavanje nezadovoljnih građana. Takve izbore treba – BOJKOTOVATI!

Ne smemo da učestvujemo u toj prevari. Tako Uzurpator i njegova kriminalna vlast gube legitimitet. Jedini način da se oni odmah smene, da prestanu da prave štetu državi, da se oteraju okupatori, da bi ostvari ovaj istorijski zadatak naše generacije je da građani izađu na masovne proteste na ulicama. Generalni štrajk! Sve mora da stane da bi se Srbija spasila. Dokaz o ispravnosti ove moje tvrdnje su protesti farmera u Evropi. Tek kada su ih zasuli govnima, političari su pristali na sve zahteve. Znači, sve naše snage moramo da usmerimo na organizovanje Generalnog štrajka. To je ozbiljan posao i ne može da se preko noći organizuje.

Moramo imati dobru, smislenu, efikasnu i jednostavnu novu organizaciju, koja će to da izvede, bez bilo kakve pomoći iz inostranstva. Moramo sami da osvojimo izgubljenu Slobodu. Niko nam Slobodu neće hteti da pokloni. Ako čekamo da nas neko drugi oslobodi, onda je taj oslobodilac naš novi gospodar. Mi nećemo da imamo gospodara. Srbi su kroz svoju drevnu istoriju sami osvajali Slobodu. Sada je došao taj istorijski trenutak. Danas moramo da vidimo ko je ko u našoj nacionalnoj nesreći. Protekli namešteni izbori su nam pomogli da se razvrstamo. Maske su, napokon, pale.

Svi koji su pozivali da se izađe na izbore, rade po zadatku okupacionog namesnika i šizofrenog Veleizdajnika. Njihova uloga je da ponovo prevare građane. Jedni su izbačeni iz igre, drugi su ubačeni u igru. Ali, Srbija je izgubila. Nastavlja se naša agonija. Cilj predstojećeg Generalnog štarjka mora da bude promena političkog i ekonomskog sistema. Ništa više. Politički sistem je naš najveći problem.

Kada promenimo politički sistem, nestaju Kurte i Murte. Put do Generalnog štarjka je objedinajvanje svih nezadovoljnih građana Srbije u jednu kolonu.Ne izlazimo na ulice, ako nemamo najmanje 200.000 ljudi spremnih da protestuju. Svi ostali protesti su – prevara! Loša režija režima. Uzurpatoru se postavi

Ultimatum da mora u roku od 48 sati da podnese ostavku, zajedno sa svojom kriminalnom kamarilom. Nakon isteka Ultimatuma, počinje Generalni štrajk, koji će da izrodi Prelaznu vladu stručnjaka na rok od godinu dana. Nova aplikacija omogućava građanima iz zemlje i rasejanja da direktno glasaju za članove Prelazne vlade stručnjaka, čiji je zadatak priprema Ustavotvorne skupštine i održavanje prvih, slobodnih i poštenih izbora u Srbiji.

Nakon tih izbora, na kojima glasaju svi državljani iz zemlje i rasejanja, počinje drugi naš istorijski zadatak proces uvođenja Direktne demokratije i Vladavina stručnjaka. O konkretnoj primeni te nove političke ideje u političkoj praksi više ću da pišem u nekom o narednih tekstova. Nema nam spasa bez novih političkih ideja.