ИДЕЈЕ
Зашто моје идеје четри деценије не могу да пронађу своје уточиште код Срба?
Проблем је или у мојим идејама или у Србима.
Како су се касније моје идеје показале исправним,време је било најбољи сведок, онда је проблем остао у Србима.
Који су лаковерни, поводљиви, политички острашћени и навијачки затуцани.
Отрежњења су нам увек била болна.
Која плаћамо великим бројем невиних жртава.
Историја је доказ наших великих страдања.
Да ли су та страдња могла да се избегну?
Деценијама доказујем да смо могли да избегнемо толика страдања.
Само да смо били национално мудрији и да смо педантно водили националнко књиговодство.
Примера има много и писао сам о њима.
Нажалост, напаљена и надобудна српска квазиелита и даље верује да је све тако морало да буде.
Због тога деценијама имам сукоб са њима.
Наравно, тако тврде јер ништа нису изгубили у том националном страдању.
Напротив, само профитирају на српској несрећи.
Пример?
Не требамо да идемо у далеку прошлост.
Погледајмо нашу жалосну садашњост.
Рецимо, шта већину српских академика погађа данашње библијско страдање Срба?
Да ли су им пензије и академски додаци мањи?
Да ли тешко живе због тог страдања?
Да ли су нешто изгубили у нашој данашњој националној трагедији?
Осим болесне сујете да их медији са националном фреквенцом слабо преносе, ништа друго их не занима.
Отуда мој презир према таквој српској академској јавности.
Објашњење зашто моје идеје не пролазе код Срба налазим у филозофији паланке.
Филизоф је написао да је Сатана јачи од Бога, јер је Сатанин посао лакши од Божијег.
То је потпуно тачно.
Ђаво је ближи човеку од Бога, јер се лакше долази до заблуда и опсена, него до истине.
Пут до истине је тежак.
То је пењање уз Голготу и разапињање.
Истина је болна, тешка, напорна и отрежњавајућа из мамурлука националног пијанства.
Истине нису пријатне.
Оне сучељавају заблуделог човека са реалним стањем ствари.
И то човек тешко подноси.
Неће да чује.
И бежи од те болне реалности.
Више воли да иде у нове заблуде.
Човек тежи да иде лакшим путем.
Тамо где има најмање отпора.
Тамо где му нуде превару и лаж.
И то му тренутно прија.
Опија га и умирује.
Чак и када зна да је то превара и лаж.
Препушта се тој манипулацији, прихвата логику крда, само да не буде сам са својим мислима.
Упркос свему, човек је, ипак, мисаоно биће.
И та мисао га разара.
Она је узрок свих његових проблема.
Човек не може да поднесе ту усамљеност.
И зато пристаје да прода своју слободу за добровољну окупацију.
Бекство од слободе је човеково вечито стање.
На томе профитирају Велики Брат и политички олош.
Велики Брат зна да се човек плаши слободе.
Зна да не може да носи тај терет одговорности.
И зато му нуди све манипулације забаве и разоноде.
Само да му отклони недоумицу и неизвесност.
Политички олош технички одрађује посао у превари поробљеног човека.
Моје идеје руше ропски положај задуженог и уплашеног човека.
Моје идеје руше тоталитарни систем.
Јавно сам устао против свих тоталитарних заблуда и опсена.
Деценијама раскринкавам све политичке лажи, манипулације и преваре.
Деценијама храбрим тог малог човека да се усправи и да узме судбину у своје руке.
То му је историјска обавеза према страдалим прецима и нерођеним потомцима.
О томе говорим и пишем без увијања и улепшавања.
Отворено и директно.
Е, ту је проблем.
Што тако говорим и пишем.
То не сме да се ради.
То ми замерају критичари.
Морам да будем лукав и да полако придобијем народ за себе.
Тако се влада народом.
Проблем ове критике је у томе што мисли да се новим завођењем народа лажним обећањима и шупљим фразама може изаћи из системског проблема.
Не може, господо другови.
Не може се успостављени систем лажи и превара срушити новим преварама и лажима.
То не решава наш проблем.
Само га одлаже.
Када ће проблем сам од себе да експлодира.
И да разори читаво друштво.
У тој експлозији ће бити садржане све наше самообмане, одлагања и манипулације.
Наше немање снага да се на време суочимо са истином.
Моји јавни наступи су усмерени ка томе да се та сигурна друштвена експлозија на време избегне.
Отуда моје залагање да се, напокон, изнесе Србима истина о нашој пропасти.
Отворено и без зазора.
Нема лагања и обмањивања.
Пошто нисам политичар и не зависим од гласова бирача, немам потребе да се додоворавам њима.
И да их увлачим у нове лажи, обмане и преваре.
Како нисам васпитан у том духу, онда ми је много лакше да будем отворен и поштен.
Зато Србима отворено говорим шта мислим.
Истовремено, уместо кукања и запомагања, нудим Србима конкретна и оперативна решења.
Које не нуди паразитска и продана српска квазиелита.
Нудим решења за спас независности државе Србије и за биолошки опстанак Срба.
Нудим Србима нове идеје за спас наше угрожене заједнице.
Ако и даље Срби наставе да слушају политичке дебиле и идиоте, онда морају да плате рачун за своју непромишљеност.
Сви рачуни морају, кад тад, да дођу на наплату.
Историја нам то потврђује.
Како онда даље?
Нисам посустао у својој борби за спас заједнице.
Сматрам да сада борба улази у завршни обрачун.
Морамо да будемо релни и историјски одговорни.
У томе треба да се састоји наша политичка мудрост.
Друштвене мреже су нам дале велику могућност.
Да нема друштвених мрежа, нико у јавности не би знао да уопште постојим.
Таква је забарана тоталирног режима према мојим идејама, јер се плаше тих разорних идеје о рушењу тоталитаризма.
Али, ипак, моје идеје полако продиру све више према грађанима.
И све више људи их схватају и подржавају.
Схватају да се не борим за себе да бих дошао на власт.
Борба је за опште друштвене моралне принципе.
Који једино могу да спасе Србе од даље пропасти.
Само моралном вертикалом и духовном обновом се спашавамо.
Након тога долази економија.
За годину дана можемо да економски препородимо Србију.
И да је усмеримо према друштву слободе и правде.
Да ли ће Срби ово да схвате?
Моје је да се борим.
Ако неће ова генерација Срба, онда ће нека друга.
Невоља ће је натерати.
Сигурно.
Нисам оптерећен да се то мора да догоди за мог живота.
Нека се само то догоди!
Испуњен сам сазнањем да сам учествовао у ослобађању Срба од заблуда и превара тоталитарне власти.
Радујем се данас што учествујем у нечему што је једино смислено и логично.
Све остало је губљење времена.
Држим бакљу упаљену.
Подигао сам је високо изнад главе.
Нека светли и обасјава у мраку.
Нека упали остале бакље.
И нека донесе Србима – СВЕТЛО!
Београд, 7527.године, студен, дан двадесет шести
